Hoće li SAD priznati ruski Krim? Šok u Ukrajini nakon iznenadnih izjava Trampa i Rubija, pojavili se mogući scenariji

Razni svetski mediji objavili su detalje o uzrocima i posledicama jučerašnjih izjava predsednika SAD Donalda Trampa i državnog sekretara Marka Rubija o mogućem povlačenju Sjedinjenih Država iz mirovnih pregovora u Ukrajini, uz dodatne informacije o sastanku u Parizu. 

Većina izveštaja potvrđuje da Trampove pretnje povlačenjem iz pregovora predstavljaju pritisak na Ukrajinu i Evropu, uz rizik od potpunog obustavljanja američke vojne pomoći Ukrajini. Sličnu analizu objavio je i ukrajinski portal Strana.ua.

Na sastanku u Parizu, SAD nisu dale garancije za nastavak pružanja obaveštajnih podataka, dok se u Vašingtonu ne razmatraju novi paketi pomoći.

Prema najnovijim informacijama, uslovi predloženog sporazuma uključuju prekid vatre duž linije fronta, zadržavanje trenutno okupiranih teritorija pod kontrolom Rusije, delimično ukidanje sankcija Rusiji (od strane SAD i Evrope), kao i odustajanje NATO-a od prihvatanja Ukrajine u članstvo. 

Dodatno, pojavila se informacija o mogućem priznanju Krima kao ruske teritorije od strane SAD, iako to zvanično nije potvrđeno.

Pritisak na Evropu i Ukrajinu

Pretnje povlačenjem iz pregovora verovatno imaju za cilj da podstaknu EU na ukidanje sankcija Rusiji, što bi olakšalo sprovođenje predloženog plana, piše Strana.

Iako Ukrajina pristaje na prekid vatre duž linije fronta, postoji oko 10 odsto nesuglasica sa Trampovim planom, prema rečima ministra odbrane Rustema Umerova. 

Ove nesuglasice nisu precizno definisane, ali se spekuliše da uključuju ukidanje vanrednog stanja, mobilizacije, održavanje izbora, ili čak ostavku predsednika Volodimira Zelenskog. Neki mediji navode da Moskva zahteva odlazak Zelenskog, ali nema naznaka da to podržava Tramp.

Ruska pozicija nejasna

Reakcija Rusije na Trampov predlog ostaje nepoznata. Postoje oprečne tvrdnje: prema jednoj verziji, Rusija postavlja neostvarive uslove i odbija prekid vatre, dok druga tvrdi da su Moskva i Vašington već dogovorili ključne tačke. 

Treća verzija sugeriše da pregovori između Rusije i SAD još traju, a ishod zavisi od postizanja kompromisa. 

Trampove pretnje povlačenjem ne deluju zastrašujuće za Rusiju, jer bi prekid američke pomoći Ukrajini bio u njenom interesu.

Inače, ruski predsednik Vladimir Putin proglasio je danas jednostrano uskršnje primirje koje bi trebalo da traje do ponoći 21. aprila po moskovskom vremenu.

Pitanje Krima i šire posledice

Ako SAD priznaju Krim kao deo Rusije, to bi značilo međunarodnu legalizaciju aneksije, što bi moglo otvoriti put za priznavanje drugih okupiranih teritorija. 

Strana ističe da protesti Ukrajine, Evrope, ili zemalja poput Srbije (u kontekstu Kosova i Metohije) verovatno ne bi značajno uticali na proces. 

Priznavanje Krima omogućilo bi američkim kompanijama poslovanje na poluostrvu, a mogli bi ga slediti saveznici poput Saudijske Arabije, ali i evropske zemlje poput Mađarske ili Slovačke.

Raspored pregovora

Na sastanku u Londonu sledeće nedelje, SAD će sa evropskim i ukrajinskim predstavnicima razmotriti reakcije na predložene uslove i moguće kontra-predloge. Nakon toga, Vašington će nastaviti razgovore sa Moskvom. Bela kuća očekuje dogovor u narednih nekoliko nedelja, odnosno do početka maja, kada bi trebalo da bude jasno da li će doći do primirja, ili kakve dalje korake planira Vašington.

Situacija ostaje neizvesna, a naredne nedelje bi mogle biti ključne za budućnost mirovnih pregovora.