Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Hoću izbore

"Ko živi u opseni neostvarenih ideja, za sebe samog je skandalozni lažov, a za sve druge - skandalozno smešan.

To je dvostruki skandal u čovekovoj egzistenciji, kada neko brblja, i popuje, i poučava, i grdi i kažnjava, objavljuje krupne reči i ništa ne ostvaruje".

Ništa bolje ne opisuje famoznu Direktivu studenata iz Novog Sada, od ovih reči Bele Hamvaša, te im preporučujem da malo više čitaju njega, manje Kropotkina, a još manje sve ove liberalne lumpen intelektualce koji ih, mesecima, ubeđuju da su sveta deca, inkarnacije samog Isusa, nobelovci, genijalci, i da su postali neviđeni politički faktor u zemlji koja se zove Srbija, kako u Strazburu, tako i u Briselu, via Varaždin.

Pošto su oni samo nedovršeni studenti. Nenadležni.

I zveče, jadni, prazninom, sve pumpajući velike reči - istina, pravda, mir u svetu, zaštite bele nosoroge, sprečite kisele kiše - a sve to bez ikakve suštine, baš kao i bez politike, ako se izuzmu nakaradni pokušaji, verovatno njihovih nedovoljno ostvarenih profesora, da sav taj bućkuriš uobliče u nekakav koliko toliko smisleni zahtev.

Koji onda bude, skandalozno smešan, u čemu su prevazišli čak i do sada najsmešnije pokušaje Proglasa.

I da sam ja Vučić, odmah da vam kažem, prihvatio bih Direktivu kao Sveto pismo, i raspisao izbore 15. maja, deci našoj da ispunimo i tu, poslednju želju.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Što da ne? Taman da ispod kamena izmile svi oni frustrirani profesori (studenata, po Dekretu, neće biti na listi), koji bi politikom da se bave preko tuđih leđa, koji bi da “brbljaju, i popuju, i poučavaju, i grde i kažnjavaju, objavljuju krupne reči”, a da onda neko drugi istrči na teren i primi tuce golova.

Da vidimo te obožavaoce Rusoa (koji je, inače, bio hohštapler i prevarant), i Društvenog ugovora, te intelektualne Iznogude, navikle na podmetanja i sitne kombinacije, prevarante umotane u naklapanja o moralu, da izađu malo pred sve nas i pokažu nam šta stvarno hoće, osim da ni slučajno Bokoni ne dođe i otme im mukom zgrnute prinadležnosti.

Da obelodane svoje domete, i objasne kako nisu baš stvorili neke nobelovce svojim radom, ali jesu ove male, nasmejane mučitelje, oslobođene svake empatije, čiji je intelektualni kapacitet to do đipaju i viču "Ko ne skače taj je Ćaci", što je smešno koliko i pesmice Draže Petrovića, koji je oduševljen činjenicom da su mlade generacije povukle na njega. 

I to razumem, bez obzira što je urađeno na silu, pošto sam ubeđen da on svojoj deci ne da da jedu, dok se ne iskidaju zbog njegovih čikajovazmaj pesmica, u kojima je konjska glava vrhunac humora, to je valjda video u “Kumu”, pa se upišao od smeha. Zauvek. 

Tanjug/Jadranka Ilić

Elem, skandalozno smešno će da bude kada naša akademska elita, plus inženjer Đajić, i par novinara sa N1 i Nove, istrči u prve redove i krene na izbore.

A ko ih, od ovih nesrećnika iz opozicije i iz Proglasa, ne podrži, odmah sledi plenumska anatema.

I lustracija, u najavi. 

Pogotovo kada ovi, što su do sada krili da su pisali i edikte i dekrete, i zahteve, izađu i predstave se srpskoj publici, kao Isus na gori.

I objave nam Reč Gospodnju, posle čega će plenumi da traže i izbore za Patrijarha.

I jedino što u svemu tome nije jasno, jeste šta će da bude sa tim plenumima i zborovima, ako se ide na izbore, i šta posle izbora, pogotovo ako Srbi pobrljave pa glasaju da im vladu vode Jovo Bakić, Dinko Gruhonjić i Jelena Obućina?

Ne znam, ali nije ni bitno. Meni je i ovo dovoljno interesantno, čeznem da nenadležni prihvati i ovaj zahtev, taman da vidim te dične profesore, kape nevidimke srpske intelektualne i avangardne scene, pa da deci kažem da batale školu, ne bi li ostali normalni, bar malo. 

Do tada, svakome ko me bude pitao o studentima, citiraću Hamvaša:

Skandalozno su smešni.