Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Kratak put od direktne do totalitarne demokratije

Politikolog i novinar Boris Varga ima zaista interesantnu i bogatu biografiju. Između ostalog, analitičar je Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji i kolumnista sajta "Autonomija", glasila pod kontrolom sada već notornog Dinka Gruhonjića. Pored ovoga, Varga je stručnjak i za pitanja vrlo aktuelna u sadašnjem trenutku poput ukrajinskog Majdana (napisao je "novinarsku analizu" - "Evropa posle Majdana"), obojenih revolucija (napisao je naučni rad "Od ’šarenih revolucija’ do Anonimusa") i za direktnu demokratiju (naučni rad "Populizam, direktna demokratija i tiranija većine").

Zbog toga je, valjda, bio idealan da širem auditorijumu preko televizije N1 objasni studentsku ideju o uvođenju nekakve direktne demokratije u Srbiju. Prema njegovim rečima, "direktna demokratija je, u slučaju plenuma, način odlučivanja u avangardnim, bezliderskim, horizontalno ustrojenim pokretima, koji žele da se prikažu pravednijim, inkluzivnijim, čak čistijim, demokratskijim od posredničkog načina odlučivanja, kada imamo izabrane predstavnike i lidere".

Varga, međutim, upozorava da "direktna demokratija može veoma lako da postane manipulativna i da preraste u tu često pominjanu tiraniju većine veoma impulsivnih hejtera".

Na ovakvu opasnost od direktne demokratije koja se preko "mesijanske demokratije" pretvara u "totalitarnu demokratiju" upozoravao je i profesor moderne istorije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu Jakob Leib Talmon (1916–1980).

Prema njemu, posle antičkih eklezija, ideja direktne demokratije prvi put je okušana tokom Američke i Francuske revolucije.

Već sam u jednoj kolumni na Euronews-u pravio paralelu između Francuske revolucije i protesta i blokada s kojima se suočavamo poslednja četiri meseca i nije na odmet podsetiti i na upozorenja u vezi sa ovakvim skretanjima koja je izneo Talmon.

"Sve građanke i građani, koji su po Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje na temu aktuelne krize. Zbog toga vas pozivamo da se okrenete lokalnim samoupravama i samostalno organizujete po modelu neposredne demokratije – kroz zakonom predviđeno telo zbora građana. Pitaju se i odlučuju oni kojih se tiče – a to smo svi mi. Svi u zborove", poručili su studenti u blokadi 9. marta, a da su "građani nosioci suvereniteta" piše i na figuri Trojanskog konja s kojom su studenti defilovali 15. marta.

Normativna teorija direktne demokratije i danas se zasniva na temeljima narodnog suvereniteta, slobode i jednakosti koje je u 18. veku postavio Žan-Žak Ruso. Talmon je, u knjizi "Koreni totalitarne demokratije i političkog mesijanizma", ukazivao da se Rusoova pozicija najbolje može opisati upravo kao "totalitarna demokratija" i otišao korak dalje ocenivši da se iz perspektive 20. veka Robespjer može smatrati Staljinom, a Ruso indirektnim ideologom gulaga.

Uzmimo za primer ideju jednakosti, koja je ugrađena u sam temelj i Rusoove filozofije i Francuske revolucije ("sloboda, jednakost, bratstvo") i jedan je od osnovnih postulata modernog zapadnog društva, a koja je – iako vrlo lepo zvuči i danas je proglašena za moralno načelo – zapravo pogubna za ljudski rod.

Naravno, treba razlikovati jednakost od ravnopravnosti. Ali čak ni kada je pol u pitanju, to nije (više) borba za ravnopravnost nego za jednakost, za činjenje polova jednakim, čemu doprinose i današnje "rodne politike", koje stvaranjem sumanutog broja "rodova" ovu priču potpuno obesmišljavaju i sve ih, zapravo, čine istim negirajući prirodne razlike između muškaraca i žena.

Svaka vrednost počiva na različitosti, a jednačenje iziskuje eliminisanje razlike i samim tim razaranje vrednosti.

Smisao je oblik vrednosti. Kada nešto ima smisla, to nam je i vredno. Ta vrednost ne mora biti zasnovana na superiornosti i može biti subjektivna, ali je vrednost.

S druge strane, proces jednačenja uvek i neizbežno podrazumeva razaranje vrednosti, jer jednakost iziskuje eliminisanje razlike.

Takođe, smislen život je dobar život i ima svoju vrednost, dok je besmislen život bezvredan. Život u jednakosti je život bez smisla i samim tim život bez vrednosti za osobu koja ga živi, jer ako je svaki život jednak, on je zamenjiv svakim drugim životom a cena zamene je nula.

To bi mogao biti razlog zbog kojeg je život u vreme Francuske revolucije, ili sovjetskog komunizma bio tako jeftin, da ne kažem bezvredan. I to ne samo za režim nego i za same pojedince. Nivo samoubistava u Sovjetskom Savezu bio je izuzetno visok – 1984. godine bilo je 29,6 samoubistava na 100.000 stanovnika, dok je svetski prosek 9,1.

Ovako visok broj samoubistava nije nikako posledica neke etničke ili teritorijalne posebnosti (iako je bilo razlika po regionima i nacijama) jer je, kako tvrdi estonski psihijatar Airi Varnik koja se posebno bavila ovim problemom, u prvim godinama perestrojke, uprkos ekonomskim poteškoćama, opao za čak 34,5 posto, a danas je broj samoubistava u Rusiji u nivou svetskog proseka, oko 10 na 100.000 stanovnika.

Ljudima je neophodno da svom životu dodaju neku vrednost putem različitih načina za ličnu ili grupnu diferencijaciju, odnosno nejednakost. Teško je zamisliti želju za životom u sistemu u kojem je bilo kakva vrsta različitosti nemoguća i tako bi mogao da živi samo robot, pa bi se život u apsolutnoj jednakosti, u savršenom egalitarnom sistemu mogao opisati i kao neljudski.

Moglo bi se tvrditi da su egalitarne politike donele korist mnogima čineći zapadna društva privlačnim ljudima da žive, ili da žele da žive u njima, ali i to je, paradoksalno, dokaz vrednosti koju ima nejednakost – zapadna društva se po tome razlikuju od nezapadnih, to im daje vrednost.

Takođe, oni koji nameću egalitarnost zapravo nisu egalitarci, jer to čine sa pozicija i iz razloga nisu egalitarni, nego se osećaju moralno superiornim i drugačijim od "neosvešćenih".

Iako je ideja liberalizma da "oslobodi" pojedinca, uključujući i oslobađanje od svakog kolektivnog identiteta, to se može postići samo totalitarnim metodama, što smo videli u prošlosti, a to vidimo i danas.

Iako se studenti-blokaderi nominalno bore za slobodu i pravdu, u njihovom i ponašanju onih koji ih slede uočljive su obe karakteristike na koje je ukazivao i Talmon – totalitarna demokratija, jer se drugačije mišljenje, pa čak i neutralnost u odnosu na njih, odbacuju i proglašavaju za zlo i neprijatelja, i politički mesijanizam, jer se oni praktično proglašavaju za božanstva koja će nas spasiti svih zala koja pogađaju ovo društvo (a koja su prisutna u svakom društvu na ovome svetu). Jednakost se podrazumeva.