Evropa gubi bitku s klimatskim promenama: Stari kontinent se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka
Komentari
19/04/2025
-18:02
Evropa je prošle godine zabeležila rekordne temperature, a klimatske promene su ostavile ozbiljne posledice širom kontinenta. Požari, poplave i ekstremne vrućine prouzrokovali su štetu od milijardu evra, a stradalo je više hiljada ljudi. Stručnjaci upozoravaju - dalji porast temperature mogao bi da dovede do katastrofalnih posledica za region.
Naime, kako piše Euronews, prošla godina bila je najtoplija ikada zabeležena u Evropi, sa rekordno visokim godišnjim temperaturama u gotovo polovini kontinenta. Najnoviji izveštaj o stanju klime u Evropi, koji je objavila služba Evropske unije Kopernikus (C3S), pokazuje da je 45 odsto dana bilo znatno toplije od proseka, dok je 12 odsto bilo najtoplije otkako se vrše merenja.
Više od 100 naučnika okupilo se kako bi ukazali na to da su posledice klimatskih promena u Evropi — koja se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka — bile više nego očigledne tokom 2024. godine.
Oluje su često bile veoma jake, poplave rasprostranjene, a delove kontinenta zahvatili su toplotni talasi bez presedana. Stručnjaci iz Kopernikusa i Svetske meteorološke organizacije (WMO) upozoravaju da "i najmanji dodatni porast temperature ima značaj", jer dodatno povećava rizik po ljudske živote, ekonomije i samu planetu.
Kako Evropa oseća "ozbiljne posledice" klimatskih promena?
Izveštaj za 2024. godinu "ističe da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva i da se suočava sa ozbiljnim posledicama ekstremnih vremenskih uslova i klimatskih promena", izjavila je generalna sekretarka WMO Selest Saulo.
Sve evropske regije zabeležile su gubitak leda prošle godine, a glečeri u Skandinaviji i na Svalbardu (teritoriji Kraljevine Norveške koji se nalazi u Arktičkom okeanu severno od evropskog kopna), doživeli su najveći stepen topljenja otkako postoje podaci.
profimedia
Požari u Portugalu u septembru zahvatili su 110.000 hektara zemljišta za samo nedelju dana - što čini četvrtinu ukupne površine izgorele u Evropi tokom cele 2024. godine. Ukupno je vatrena stihija širom kontinenta pogodila oko 42.000 ljudi.
Povezane vesti
Poplave su takođe imale dramatičan, često i smrtonosan uticaj na zajednice širom Evrope. U septembru je oluja Boris pogodila stotine hiljada ljudi izazvavši poplave, smrtne slučajeve i štetu u delovima Nemačke, Poljske, Austrije, Mađarske, Češke, Slovačke, Rumunije i Italije.
Krajem oktobra u Španiji, ekstremne padavine izazvale su razorne poplave sa smrtnim ishodima u Valensiji i okolnim regionima.
Najmanje 232 osobe izgubile su život u Valensiji, a zabeleženi su i smrtni slučajevi u provincijama Albasete, Kuenka i Malaga. Šteta na infrastrukturi i ekonomski gubici procenjeni su na oko 16,5 milijardi evra.
Oluje i poplave širom Evrope prošle godine ukupno su pogodile 413.000 ljudi, usmrtile najmanje 335 osoba i izazvale štetu procenjenu na najmanje 18 milijardi evra.
Tanjug AP/Manu Fernandez
Ekstremne vrućine takođe su bile veliki problem tokom 2024. godine. U julu, jugoistočna Evropa zabeležila je najduži toplotni talas otkako postoje merenja — trajao je 13 uzastopnih dana i zahvatio 55 odsto regiona.
Tokom leta, zabeležen je rekordni broj dana sa izraženim toplotnim stresom (66) i "tropskih noći" (23) u jugoistočnoj Evropi.
"Mislite da je zagrevanje od 1,3 stepena celzijusa bezbedno? Ovaj izveštaj jasno pokazuje bol koji stanovništvo Evrope već trpi zbog ekstremnih vremenskih uslova", rekla je dr Friderike Oto, viša predavačica na Centru za ekološku politiku i jedna od rukovodilaca World Weather Attribution inicijative na Imperijal koledžu u Londonu.
Povezane vesti
Evropa je jedan od regiona sa najvećim očekivanim porastom rizika od poplava, a zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa moglo bi, prema podacima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), da dovede do 30.000 smrtnih slučajeva godišnje u Evropi usled ekstremnih vrućina.
"Ali mi smo na putu da doživimo zagrevanje od tri stepena Celzijusa do 2100. godine", dodaje dr Friderike Oto, koja nije učestvovala u izradi izveštaja.
Tanjug AP/Alberto Saiz
Ona je podseća na poplave u Španiji, požar u Portugalu i prošlogodišnje toplotne talase i to sve u kontekstu toga kako "bismo shvatili koliko bi takav nivo zagrevanja bio razoran".
Može li se Evropa prilagoditi rastućim rizicima od ekstremnih vremenskih pojava?
Florens Rabije, generalna direktorka Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, ističe da ovi široko rasprostranjeni klimatski uticaji naglašavaju "važnost izgradnje veće otpornosti".
Šteta na izgrađenom okruženju usled ekstremnih vremenskih uslova očekuje se da će se do kraja veka povećati i do 10 puta — isključivo zbog klimatskih promena. Poplave su identifikovane kao klimatski rizik koji najhitnije zahteva delovanje.
Određeni napredak već postoji. Izveštaj ističe primere prilagođavanja u gradovima širom Evrope, od uklanjanja asfaltnih ploča u Holandiji do proširivanja zelenih površina u Parizu.
Rabije dodaje da 51 odsto gradova sada ima poseban plan za klimatsku adaptaciju — u poređenju sa samo 26 odsto u 2018. godini - što potvrđuje značaj informacija koje ovakvi izveštaji donose.
Saulo takođe navodi da WMO "intenzivira napore" da ojača sisteme za rano upozoravanje na ekstremne vremenske događaje i klimatske usluge, kako bi pomogao donosiocima odluka i društvu u celini da postanu otporniji.
Međutim, i dalje su potrebni kontinuirani napori kako bi se adresirali trenutni klimatski izazovi s kojima se Evropa suočava i pripremili za buduće rizike.
Tanjug AP/Manu Fernandez
"Napredujemo, ali moramo ići dalje, moramo ići brže i moramo ići zajedno", kaže Saulo.
Da li je vreme da napustimo fosilna goriva?
Međutim, adaptacija je samo jedan deo problema, a klimatski stručnjaci kažu da rastući rizik od ekstremnih vremenskih uslova naglašava potrebu da se pozabavimo značajnim uzrokom ovog zagrevanja.
"Veliko stradanje i gubici" koje je Evropa pretrpela prošle godine čine da je "još hitnije napustiti fosilna goriva što je brže moguće", smatra profesor Stefan Ramstorf sa Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih promena u Nemačkoj, koji nije bio uključen u izveštaj.
"Rastući udeo obnovljivih izvora energije, sada već 45 odsto naše električne energije, ohrabruje, a od presudne je važnosti da se odupremo kratkoročnim interesima fosilnih lobija i sprovedemo evropske klimatske ciljeve bez odlaganja", naveo je on.
Broj zemalja u Evropi u kojima obnovljivi izvori sada proizvode više električne energije nego fosilna goriva gotovo se udvostručio od 2019. godine, sa 12 na 20. Međutim, kao što izveštaj ističe, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i potražnja za električnom energijom takođe su veoma osetljive na vremenske uslove.
Nastavak upotrebe fosilnih goriva u ovakvom nestabilnom globalnom okruženju je, kako dodaje dr Oto, "iskreno ludo".
"EU ne može da priušti da stavi svoje klimatske obaveze na čekanje. Mora da preuzme liderstvo i ubrza prelazak na politiku zasnovanu na dokazima, zapravo pomažući ljudima sa niskim prihodima, a ne oligarsima", zaključuje Oto.
Komentari (0)