Stabilizacija tržišta posle haosa oko carina: Obveznice nisu više sigurna luka za investitore
Komentari
19/04/2025
-21:45
Berze širom sveta ove nedelje su uglavnom stabilizovane posle haosa izazvanog američkim carinama, ali investitori i dalje pažljivo prate deo tržišta na kom se retko dešavaju dramatični obrti - tržište američkih državnih obveznica.
Nedavno je kamatna stopa koju je američka vlada morala da plati na svoje obveznice naglo porasla, dok je cena samih obveznica pala, što sugeriše da investitori gube poverenje u najveću svetsku ekonomiju, prenosi BBC.
Investitori kupuju državne obveznice jer se one smatraju za bezbedno mesto za ulaganje novca. Mali je rizik da vlada neće vratiti novac, a posebno kada je reč o ekonomskoj supersili poput SAD, i kada je ekonomija turbulentna i investitori žele da izvuku novac sa nestabilnih tržišta akcija, oni prebacuju novac u američke obveznice.
Ali, sada se to nije dogodilo.
Kada se cene akcija na svetskim berzama počele da padaju zbog carina, izgledalo je da su investitori pohrlili u američke obveznice, ali kada su prve carine stupile na snagu 5. aprila, investitori su počeli da rasprodaju državne obveznice, što je dovelo do naglog skoka kamate koju bi američka vlada morala da plati budućim kupcima.
Cena zaduživanja američke vlade na 10 godina porasla je sa 3,9 na 4,5 odsto, dok je zaduživanje na 30 godina poskupelo na pet odsto, a smatra se da je pomeranje od 0,2 procenta u oba smera veliki problem.
Do dramatične rasprodaje je došlo zbog toga što je neizvesnost oko uticaja carina na američku ekonomiju dovela do toga da investitori više ne vide državne obveznice kao sigurnu zaradu, pa su zahtevali veće prinose da bi ih kupili.
Povezane vesti
Vodeći analitičar Oksford ekonomiksa Džon Kanavan upozorava da kada investitori naplaćuju više kamatne stope za pozajmljivanje vladinog novca, onda i kamate na pozajmice koje imaju veći rizik, kao što su hipoteke, kreditne kartice i zajmovi za automobile, imaju tendenciju rasta.
Kanavan dodaje da banke mogu postati opreznije u pozajmljivanju novca, što bi moglo uticati na američku ekonomiju.
Nakon poremećaja na tržištu obveznica, Tramp je bio primoran da uvede tromesečnu pauzu na primenu visokih carina za sve zemlje, osim Kine. To se pokazalo kao tačka pritiska na Trampa - i sada svet to zna.
"Iako je Tramp uspeo da odoli rasprodaji akcija na berzi, kada je tržište obveznica počelo da slabi, bilo je samo pitanje vremena kada će odustati“, kaže glavni ekonomista za Severnu Ameriku u Kapital ekonomiksu Pol Ešvort.
Prema izveštajima američkih medija, ministar finansija Skot Besent, zatrpan pozivima poslovnih lidera, odigrao je ključnu ulogu u ubeđivanju Trampa.
Od 2010. godine, strano vlasništvo nad američkim državnim obveznicama je skoro udvostručeno, povećavši se za tri biliona dolara, prema Dojče banci.
Japan drži najviše američkih državnih obveznica, ali je Kina, najveći neprijatelj SAD u globalnom trgovinskom ratu, drugi najveći vlasnik, jer ima obveznice u vrednosti oko 800 milijardi dolara.
Povezane vesti
Postavljala su se pitanja da li je Kina izazvala rasprodaju američkih obveznica kao odgovor na uvođenje ogromnih carina, ali Kapital ekonomiks smatra da je to malo verovatno, jer bi ta akcija "više osiromašila Kinu, nego što bi nanela štetu SAD“
Komentari (0)