Prompt nedelje o sinergiji između čoveka i mašine: Može li pravilna upotreba da dovede do boljih kognitivnih sposobnosti

Komentari

Euronews Srbija

Autor: Euronews Srbija

29/04/2025

21:52

veličina teksta

Aa Aa

Istraživanje pokazuje da alati veštačke inteligencije, poput ChatGPT-a, imaju značajan negativan uticaj na kritičko razmišljanje i kognitivne sposobnosti, posebno ako se koriste prekomerno, a veštačka inteligencija, posebno jezički modeli poput ChatGPT-a, menjaju i način na koji obavljamo zadatke.

U segmentu Prompt Nedelje emisije Euronews Centar, gost Aleksandar Linc Đorđević, stručnjak sa "Data Science Conference", govorio je o sinergiji između čoveka i mašine, rizicima slepog oslanjanja na AI, potencijalu za poboljšanje kognitivnih veština i izazovima implementacije AI u poslovanju.

Na prvom mestu Đorđević ostavlja prostor za tačnost teze da prekomerno oslanjanje na AI može dovesti do smanjenja kognitivnih sposobnosti.

"Verujem da ovo zapravo jeste tačno. Nisam radio peer review, niti pogledao šta su zapravo rezultati tog istraživanja, ali ako kažemo da prvi put govorimo o sinergiji među čoveka i mašine, u pravom smislu te reči, i da neko naše iskustvo i znanje će nam dosta značiti da ih koristimo, posebno pitanje je koji je to najmanji mogući prag kad shvatimo kako možemo da koristimo i iskoristimo to znanje koje će nam biti dato. To jest da li ono zaista jeste svrsishodno ili nije", kaže on i nastavlja:

"Verujem da samo slepo kucanje i čukanje u ChatGPT zapravo može dovedati do toga da ljudi prestanu da razmišljaju i kažu: 'Ok, pa to je ČPT proverio, zašto bih ja uopšte i pročitao šta je on meni rekao'. Samim tim taj neki deo kognitivnih spoznaja koje imamo, verujem da dolazi do opadanja istoga", kaže on.

Linc Đorđević naglašava da je prerano za konačne zaključke o uticaju na čovečanstvo.

"Mislim da je previše rano da se kaže kako bi to uticalo generalno, celokupno na čovečanstvo, jer to su studije koje traju po pet, 10, 15, 20 godina. Nije isto sigurno ako date detetu od 5 godina, 10, 15 godina, ako date mladim ljudima, ako date starim ljudima, mislim da ćete dobiti drugačiji rezultat", kaže on.

Đorđević upoređuje ovo s testiranjem vakcina, ističući različite efekte na različite starosne grupe.

"Kao i za vakcine. Znamo da kad pravimo vakcine moramo imati fokus grupu ne samo za generalnu populaciju, nego moramo i za trudnice, i za mlade osobe, zato što se drugačije ponaša telo u tim godinama", kaže on.

"AI da se koristi za inicijalnu ideju, a nikako kao završni proizvod"

Ljudi u poslovnom okruženju koriste AI za rešavanje problema, a Đorđević opisuje kulturu u svom timu, gde se prekomerno oslanjanje na ChatGPT smatra lošim pristupom.

"Koristimo to i kad primetimo gajimo tu kulturu da kad previše zvuči kao da je napisano u ChatGPT, kažemo jednim drugima da to nije dobro urađeno. Jer postoji način kako se može koristiti ChatGPT, da se nauči, da se istrenira model da malo drugačije piše, da se zaista ne vidi da je AI, da se vidi da je neko uložio svoje vreme", kaže on i dodaje:

"Vidi se jako brzo da je AI, pogotovo ako ste profesionalac, da li je neko samo iskoristio, što nije loše za neku inicijalnu ideju, pa da onda nastane diskusija, a nikako kao završni proizvod, samo da bude to prvo što je izbacilo", kaže on.

Postavlja se i pitanje kakav je potencijal AI da sugeriše odluke u poslovnom kontekstu, a Đorđević ističe da AI može biti koristan ako se koristi kao deo procesa u kojem je čovek centralna figura.

"Može, naravno da može da sugeriše. Ne mora to nužno da bude loše, jer obično ljudi sve gledaju kao ili jako dobro ili kao jako loše. Život ne funkcioniše samo sa čistim nulama ili jedinicama. Život ljudi više funkcioniše na kvantnom nivou sa nekom verovatnoćom tačnosti ili netačnosti. To pogotovo majke mogu da nam objasne da nije sve tako crno, ni sve tako belo", kaže on i nastavlja:

"Ako pričamo o tehnologiji, da je 'human in the loop', zapravo čovek u sredini i deo procesa, da nas svede na dve, tri moguće solucije i šta će biti konsekvence tih posledica, pa da ne razmislimo samo o tome šta radimo, nego kakav će imati uticaj, šta je uzrok svih tih odluka koje smo donosili i to onda možemo da zaista iskoristimo".

On upozorava da preterivanje s AI može dovesti do zanemarivanja širih posledica.

"Možemo da imamo i sci-fi psihohistoriju i kako možemo čitav tok razvića ljudske civilizacije da generišemo, ali to je već sada neka druga priča.