Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Trocki našeg sokaka

Lav Trocki, u to vreme narodni komesar za vojna i pomorska pitanja SSSR-a, tražio je početkom 1922. godine da patrijarh moskovski i cele Rusije Tihon bude ubijen. 

Vladimir Lenjin se tome usprotivio ne zbog toga što se principijelno protivio takvom činu nego iz pragmatičnih razloga. 

"Mislim da bi nam bilo mudro da ne diramo samog patrijarha Tihona", naveo je Lenjin u tajnom pismu koje je 19. marta 1922. preko Vjačeslava Molotova uputio članovima Politbiroa. 

Zbog agitovanja Trockog da patrijarh Tihon bude likvidiran, Lenjin u istom pismu nalaže da "samo drug (Mihail) Kalinjin javno nastupa u vezi sa svim preduzetim merama, a nikad i ni u kakvim okolnostima drug Trocki (da) ne piše bilo šta za štampu i na bilo koji drugi način ne istupa pred javnošću". 

Da bi bilo jasnije kakve su to "mere" bile, dodaću još jedan pasus iz Lenjinovog pisma:

"Instrukcije se moraju svesti na ovo – u Šuji mora biti uhapšeno što više, nikako manje od nekoliko desetina predstavnika lokalnog sveštenstva i lokalne buržoazije, pod sumnjom direktnog ili indirektnog otpora dekretima Sveruskog centralnog izvršnog komiteta o oduzimanju vrednosti od crkava. Po izvršenju ovog zadatka, vratiti se u Moskvu i lično predati izveštaj kompletnom Politbirou (…) na osnovu kojeg će biti izdata detaljna, takođe usmena, direktiva pravosudnim vlastima da suđenje ustanicima iz Šuje bude sprovedeno na najbrži mogući način i nema drugog rezultata, nego streljanje najvećeg mogućeg broja onih koji su najuticajniji i najopasniji".

Nešto više od sto godina kasnije i 1.700 kilometara zapadnije od Moskve, javljaju se glasovi sa istim idejama. Obraćajući se "braći i sestrama, radnicima i radnicama" okupljenim sa studentima na blokadi Autokomande u ponedeljak, na Svetoga Savu, profesor Beogradskog univerziteta Jovo Bakić je rekao: 

"Obratio se danas patrijarh. I rekao je da su studenti neki drugi univerzum. O, Profitije, pogledaj ovaj narod. Više od četiri petine ovde je vernika ispred Hrama Svetog Save. Bilo bi bolje da odeš zajedno sa huljom, u Hilandar, na Svetu Goru, pa da metanišete zajedno, da tražite oprost od Gospoda Boga, jer od nas ga imati nećete!"

Euronews/Ljljana Pavlović

Prvo što upada u oči su stav, govor tela i intonacija profesora Bakića dok se obraća okupljenima. Deluje kao da je zaista uobrazio da je nekakav Trocki koji se obraća pristalicama pred juriš na Zimski dvorac. Karikaturalno. Zatim sledi neistina – Bakić tvrdi da se patrijarh obratio narodu, da je govorio o studentima i univerzumima. Istina je da je tog dana na sajtu Srpske pravoslavne crkve objavljen uredno, imenom i prezimenom potpisan tekst jednog službenika Patrijaršije. Istina je, takođe, da se u tekstu ne navodi da su studenti neki drugi univerzum u odnosu na ostale građane Srbije, već da su sami studenti podeljeni na dva univerzuma. I to ne po liniji blokiraju–ne blokiraju fakultete nego sami studenti koji učestvuju u protestima po liniji onih koji poštuju i vole našu državu i Crkvu i onih koji ih vređaju i mrze. 

Autor teksta je čak naveo jasan primer – da su u isto vreme, u predvečerje blokade Autokomande i praznika Svetog Save jedni studenti bili na molitvi u Hramu Svetog Save, drugi upadali u Maticu srpsku.

Kada bih mislio da je profesor Bakić glup čovek, mogao bih samo da zaključim da u svojoj intelektualnoj lenjosti nije pročitao više od naslova "inkriminisanog" teksta, ili da čak ni naslov nije video, nego je o svemu čuo iz druge, ili treće ruke. Ali ne mislim da je profesor Bakić glup i intelektualno lenj čovek, što me navodi na drugi zaključak – da se radi o zlonamernosti i pokvarenosti, svesnoj manipulaciji ne bi li se bacila ljaga na srpskog patrijarha i Crkvu, baš kao što su to boljševici predvođeni Lenjinom i Trockim radili kako bi mogli da sprovedu svoju revolucionarnu pravdu.

FoNet/Medija centar

Manipulacija je i Bakićevo pominjanje velikog broja vernika među onima koji slušaju njegov nadahnuti i vatreni govor. Jasno je da oni koji su želeli da ga čuju (a njih među demonstrantima svakako nije malo, jer ga dovode da besedi već drugi put u nedelju dana) uopšte nemaju dobro mišljenje ni o patrijarhu, ni o Crkvi – zvižduci i negodovanja počeli su po samom pominjanju patrijarha i nastavili se sve vreme. On sam misli da je Marks bio u pravu kada je rekao da je religija opijum za narod (Radio Slobodna Evropa) i to upotpunio svojom tezom da je "veronauka oblik zaglupljivanja" ("Pobjeda").

A Bakić želi revolucionarnu pravdu. To je do sada nebrojeno puta rekao. Od onog jurenja po ulicama i plivanja po Savi, Dunavu, pa čak i Drini, do ovog bežite u Hilandar, jer "mi ne praštamo". "Postoji revolucionarna pravda", rekao je on u intervjuu za "Vreme" pre nekoliko godina i dodao: "Revolucija bi tako nešto mogla da uradi – suspenduje se postojeće pravo, koje svakako nije zasnovano na pravdi, a nije ni primenjivano, i uvodi se novo, na pravdi zasnovano, pravo. To revolucije rade. To jeste opasno, ali je mnogo bolje nego ova katastrofa u kojoj živimo". 

U istom intervjuu je dodao i da bi, ako bi bio vlast, "bio vrlo opasan" i da to "nema razloga da krije", jer nekada mora "hirurški nož da se upotrebi".

Šteta je što danas nema nikoga dovoljno pametnog da ovom našem "Trockom s Ali ekspresa" naredi da ni u kakvim okolnostima ne piše, niti se javno pojavljuje. U stvari, dobro je jer ovako direktive i namere nisu više iznete u tajnim pismima Politbirou, nego su jasno stavljene svima pred oči. Ako nismo 1945. mogli da naučimo iz ruskog iskustva šta takve ideje donose, red bi bio da sada znamo iz sopstvenog. Mnogi, međutim, ni iz svog iskustva naučili nisu.