Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Prelazna vlada, ili smrt

Čitam na N1 kako su "Piroćanci na zboru proglasili Vučića 'personom non grata'". Nekakav "Zbor građana Pirota" 27. marta je "jednoglasno odlučio" da je predsednik Srbije "nepoželjna osoba na teritoriji tog grada". Ne piše koliko je to ljudi jednoglasno glasalo, niti ko je brojao to jednoglasje.

Zna se, međutim, da je na predsedničkim izborima 3. aprila 2022. u Pirotu glasalo 62,5 odsto upisanih birača, to jest nešto manje od 29.000. Od tog broja, zna se, da Vučić bude predsednik Srbije (koja uključuje i Pirot) glasalo je 64 odsto birača, tj. oko 18.000 Piroćanaca. Da li je na "Zboru" bilo više od 18.000 građana Pirota, zna li se šta?

Pored toga, Piroćanci "zboraši" su tražili i da im se dostavi spisak ljudi zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama koji su pružili podršku "režimskim kontra-studentima u Pionirskom parku". Da li su pre toga ovakvu podršku jednoglasno proglasili za krivično delo, zna li se šta?

Kaže jedna zvezda aktuelnih protesta Zoran Đajić da "Zbor" posle povratka studenata sa hodočašća u Strazbur treba da odluči o doživotnoj robiji za Vučića, mada on više veruje u smrtnu kaznu. Ovaj čovek samog sebe opisuje kao "mašinovođu protiv kočničara", a mediji "Junajted grupe" ga opisuju trima rečima - "struka, odgovornost, integritet".

Čudni parametri za nekoga ko se divi putovanju u Strazbur, do sedišta Saveta Evrope i istovremeno se zalaže za smrtnu kaznu. Jer upravo je Savet Evrope Evropskom konvencijom o ljudskim pravima izdejstvovao da smrtna kazna bude ukinuta u čitavoj Evropi, s izuzetkom Belorusije.

Isto je tako bizarno da se ovi "zborovi" i njihove pristalice zalažu za doživotnu robiju, kojoj su se sudija Apelacionog suda u prekršaju Zakona o sudijama (član 31) Miodrag Majić i njegovi saborci iz Ceprisa i Proglasa oštro protivili u vreme usvajanja izmena i dopuna Krivičnog zakonika.

Ako su u Pionirskom parku bili "kontra-studenti", možda su, onda, i Vučić i oni koji su ih podržali "kontra-ljudi" na koje se ne odnose ljudska prava, pa ih "zboraši" mogu osuditi ne samo na proterivanje nego i na smrtnu kaznu i doživotnu robiju. Možda hodočašćem izmole i blagoslov Saveta Evrope za tako nešto.

Ali, srećom, nisu svi naši zagovornici "direktne demokratije" i svi ljudi od "struke, odgovornosti i integriteta" ovako striktni u primeni svojih načela i pristupu univerzalnosti ljudskih prava i demokratije. Ima i onih koji bi čak i ovim podljudima (Untermensch) velikodušno pružili šansu da "izbegnu krvoproliće".

A kako se krvoproliće i smrt mogu izbeći? Formiranjem nekakve nedefinisane prelazne vlade, odnosno (isto tako nekakve) vlade narodnog poverenja koja bi, kako to kaže član inicijative Proglas Gojko Božović, bila "najoptimalniji način za miran izlaz iz dramatične društvene krize u kojoj se Srbija trenutno nalazi".

Doktor rodnih studija na Centralnoevropskom univerzitetu Džordža Soroša u Budimpešti Dejan Ilić svoje saborce poziva na "razum" objašnjavajući im šta je optimalnije, a šta manje optimalno – "ili ćete otvoriti tim ljudima vrata da se sklone uz pomoć prelazne vlade, ili ćete se pomiriti sa tim da će teći krv ulicama, da ćemo izgubiti ko zna koliko života i ne znamo čije živote da bismo se oslobodili njih".

Ilić lepo nudi miran izlaz – da se "ti ljudi" sklone pod pretnjom da će im krv teći ulicama. Ne znam da li ova "otvorena vrata" daju imunitet i od jahanja, kojim se intenzivno preti, ili slanja u koncentracione logore kojim je "direktor vesti" televizije "Nova", na kojoj je Ilić i pozvao na toleranciju, Slobodan Georgiev pretio još 2019. Ne zna se ni hoće li Georgiev uopšte dozvoljavati posete najuže porodice zatočenicima, ili će to biti zabranjeno samo "najokorelijima".

Ali ima se utisak da Ilić na ovo "otvaranje vrata" i izbegavanje krvoprolića ne poziva jer je principijelno protiv toga, nego jer se, kako je rekao, ne zna čiji bi životi mogli biti izgubljeni. Možda ne samo "tih ljudi" ili kontra-ljudi, nego i poneki onih pravih. A ljudski život je najveća vrednost.

"I sad imate da birate da li ste za to da žrtvujete živote, ili ćete da sednete u vladu sa njima koji će tu sedeti, a neće imati nikakvu moć. Ako je to način da se spasu životi i (spreči) krvoproliće, ja nemam nikakvu dilemu da treba ići u prelaznu vladu", dodao je on.

I ovo pokazuje kako ti ljudi vide tu prelaznu vladu - "ti ljudi" koji sede u sadašnjoj, ili budućoj vladi koju će formirati Đuro Macut, onoj koja ima legalitet i legitimitet jer ju je izabrala Skupština kao nosilac narodnog suvereniteta poverenog joj na izborima, "ne bi imali nikakvu moć".

A ozbiljan problem je problem što je potpuno nejasno ko bi formirao ovu "vladu društvenog poverenja", odnosno ko bi birao njene članove. I one koji bi imali moć, i one koji je ne bi imali, nego bi samo bili taoci. Plenumi, zborovi, Proglas, Slobodan Georgiev? A ne, vlada po ukusu Georgieva bi bila samo koncentraciona.

Postavlja se pitanje, onda, nije li i ta ideja o prelaznoj vladi samo još jedan u nizu zahteva koje je nemoguće ispuniti, jer je ova talačka kriza sama sebi cilj. Ili krvoproliće iz kojeg bi se izrodila neka neprelazna vlada?