Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Krvave ruke Efraima Zurofa

Ovaj svet svakim danom postaje sve bezumniji. Da mi je pre samo nekoliko dana neko rekao da će najčuveniji živi lovac na naciste postati žrtva pokušaja obojene revolucije u Srbiji, rekao bih mu da ne budali bez potrebe i da ne postoji univerzum u kojem bi tako nešto moglo da se dogodi. Međutim, surova realnost koju živimo me demantuje.

Najbolje bi bilo da nas Efraim Zurof "ostavi na miru", reče Svetlana Bojković, glumica koja se uživela u rolu političkog aktiviste što ima dovoljno znanja i mudrosti da svetskom autoritetu kakav je direktor jerusalimske kancelarije Centra "Simon Vizental" govori da "ne lupeta gluposti". Neću da kažem da bi to mogao da izgovori samo neko koga nervira to što je upravo Zurof jedan od najzaslužnijih za to što je ustaški zločinac, komandant logora Jasenovac Dinko Šakić raskrinkan, uhapšen, izručen i izveden pred sud. Ili neko koga vređa takav odnos prema čoveku čije "lepo ime", kako je to sam rekao, nosi jedan od glavnih lutkara u predstavi u kojoj igra i Svetlana Bojković.

Onaj ko bi iskreno želeo da se otkriju sve stvari vezane za genocide (i prave, i lažne) počinjene na prostoru bivše Jugoslavije bi svakako rekao: "Efraime, ne ostavljaj nas na miru", i želeo da od ovog čoveka čuje i ono što nije direktno vezano za Holokaust. Dakle, da jedna glumica u ulozi političkog aktiviste bude neopterećena svešću o tome ko je Efraim Zurof i nije neki skandal, ali da to ne zna, ili da to želi da iskrivi neko ko tvrdi da se bavi "istraživanjem i edukacijom o Holokaustu" je vrlo ozbiljna stvar. Doslovno je zločin kada neko takav želi da čoveka poput Zurofa gurne pod led (metaforički) zarad dnevnopolitičkog interesa, a upravo to su uradili ljudi iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu, ljudi koje je uvredilo i to što se Zurof (ponovo) meša u naše stvari. Ne smeta im kada to rade razni Rotovi ili Picule, ali sada su uvređeni do srži jer su čuli nešto što ne prija njihovom istančanom ukusu za mešanje.

A šta je to lovac na naciste tako nečovečno uradio (osim što je raskrinkao imenjaka njihovog dragog vođe)? Zurof se usudio da napiše autorski tekst u izraelskom dnevniku "Džeruzalem post" (koji oni sada čak nazivaju i "desničarskim", iako danas nije desniji od, na primer, francuskog "Figaroa" ili nemačkog "Frankfurter algemajne cajtunga") u kojem upozorava srpske demonstrante (u prvom redu kolege Svetlane Bojković koje su na kraju izvođenja predstave "Krcko Oraščić" u Narodnom pozorištu pokazivale krvave šake da je to simbol koji koristi i Hamas i koji je zabranjen u mnogim evropskim zemljama. Radi se "ili o demonstraciji neznanja o simbolima koje koristi Hamas, ili o potpuno deplasiranoj simpatiji prema zloćudnoj terorističkoj organizaciji koja je počinila užasne zločine", naveo je Zurof, dodajući da je "simbol krvave šake neizbežan prizor na brutalnim antiizraelskim demonstracijama širom sveta".

Dok poziva Srbe da budu pažljiviji prema osećanjima Izraelaca, Zurof pomiriteljski istovremeno svojim sunarodnicima ukazuje da ne treba to da uzmu za zlo, jer ne samo da su srpska država i Srbi prema njima blagonakloni već su, takođe, žrtve genocida u Drugom svetskom ratu i modernih pokušaja revizije istorije. Zapravo, ceo njegov tekst je više usmeren na plediranje za Srbe među Izraelcima kako im krvave šake u Narodnom pozorištu ne bi zamerili, nego što je kritika na račun naših demonstranata. Da je obrnuto, pre bi takav tekst objavio u nekom našem "desničarskom" listu.

Naš Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu – sa adresom u stambenoj zgradi u predgrađu Beograda, centar koji finansira ministarstvo što ne postoji već više od dve godine i koji svoja saopštenja piše koristeći ne srpski nego hrvatski pravopis, te koji na spisku mesta stradanja u Holokaustu nema Jasenovac – Zurofa pak osuđuje kao učesnika u kampanji kojom se simbol aktuelnih protesta "lažno" predstavlja kao Hamasov. Ovi što bi da nas edukuju (koliko sam uspeo da istražim, iza Centra stoje jedan likovni umetnik i jedan istoričar) o Holokaustu ne znaju ni kome se obraćaju, odnosno koga osuđuju, pa Zurofa umesto kao šefa Centra "Simon Vizental" predstavljaju kao "nekadašnjeg istoričara Holokausta pri 'Jad Vašemu'". Ni u jednoj biografiji Zurofa dostupnoj na internetu nisam našao da je on ikada radio u ovom izraelskom memorijalnom centru. Jeste objavljivao tekstove u njihovoj zvaničnoj publikaciji (uprkos tome što ona nije "desničarski" list).

Ovi stručnjaci, koji često pišu tekstove za portal "Autonomija" pod kontrolom Šakićevog imenjaka, idu korak dalje, pa Zurofa proglašavaju za "propagandistu" koji svojim ponašanjem "jevrejsku zajednicu u Srbiji dovodi u opasnost". Ne misle, valjda, da će demonstranti razjareni pravljenjem paralele između njihovog i Hamasovog simbola početi da linčuju Jevreje po Srbiji. "Vlade Izraela i Srbije i njihovi istoričari nisu merodavni arbitri definicije genocida i važećih sudskih presuda", dodaju oni zamerajući Zurofu i Izraelu što osporavaju "genocid" u Srebrenici. Zurof nije merodavan, ali dvojac kojem Jasenovac nije "mesto zločina" jeste. A pored toga što su stručnjaci za Holokaust, stručni su i za raskrinkavanje korupcije.

Posebna je priča što deluje da se i delatnost ovog centra uklapa u reviziju istorije na koju Zurof upozorava. Njihovo delovanje kao da je usmereno na dokazivanje srpske krivice u istrebljivanju Jevreja u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata. Na ovaj fenomen ukazivao je i nekadašnji predsednik Jevrejske opštine Beograd Jaša Almuli tvrdeći da je "falsifikovanje počelo s Tuđmanovom ratnom propagandom tokom razaranja Jugoslavije i ratova devedesetih godina prošlog veka", a da je "ono što je započela Tuđmanova ratna propaganda, nastavio sve do danas tzv. Helsinški komitet za ljudska prava u Srbiji sa Sonjom Biserko na čelu" ("Istina o uništenju srpskih Jevreja i njeno falsifikovanje", "Politika", 7. januar 2012). Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu osnovan je dve godine posle ovog teksta. Šakićev imenjak tada nije bio moćan kao što je danas.

U opštem ludilu koje nas je zahvatilo, u kojem se svako ko ne misli apsolutno isto kao masa što izlazi na ulice i blokira šta stigne automatski proglašava za neprijatelja, pokvarenjaka, zločinca, ili kako to saborac Svetlane Bojković iz Proglasa, novinarka Biljana Stepanović reče "kupljene, ucenjene i izdajnike svoga naroda", i oni koji se navodno bore za istinu o Holokaustu kanselovaše Zurofa jer je rekao nešto što im se ne dopada. Mora da je kupljen, ili ucenjen. Zaklaše vola za kilo (dnevnopolitičkog) mesa.