Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Strazbur u Beogradu

Kada vam dođe Strazbur u Beograd, vi ste svoje završili. Samo toga niste svesni, gledajte kako svoje zadnjice da spasite i da se spasite robije – rekao je u Skupštini Srbije poslanik Miloš Parandilović, koji bi da bude novo lice Srbije.

Iako je čudno što neko ko se predstavlja kao nacionalista i monarhista priziva stranu upravu u Srbiji, ne iznenađuje me previše. Uostalom, i članovi dinastije Karađorđević koje bi ovi krunisali u Srbiji su zapravo stranci koji ni duhom, ni krvlju ne pripadaju srpskom narodu – od velikih problema sa učenjem srpskog jezika (koji im i nije maternji, jer danas imaju samo osminu srpske krvi, ali da se sada ne bavimo prebrojavanjem krvnih zrnaca) do potpunog nepoznavanja srpskog mentaliteta.

Iznenađuje me što se Parandilović ovim pompeznim rečima zapravo, karakteristično za njega potpuno nesvestan onoga što govori, zalaže za stavljanje tačke na blokade ulica i fakulteta i pravno procesuiranje onih koji su učestvujući u tome počinili prekršaje i krivična dela.

"Francuska policija ispalila je u subotu suzavac i rasturila demonstrante koji su pokušali da marširaju do zgrade Evropskog parlamenta u okviru 24. uzastupnog vikenda protesta protiv politike predsednika Emanuela Makrona", pisao je "Juronjuz" 27. aprila 2019.

Da vas podsetim, u okviru ovih protesta u čitavoj Francuskoj, ne samo u Strazburu, život je ukupno izgubilo 11 ljudi, dok ih je ranjeno 4.439.

Ali Strazbur nije samo dosadni francuski gradić iz kojeg se mora otići u susednu Nemačku da bi se nešto pojelo posle deset sati uveče. Strazbur je zbog svog političkog značaja i Pariz, Berlin, Amsterdam...

Evo, baš u Amsterdamu, prestonici jedne od najliberalnijih evropskih država, pre neki dan, 14. aprila, policija je brutalnom silom rasturila blokadu, odnosno "okupaciju", univerziteta.

"Policija za razbijanje demonstracija uhapsila je više demonstranata koji su okupirali administrativni kompleks Univerziteta u Amsterdamu", piše "Dač njuz", precizirajući da je "policija studentima naredila da napuste prostorije, a pošto su odbili, policajci su, po naređenju gradonačelnika, kroz podrum ušli u zgradu i izveli demonstrante jednog po jednog i ubacili u marice koje su čekale ispred".

Ima snimaka na internetu o tome kako su ih ti policajci u civilu "izvodili jednog po jednog". Bilo je beskompromisno i bolno, da se tako izrazim.

Slično je bilo i 29. aprila 2024. na čuvenoj Sorboni. "Izbacivanje (studenata) je bilo vrlo brutalno", rekao je za "Mond" student koji "nije želeo da se predstavi iz straha od odmazde".

Berlinska policija je 7. maja 2024. prvo buldožerom probila barikade koje su studenti postavili u Slobodnom univerzitetu Berlina, a potom palicama i suzavcem rasterala okupljene.

I iz susedne Hrvatske, članice EU u koju se sklanjaju novosadski aktivisti kojima se na teret stavlja krivično delo napad na ustavno uređenje i iz koje svakodnevno stiže dirljiva podrška srpskim "pumpadžijama", dolaze slične slike.

Ne samo da je tamošnji premijer Andrej Plenković (kojem po odlasku iz hrvatske politike predviđaju blistavu karijeru u evropskim institucijama) jasno upozoravao prosvetare da će, ukoliko budu štrajkovali, primiti manje plate nego i policija ne dozvoljava blokade. Nekoliko desetina demonstranata koji su u ponedeljak blokirali tamošnje ministarstvo spoljnih poslova pohapšeno je. Doduše, uz znatno manju primenu sile od ovih gorenavedenih primera.

I tako dalje. Recept po kojem u ovakvim situacijama deluju policije evropskih država je uglavnom isti. I bolan, čini mi se. Kada bi Strazbur došao u Beograd, kako to priželjkuje Parandilović, a i mnogi drugi, ne verujem da bi stvari izgledale drugačije.

Da li je, onda, moguće da mi ništa zapravo nismo razumeli i da su naši studenti u Strazbur otišli da se žale što ih srpska policija ignoriše?

Kad smo već kod Strazbura, studenata i policije, potpuno je nezamislivo da bi Francuska ili ijedna druga država koja ima svoje funkcionere u tom gradu, bilo da su u Evropskom parlamentu ili Savetu Evrope, dozvolila ono što se od ponedeljka dešava oko RTS-a i RTV-a.

Ovakva vrsta blokade, preciznije rečeno opsade u kojoj se ne dozvoljava ni da se zaposlenima dostavi hrana, da se oni vređaju dok, zahvaljujući policijskom kordonu, ulaze na posao, da im se izdaju poternice i javno objavljuju brojevi telefona i sve ostalo, to bi u onome što naši "dinstači" nazivaju "normalnim svetom" bilo – nedopustivo.

Da su stvari stvarno otišle predaleko, najbolje ukazuje činjenica da su ovoga puta i novinarska udruženja u Srbiji (od kojih je jedno do sada bilo vrlo pažljivo da ni na koji način ne uvredi "pumpadžije" i osudi njihove napade na novinare, a drugo nikada u svojoj istoriji nije osudilo napad na nekog novinara koji nije "njihov", uključujući i maltretiranje Džulijana Asanža) objavila saopštenja kojim se protive ovom delovanju.

Doduše, NUNS osuđuje samo objavljivanje ličnih podataka novinara, a ne i samu blokadu, ali i to je napredak. Rečenica "ponašanja koja imaju elemente zastrašivanja ili javnog targetiranja nisu prihvatljiv oblik društvenog pritiska" u ovom kontekstu je mali korak za čoveka, ali veliki za NUNS.

Posebno je gnusna poruka "ulice će vam suditi" ispisana na zgradi RTV-a. U kakvom raskoraku sa razumom su ti ljudi ako se istovremeno zalažu za institucije, i pravdu rulje? To je isto kao veličanje odlaska studenata biciklom do Saveta Evrope i traženja smrtne kazne.

Kad smo već kod Strazbura, da pomenem i dešavanja oko Skupštine u vreme sednice na kojoj se raspravljalo o novoj vladi. Zaista je nedopustivo što su neke pristalice vlasti opozicionim poslanicima poput Dragana Đilasa ili Radomira Lazovića uzvikivale "ustaše", "lopovi" i slične pogrdne parole. Nedopustivo.

Ali moram da primetim i da ih niko nije jurio gađajući ih jajima, polivajući vodom ili bilo šta slično što smo mogli da vidimo kada su se oni za koje nam govore da su "pristojna Srbija" i "naša budućnost" obračunavali sa svojim političkim protivnicima.

Kuku nama ako nam je to budućnost. Dođe mi da i ja pozovem Strazbur u Srbiju.