Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Šljam

Sve što se dogodilo u prvim satima posle gaženja studentkinje na Bulevaru, nije nikakav bes, nije tuga, nije očaj, niti strah, najmanje empatija, nego odvratno oduševljenje.

Konačno. Imamo žrtvu. Fenomenalno. Dokaz da je za sve kriv "radikalski šljam", kako je rekla Ivanka Popović, bivša rektorka Beogradskog Univerziteta, i sve to u vreme tog "šljama".

Povod da kažemo Srbiji da stane, da omasovimo proteste, da "nazovemo stvari pravim imenom" i oteramo Hitlera, nepomenika, hulju, i sve koji sa njim imaju ikakve veze.

Super, velika frka će da nastane, opet ćemo da imamo "stotine hiljada na ulici", i pokazaćemo da smo mi ti, pravi, građani, fini, lepi i pametni.

I odlično je sve to, služi svrsi, samo me zanima da li će ikome da padne na pamet, tužilaštvu ove zemlje pre svih, da na odgovornost pozove i sve one, od Ivanke Popović, pa nadalje, koji su nedeljama huškali te klince da izlaze na ulicu i izlažu se pogibelji.

Sve one koji su ih podržavali u zahtevima koje niko ne može da ispuni i puštali ih da sami staju pred kola u gradu u kojem ima više nego dovoljno, onih na točkovima, koji su ili ludi, ili umorni, dekoncentrisani, besni na sebe i svet, pijani, drogirani, da ne pričamo o kriminalcima, kakav je i debil koji je prošao kroz blokadu i zgazio to dete.

Gde je bila Ivanka Popović? Gde svi glumci, profesori, gde karikaturisti, novinari, vajni intelektualci, i svi drugi koji su se kroz podršku "našoj deci" bavili sopstvenim PR-om i izigravali dobre duhove ove zemlje i ovog grada.

Zašto nisu, drugovi profesori, bili ispred studenata, o čijoj bezbednosti moraju da brinu. Zašto su ih gurali u neprijavljene i samim tim nezakonite blokade, a da se nisu potrudili da sami, svojim telima, te blokade i obezbede.

Nije im palo na pamet da, po pukom zakonu verovatnoće, kad tad mora da se desi neko sranje ili su, što je sada jasno, to i priželjkivali, koristeći studente kao svoj živi štit.

Nisu mislili o vrlo realnom scenariju (dogodio se više puta, bez težih posledica, do juče), u kojem, onaj ko naleti na te klince na ulici, može, po zakonima ove zemlje, da bude i oslobođen.

Ako je išao propisanom brzinom, ako nije bio pod dejstvom alkohola, ili droga, nije gledao u telefon, a oni stajali na sred ulice - ko će i za šta da ga osudi? 

Nisu objasnili to svojim studentima, profesori sa pravnog, baš kao što su propustili da im objasne da ne mogu da traže uvid u dokaze, niti da prave liste onih koje treba hapsiti, a koje ne.

Nisu se zanimali za ono osnovno, bezbednost svojih đaka, ali su im zato usta bila puna budalaština o tome kako oni "uče od studenata". Pa, što nisu naučili da sami stanu pred kola?

Bukvalno su se igrali sa njihovim životima, pokazujući da su ipak sami najveći šljam. I da ih baš briga da li će neko da strada, samo da oni izguraju svoj sumanuti plan o generalnom štrajku, zaustavljanju Srbije i svrgavanju Hitlera.

A da li će pri tom da bude žrtava - koga briga, nama su ruke čiste.

E, pa nisu. Od juče su i vama, vajni profesori, krvave.