Euronews Centar o veštačkoj inteligenciji i kritičkom razmišljanju: Da li nam pomaže ili odmaže i šta su prioriteti?
Komentari29/04/2025
-21:40
Dok digitalni alati poput digitrona olakšavaju zadatke, veštačka inteligencija (AI) menja način na koji razmišljamo i donosimo odluke, često smanjujući oslanjanje na sopstvene kognitivne sposobnosti. Istraživanje objavljeno u časopisu "Societies" ukazuje na negativan uticaj AI alata poput ChatGPT-a na kritičko razmišljanje, posebno kod mladih.
Greg Ajzenberg je kanadski preduzetnik, investitor i jutjuber i nedavno je na društvenoj mreži "X" napisao kako je ručao sa 22-godišnjim diplomcem sa Stanforda za koga je napisao da je pametan momak sa savršenim CV-em.
Ipak, tokom razgovora mladić je često zastajao usred rečenice tražeći reči kao da mu mozak baferuje. Nakon toga ga je Greg upitao zašto ima taj problem.
Odgovor ga je, kako kaže, potpuno zatekao jer ovaj mladić ponekad potpuno zaboravi reči pošto se toliko navikao i oslanja na ChatGPT da mu on praktično dovršava misli i kada ga nema, kaže mladić, oseća se kao da mu mozak radi sporije.
O tome kako AI oblikuje naše kognitivne sposobnosti, šta gubimo prekomernim oslanjanjem na nju i kako obrazovni sistem može odgovoriti na ove izazove, za Euronews Srbija je govorila psihološkinja Ksenija Mišić.
Negativan uticaj AI na kritičko razmišljanje
Rezultati istraživanja u časopisu "Societies" negativan uticaj AI su pokazala posebno kod mladih između 17 i 25 godina, a Ksenija Mišić, koja je i istraživačica sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja piše doktorat o velikim jezičkim modelima, objašnjava da ne mora nužno da znači da će veštačka inteligencija kod svih da nanese štetu.
"Izvesno da jeste malo preterana tvrdnja da je korišćenje AI smrtna presuda za kritičko razmišljanje, zato što ne mora da znači da će nužno korišćenje tehnologija veštačke inteligencije da utiče negativno. Ako mi uzmemo da koristimo ChatGPT za nešto, to ne znači da će to nužno nama da napravi neku štetu. Naravno, kao i sve kada se koristi prekomerno, može da ima određene negativne posledice", objašnjava Mišić.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Ona upoređuje korišćenje AI s vežbanjem mentalnih sposobnosti.
"Praveći paralelu, ukoliko ja svakodnevno moram da izračunam neki mali broj, ako naplaćujem nešto i stalno moram da sabiram i oduzimam, ja ću sigurno biti bolja u računanju od nekoga ko to ne radi svakodnevno. Obe osobe će imati sposobnost da to urade, samo je pitanje uvežbavanja zapravo", kaže ona.
Prekomerno oslanjanje na AI dovodi do gubitka "ekspertize, uvežbavanja, automatizaciju određenih procesa", jer, kako kaže ona, "ukoliko za fakultet uporno koristimo ChatGPT da napišemo neki esej, nećemo naučiti da napišemo esej".
Govoreći o tvrdnji da se čitava generacija prepušta AI razmišljanju, Mišićeva smatra da je to delimično preterano.
"Da li se cela generacija prepušta...i da i ne, zato što se sada možda to čini malo ekstremnije nego što zaista jeste, zato što su ovi veliki jezički modeli i razni alati koje nazivamo veštačkom inteligencijom u svojoj najvišoj tački postojanja", kaže on.
Mišić dodaje da svi koriste AI, "nekada samo za zabavu, nekada da skrate sebi vreme, da skrate sebi neki posao", te da to nije ograničeno na jednu generaciju.
Biznis model AI kompanija i društvena odgovornost
Još jedno od pitanja kada se govori o alatima veštačke inteligencije tiče se biznis modela kompanija poput OpenAI i koliko oni utiču na kognitivne sposobnosti javnosti, a Mišićeva ističe komercijalni aspekt.
Povezane vesti
"Ne možete više da se okrenete, ne možete da otvorite nijedan program na računaru, nijednu aplikaciju na vašem telefonu, da vam ne iskače nešto. Motivi za kreiranje ovih modela ne leže u nekim humanim razlozima, često jesu rešavanje nekog problema kao što neke inženjerske nauke inače pristupaju tome. Ali je to trenutno i zlatna koka za profit i ulaže se kapital veličine budžeta omanjih država da bi se trenirali ti modeli, da bi se održavali ti pristupi kao što je ChatGPT koji je front end za model", kaže on i dodaje:
"Da bi se to sve desilo u igri su ogromne pare i trenutno se, pored toga što se pokušava da se uvuče još novca u to da se više razvija, ta očekivanja se moraju i opravdati. I onda je ideja da ljudi počnu da koriste kako bi se to posle pretvorilo u neki plaćeni model potencijalno, kao što možete da koristite ChatGPT besplatno, a možete i da ga platite da dobijete malo bolje iskustvo", objašnjava ona.
Profimedia
Pitanje koje se postavlja je i kako društvo može ograničiti potencijalno štetne efekte, a Mišićeva predlaže pravnu regulativu i obrazovanje.
Povezane vesti
"Ono što je jedan korak jeste da se to pravno reguliše, a drugi korak je prosto da kroz obrazovanje i da kroz prihvatanje te nove tehnologije mi shvatimo šta to donosi nama kao ljudima, kako može da nam pomogne, da nam bude alat od koristi kao što tehnologija uostalom i treba da bude, a gde može da ima negativne posledice ili da na neki način šteti ljudima", kaže ona.
AI i obrazovanje: Zašto učiti kada postoji ChatGPT?
Mnogi mladi postavljaju pitanje: "Zašto bih nešto učio napamet kada je tu ChatGPT?", a Mišićeva objašnjava da savremeno obrazovanje nije usmereno na pamćenje činjenica, već na razvoj veština.
"Savremeno obrazovanje je svesno da mi imamo telefone, da imamo računare, da je svaka informacija tri sekunde udaljena od nas i da uopšte nije više pitanje da li ćemo mi sada znati neki konkretan podatak. Naravno, neke podatke ćemo prosto morati da znamo, ali ono gde savremeno obrazovanje može da pomogne je u tome što cilj obrazovanja nije da zapamtimo nešto, već da nam da veštine da mi pronađemo informacije, da selektujemo relevantne informacije, da kritički promislimo, da razmislimo o poreklu tih informacija, da li su one tačne, šta one impliciraju", objašnjava ona.
Mišić naglašava da društveni stav prema obrazovanju igra ključnu ulogu.
"Ukoliko ne vrednujemo obrazovanje, ukoliko ga obesmišljavamo i šaljemo konstantno poruku da je obrazovanje gubljenje vremena, onda taj hipotetički primer stoji jer zašto bi neko uložio vreme i napor u nešto što je nepotrebno. Dok se taj stav ne promeni, dok se ne orijentišemo malo više ka tome da osavremenimo obrazovanje i da ga vrednujemo adekvatno, neće biti tako lako pronaći argument protiv toga 'a što bih se ja cimao, kad imam ChatGPT", kaže ona.
Unsplash/Igor Omilaev
Još jedno od pitanja je i kako razlikovati korisnu upotrebu AI od zavisnosti, a Mišićeva upoređuje AI s drugim alatima koji nam olakšavaju život.
"Ako razmislite o prostom papiru na kom ste zapisali svoj spisak za kupovinu, to je neki vid 'štake', uslovno rečeno, ali da ne koristimo to šta asocira na neku povredu. To je nama neka podrška koja nam omogućava da zapamtimo više nego što naša ljudska ograničenja mogu da zapamte, sačuvaju i održe informaciju dok mi dođemo u supermarket i obavimo šta treba da uradimo", kaže ona i dodaje:
"To je nešto što je psihologiji i filozofiji poznato, da mi ne operišemo samo unutar svoje glave i da nam to nisu jedini resursi sa kojima radimo, već da mi operišemo u jednom svetu gde su nam alati svuda oko nas sa kojima mi radimo".
Ona takođe pominje i to da odrasli najčešće koriste AI kao pomoć na poslu, što nije problematično, jer smo i industriju mehanizovali i automatizovali, ali da prekomerno oslanjanje može biti problem "ako imam problem da govorim, to već može da bude neki indikator", kaže ona.
"Preispitujem se da li bih mogla da steknem druge veštine bez AI, ali je uvek pitanje šta je prioritet"
Mišićeva deli i svoje iskustvo sa AI i kada ga najčešće upotrebljava.
"Najčešće koristim veštačku inteligenciju da se potpomognem, na primer, u programiranju, što je jedan od primera kako AI može da bude vrlo korisna. Pošto sam psihološkinja, nisam programerka, a za moju struku je neophodno da donekle malo programiram, onda je meni zgodnije da za nešto za što bih potrošila verovatno tri nedelje da savladam, da uzmem dostupnu pomoć umesto da pozovem nekoga ko se bolje razume u to, ja ću prosto potrošiti tri minuta i dobiti pomoć koja mi je potrebna", kaže ona i dodaje da je preispitivala svoje korišćenje AI:
"Nekad se pitam na primer da li bih možda mogla da razvijem tu svoju veštinu na drugi način, da možda steknem neka druga iskustva, ali uvek je pitanje toga šta vam je prioritet", kaže ona.
Govoreći o deci, Mišićeva naglašava da emocionalna inteligencija zavisi više od odnosa s roditeljima i okolinom nego od AI.
"Emocionalna inteligencija je nešto što je jedna od naših ljudskih sposobnosti i mi je možemo imati uvežbaniju ili manje uvežbanu. Na razvoj emocionalne inteligencije nisam sigurna koliko će veštačka inteligencija da utiče na nju više nego odnos sa roditeljima, odnos sa ljudima u okolini", kaže ona i dodaje:
"Ako se ode u nekakav ekstrem i onda se distancira kroz preteranu upotrebu tehnologija, ukoliko se osoba distancira od svojih roditelja, svojih bliskih ljudi, moguće je da to može da utiče".
Profimedia
Na pitanje o roditeljskom pristupu, ona savetuje izbalansiranu izloženost.
"Ono što može da bude neka preporuka, jeste da puko zabranjivanje neće dovesti do bilo kakvog željenog rezultata, već mislim da je izlaganje, izloženost najbolje što možete da ponudite svom detetu, ali naravno ne preterana izloženost i uz nadzor roditelja. Ne samo nadzor, već i uz to da to bude neko deljeno iskustvo, da dete uz vas uči", objašnjava ona i dodaje da roditelji, iako često nesigurni u tehnologiju, imaju prednost jer su odrasli u doba interneta.
"To su ljudi koji su možda u svojim 20-im ili možda 30-im eventualno već stupili u kontakt sa računarom", kaže ona.
Takođe, Mišićeva je optimistična kada se postavlja pitanje kako će AI uticati na budućnost kritičkog razmišljanja.
"Mislim da je jedini način da sve to napreduje i da se sve to razvije, da se i mi razvijamo u paraleli sa tim. ChatGPT ili slični modeli ili slični alati ne mogu da nam zamene ništa od našeg funkcionisanja. Oni će prosto nama da služe kao jedan alat", kaže ona.
Na kraju, priznaje strahove inspirisane naučnom fantastikom, ali smatra da su prenaglašeni.
"Moj utisak je da u ovom trenutku deluje sve mnogo katastrofalnije zato što se toliko na sva zvona priča o tome kao i da ljudi malo vuku i paralele sa naučnom fantastikom pa se brinu", zaključuje ona.
Gostovanje psihološkinje Ksenije Mišić u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)