Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Stare gaće, za novo vreme

Jako me sve ovo zabavlja. Nedeljama već. Nećemo novu autobusku stanicu. Ni železničku. Novi most, nikako.

Mislio sam da to ima neke veze sa psihom, istraživao malo, našao stručan izraz - metatesiofobija (nenormalni strah od promena) - ali, jok.

Nema veze sa nenormalnošću, koliko god da iste ima oko nas.

Ludilo je, prosto, u modi, i to ono koje se ne obazire na činjenice, udobno smešteno na svim onim mestima na kojima može da dobije lajk, tapšanje po ramenu, bilo koju vrstu odobravanja, tako da je, odavno, postalo toliko vladajuće, da se više čak i ne može nazvati nenormalnim.

I sasvim je normalno da se, primera radi, Teofil Pančić, pateći nad starom autobuskom stanicom, nostalgično priseća mirisa povraćke iz onih drevnih autobusa koji su, klaj klaj, uz dosta mučnine i riganja, stizali, onomad, na stari BAS.

Ili da izvesna gospođa, koja živi u Berlinu, a letuje na protestima protiv rušenja beogradskog mosta, kuka nad sudbinom, i kaže kako, zbog novog mosta i Beograda na vodi, neće da se vraća vamo.

Ostaće žena u Berlinu, u kojem je baš u toku menjanje jednog starog mosta (Bankofštrase na reci Pankov, izgrađen 1930. godine), jer je nešto takvo u Berlinu ok, a u BG, ne. Šta je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu. Volovi nemaju šta da menjaju, već samo da idu tamo gde su promene normalne, i budu volovi.

FoNet/Marko Dragoslavić

Ima tih primera još, koliko hoćeš, treba samo paziti da se internet ne koristi za glupe mreže. Pa vidiš, na njemu, kako je London bridge (Londonski most), postojao još pre Londona.

Izgradili ga Rimljani, 50 godina pre nove ere, grad došao tek sedam godina kasnije. Taj stari je zamenjen 1209. godine, pa je onda, 1831. godine, nastao onaj na kojem je izgrađena gomila kuća, i jedna crkva, da bi sve to, čitavu istoriju, nemarni Londonci zamenili novim, brutalističkim mostom, bez ikakvih ukrasa, baš 1973. godine.

Gradovi se, hoću da kažem, menjaju. Stari Vembli, simbol ne Londona, nego Engleske, novim Vemblijem. Stari železničke stanice, novim. Autobuske, takođe. Mostovi, redovno.

Ovaj grad, u kojem živimo, primera radi, imao je, 1834. godine, malo više od sedam hiljada stanovnika. I ni jedan jedini most.

Tek krajem istog tog 19. veka izgrađen je železnički most, a prvi drumski je morao da čeka Jugoslaviju, kralja ujedinitelja i 1934. godinu. Sedam godina kasnije Nemci su ga bombardovali i srušili, pa su, potom, tokom rata, u iznudili, na brzinu izgradili ovaj koji bi mi sada da sačuvamo. Kad već nismo onaj Aleksandrov, daj šta daš.

No, pošto u ovakvim ludim vremenima racionalnost gubi na značaju, argumenti vrede poput pišljivog boba, možda je red da stvar izokrenemo, pospešimo i ozbiljno radikalizujemo.

Ja ću, na primer, da se ozbiljno založim (uz osnivanje odgovarajućeg udruženja), za rušenje celog Novog Beograda. Slogan: Samo Stari da ostane. (Bez obzira na Šapićev stav o Starom).

I to onaj Stari, pravi, izvorni BG, sa sedam hiljada ljudi, svi ostali, napolje. To bi podrazumevalo i ozbiljno razračunavanje sa Vračarom, dobrim delom Starog Grada, Savskog Venca, Palilule, Zvezdare, Voždovca... ali, kada malo razmisliš, nisu ti bolje ni zaslužili.

Beoinfo

Takođe, da se poruše svi mostovi, a prugu proterati, auto put preorati. Od autobusa da ostane samo onaj iz "Ko to tamo peva", sa "bubnjaru i prasići". A ako neko vrati i Paju Vujisića, aferim.

Sve zajedno, treba sve prebaciti u prirodno stanje, založiti se za retribalizaciju, što bi, kao konsekvencu, imalo i ukidanje interneta, pametnih telefona i mreža, i, ali zaista, unelo malo mira u ovo ludilo.

Uz jasne urbanističke i estetske prednosti, ovakav pristup bi ozbiljno delovao i na kućni budžet, svakog od nas.

Oće dete nove patike? Marš, nosi stare.

Nova jakna? Odmah zauška, debil zaboravio da ima moju, pedeset godina staru, očuvanu.

Svež leba? Ne dolazi u obzir, jedi stari.

Novi telefon? E, sad ćeš da vidiš, viknem i uzmem veliku motku u ruku.

A, šta kažete? Kakva ušteda, a još i pričinjava zadovoljstvo, naročito sa ovom našom nezajažljivom decom. 

Prema tome, za sledeći skup ovih branitelja mostova, da se propiše da na njega budu primljeni samo oni sa starim cipelama, jaknama, pantalonama. I gaće proveravati, za svaki slučaj. Ako nisu  bušne - Marš kući.

Pa da se zezamo, kako i dolikuje.