Kolumna Kolumna Dragane Matović “So na ranu”: Ugasili

Kada ti ništa ne prodaju na internetu, onda si ti taj koga prodaju. Ovo sam davnih dana naučila od jednog Googlovog inženjera u Americi, koji je novinarima prodavao znanje o zamkama interneta. Ove njegove rečenice setim se svaki put kada vidim kako Đilasova propagandno tviteraška ekipa upravlja svojom publikom koja izgleda ne shvata da Đilasovi tviteraši nisu plaćeni da “pumpaju” vlast, nego da pumpaju vas.

Dakle, ono jučerašnje guranje i koškanje sa policijom ispred novosadskog DIF-a, čini se nije ništa drugo nego uobičajeno opoziciono dizanje tenzija pred najavljeni protest 1. maja ispred zgrade Vlade Srbije, isto onakvo kakvo smo gledali i nekoliko dana pred 15. mart. Sinhronizovano sa prekidom blokade RTS-a, koji je, kako smo juče čuli od blokadera, konačno oslobođen. Sve baš kao pre mesec i po.

Teško je, doduše, reći ko se više obradovao – opozicione pristalice ispred DIF-a kada je policija povadila pendreke da se odbrani od nasrtaja demonstranata ili blokaderi ispred RTS-a kada je objavljena vest da će biti raspisan konkurs za novi REM. Mrtva trka.

Blokaderi ispred RTS-a su na vest o konkursu za REM “skočili” kao ja kada ne mogu da dočekam da poslednji gosti odu sa slave, pa, čim čujem da neko čisto kurtoazno kaže: “Hoćemo li uskoro da krenemo?”, ja ih već čekam kod otvorenih vrata sa kaputima i govorim:” Ma, gde ćete, sedite još”. Dakle, da je imao neko stariji da ih posavetuje, rekao bi im da sačekaju sat, dva, makar da svi čuju za vest, pa da, kao, zaseda neki plenum, pa, da se onda, kao, malo raspravlja jesu li ispunjeni zahtevi, pa tek onda, da se odluči da je RTS oslobođen. Ovako je ispalo da zaposleni u RTS-u mogu da izdrže duže u blokadi od samih blokadera.

Uprkos dramatičnom zasutavljanju redovnog programa, koje je, rekla bih, pre zavisilo od samih zaposlenih nego od blokadera, jasno je bilo od početka da je blokada javnog servisa bila potpuni promašaj organizatora i bez suludih zahteva za gašenje RTS-a i bez poternica za urednicima poput onih iz fašističke prakse. Činjenica da se blokaderi sada odriču ovih svojih zahteva govori da i oni to znaju.

Blokada, jasno je, ne bi imala nikakve šanse da onih 3000 zaposlenih u RTS-u, ima osećaj lojalnosti prema kući u kojoj radi, prema profesiji kojom se bavi i prema ljudima sa kojima radi. Da je 3000 zaposlenih došlo pred glavni ulaz u Takovskoj i makar probalo da uđe u zgradu RTS-a i radi svoj posao, onih stotinak blokadera ne bi moglo da napravi ni špalir kojim bi oni prošli. Ali, eto nisu. Među 3000 zaposlenih u javnom servisu nije se našao čak ni jedan muškarac, jedan stalno zaposleni novinar, ma, neko samo makar malo stariji od one devojčice koju su izbacili da izveštava sa protesta, okružena svim onim ljudima nesposobnim da kontrolišu svoje najniže porive.

Nije ta devojčica, izgleda, slučajno poslata među podivljalu masu, neko je izgleda znao da ta mala neće dozvoliti da joj čovek dovoljno star da joj bude otac gura srednji prst ispred lica. Baš je dobro da mu je sklonila ruku i da se jasno vidi njegovo lice, da mu deca i roditelji mogu da se pohvale komšiluku uspehom svoga oca i sina. I super je što sada zna i na šta je spremna žena koja je ometala, a koja je, kako je to direktor RTS-a rekao ministru policije, a ovaj nama, kućna prijateljica njenih roditelja. A nije loše ni što smo saznali da je direktor RTS-a živ i zdrav i da redovno priča sa ministrom policije.

Priznajem da nisam najbolje razumela u kom pravcu bi trebalo da idu optužbe na Vučićev račun da je konkurs za REM raspisan samo zato što dolazi evropska komesarka za proširenje. Jer, sve i da je odlučio da zbog komesarke raspiše konkurs, nije Vučić doneo odluku da se prekine blokada RTS-a. Zašto nisu, ako su mislili da Vučić manipuliše konkursom, blokaderi dočekali evropsku komesarku ispred RTS-a, odakle su otišli uoči njenog dolaska počistivši za sobom kao što to rade deca posle žurke, pre nego što im se roditelji vrate kući. Ova teorija koju od juče ponavljaju opozicioni novinari i novinarska udruženja pravdajući njome neuobičajeno brzo povlačenje blokada, najmanje kompromituje Vučića, a mnogo više same blokadere. Ne, to ne pije vodu.

Ta priča traži malo bolje obrazloženje kao što je uostalom traži i ovo besmisleno trčanje do Brisela, ili ona jednako smislena vožnja bicikala do Strazbura, ili sve ono pešačenje unaokolo i poređenje tih pohoda sa prelaskom Albanije ili Igmanskim maršem. Ne, nećete biti loš čovek što sumnjate, a nećete biti ni loš čovek ako se ne slažete. Jedini rizik u svemu je da ispadnete glupi što verujete bez da se upitate.

Na primer- otkud to da Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu traži vanredne izbore, zalaže se za lustraciju i ispitivanje korupcije, kada bi poslovanje ovog fakulteta moglo da bude upravo predmet ovakvih ispitivanja zbog poslova koje profesori FTN imaju sa državom. FTN je, naime, kao što je pre desetak godina otkrila Pištaljka, fakultet čiji profesori decenijama unazad imaju svoje privatne firme koje koriste ime ovog državnog fakulteta, čiji su vlasnici i direktori sami profesori, a jedan od manjih suvlasnika je i sam fakultet koji se odrekao bilo kakvih potraživanja za koriščenje imena i resursa fakulteta. Država je i sama, uostalom, godinama ulagala milione evra u ove privatne profesorske firme. Privatne firme profesora FTN-a koristile su povlašćen položaj na državnim tenderima na kojima su dobijali poslove koritseći reputaciju koju ovaj fakultet ima. O svemu je još davnih dana obavešteno i ministarstvo prosvete pod čiju nadležnost potpada fakultet, ali oni, kako je tada rečeno Pištaljci, ne mogu ništa jer fakultet nikada nije zaštitio svoje ime, a i da jeste, sve to i nije pitanje za državu, već za Univerzitet koji, je li, ima svoju autonomiju.

Ili - sasvim je u redu da pitate kako to da je pokretač studentskih blokada i jedan od najžešćih zagovornika gašenja RTS-a upravo beogradski Fakultet dramskih umetnosti sa koga dolaze svi oni producenti, vlasnici produkcijskih kuća, glumci, reditelji i ostali slobodni umetnici u čije privatne džepove odlaze milioni evra građana Srbije kroz sporne poslove sa tim istim RTS-om. To su oni poslovi u kojima privatne produkcije, koristeći državne resurse, ljudstvo i tehniku RTS-a, baš kao i FTN, snima nekakve emisije spornog kvaliteta koje onda prodaje po paprenim cenama istom tom RTS-u koji tvrdi da ih angažuje jer sami ne mogu da urade što mogu ove firmice bez ijednog zaposlenog i bez ikakve tehnike. Zapitajte se i zašto istraga koju je tužilaštvo pokrenulo pre dve godine o poslovanju RTS sa ovim produkcijama nije mrdnula s početka.

Ili - pitajte slobodno kako to da opozicioni lider Dragan Đilas sa svojom firmom Ovejšen posluje sa RTS-om još od kasnih devedesetih, kada je državna televizija bila pod potpunom kontrolom Slobodana Miloševića, protiv koga je Đilas predvodio studentske demonstracije. Eksluzivitet u preprodaji reklamnih minuta RTS-a, posao koji je započeo sa firmom Ovejšen, preneo se i na svoju drugu firmu, Dajrekt Mediju, koja i danas posluje sa RTS-om, samo sa novim vlasnikom, Draganom Šolakom, kome je Đilas u međuvremenu prodao firmu. Oni tviteraši koji vas sve vreme pumpaju zaposleni su u Ovejšenu.

A, kad se priupitate sve gore pomenuto, onda se još samo zapitajte zašto još niko nije odgovarao za sve ovo?