Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Bitka na Vračaru

Kada svi budemo krivi, nastaće prava demokratija.

Ovo je, dosta davno, rekao Alber Kami.

A Marinika Tepić, koja to nije čula, krenula u građanski rat. 

Krenula bi ona i da je čula, žena ide tim putem odavno, šta je, uostalom, rat nego nastavak pasivne agresije drugim sredstvima. 

Građanski rat pogotovo. Ubeđen sam da kreće iz kuće, kada se gospođa naljuti, napravi ono mrtvo ozbiljno Marinika lice, i baci bombu neprijatnosti, čoveku u facu, čisto da zna da je kriv, za sve.

Pa, stvarno, zamislite tog nesrećnika (na slovo Đ), kojem ona, svakog dana drobi: "Mi u ratu, a ti ništa". I onda se umusi. Pusti suzu nad sudbinom koja joj je njega dodelila, slabašnog, a ne nekog jakog muškarca.

Prave bombe, pored te, deluju sasvim bezazleno, a i završe sa mukom i patnjom. Ja, da sam na slovo Đ, pored Marinike, potmulo fokusirane na to da ti bude neprijatno da gledaš i nju i sebe, da dišeš i postojiš, svaka reč u tebi ugine, i ti, ceo, odavno bih se opasao dinamitom i zvonio prvom komšiji na vrata. I eto ga, rat. Građansko komšijski.

No, šalu na stranu, nego da mi vidimo malo taj civil war, koji je, po Mariniki, već počeo, samo se u njemu još ne puca.

Ima raznih definicija građanskog rata, posle ćemo o tome, a sa Marinikinim postoji jedan problem, nerešiv.

Naime, ko će u njemu da učestvuje, kada su, ovde, s jedne strane, Marinika i "građani", a, sa druge, sendvičari, sa dna kace, krezubi, i ostale pristalice SNS, plus milicija, nenarodna, negrađanska. Ishod unapred rešen, što onda da se bakćemo time.

Pri tom su još i građani fini, nenasilni, i, po izveštaju N1, čak i kada probijaju kordon, rade to "mirno"(?!), dok su ovi drugi nasilnici, kapuljaši, biju i levo i desno, a što se bune kada ih poliješ vinom, da ne pričamo.

Takođe, kakav je to građanski rat između "elite”, prepametnih i prepoštenih, obrazovanih, moralnih gromada i stoke nepismene, manijaka, idiota, ludaka, bandita i kriminalaca.

I kako se u to uklapa ono istraživanje, belosvetsko (Svetska banka), koje tvrdi da je lakše u građanski rat uvući one koji ni srednju školu nemaju, nego one sa fakultetom?

Šta je Marinika završila, pa krenula u šumu?

Koliko pitanja, a malo odgovora. Na primer, ako taj Marinikin rat zamislimo kao neki partizanski vestern (Bitka na Vračaru), ko će koju ulogu da igra?

Ona teško može da bude Danica (Silva Košćina), žena bila nasmejana, vesela, ništa mašinka nije smetala njenoj vedrini, gotovo da je uz osmeh i slavno poginula.

Pored Marinike, uvek mrtvo ozbiljne, i šmajser bi se smorio, a most ne bi pao, nego bi se osušio. Veljko Bulajić bi prekinuo snimanje i obesio bi se, garant. Jovanka bi imala tu par pitanja za Tita - ko ti je ova rospija - ne bih mu bio u koži.

Da ne pričamo o muci onoga na slovo Đ. Kako taj da igra partizana? A žut, k'o Nemac? Kako da se zove? Partizan Kriger? I šta da priča? Das ist Vračar?

Problem, za problemom, sa tim građanskim ratom. I nužna je, u ovom slučaju, i promena klasifikacije, totalna.

Pošto, po onoj važećoj, da bi nešto bilo nazvano građanskim ratom, mora da bude bar po hiljadu mrtvih, na obe strane, što je, priznaćete, pogrešno.

Kada Marinika ode kod Olje Bećković (a pasivna agresivnost i pasivna agresivnost se ne potiru, nego rastu, geometrijskom progresijom), bude mnogo više mrtvih, u duši. Tužni budu gledaoci, presahnu, skvrče se, od krivice i griže savesti. Svetla se uguše, tama zavlada, večna. Adam je stradao od pasivne agresije, ona ga je iz Raja izbacila, a ne gospod Bog, taj se samo branio.

I meni dođe, zaista, da ih tužim, te dve Eve. Pošto, po jednom dodatku Ženevske konvencije, koji se bavi građanskim ratom, u njemu nije dozvoljeno držati taoce, niti mučiti zatvorenike, izvršavati kazne bez prethodnog suđenja…što su sve obavezne manifestacije, osećaji probuđeni u gledaocu, kao posledica njihovog zajedničkog nastupa.

Da ne pričam da mi se, dok sam bio izložen toj eksploziji tihe neprijatnosti, sve vreme činilo da patim od tifusa, i lepo sam video kako idem za Jovom Bakićem, koji viče: "Preko vode do slobode".

I jedino olakšanje, kada se sve završilo, bila je jasna svest o tome da ćemo, svi mi, pre tifus da dobijemo, nego što će tog Marinikinog potunjenog rata da bude.

Doduše, šanse da, se onaj na slovo Đ, pored nje raznese, dosta su velike, ali to nije nešto što treba preterano da zabrinjava. On ionako igra Nemca.

A i nema demokratije dok nismo svi krivi (Nemci). Dakle, samo opušteno. Ima ko će od nas to da napravi.