Kolumna Kolumna Dragane Matović "So na ranu": Vlasnici istine

Dok se po Nemačkoj, kao pred Drugi svetski rat, hapse ljudi koji govore hebrejski ili arapski na protestima, jer nemačka vlast ne dozvoljava da se na javnim skupovima govori bilo koji jezik osim nemačkog i engleskog, Ministarstvo spoljnih poslova ove zemlje, sa zvaničnog naloga na Tviteru, izražava "duboku zabrinutost zbog događanja u Srbiji". U Srbiji se, upozoravaju Nemci, "aktivisti suočavaju sa napadima i uvredljivim kampanjama", pa oni pozivaju političare i medije da se "ponašaju odgovorno". Srbija je, podsećaju nas, kandidat za članicu EU, pa s obzirom na to, oni – Nemci – očekuju da se Srbija "pridržava vladavine zakona i ljudskih prava".

Sve i da trenutno u Nemačkoj ne hapse u "gestapovskom" maniru, upadanjem u kuće i oduzimanjem kompjutera i telefona ljudima koji su na društvenim mrežama napisali nešto loše o političarima na vlasti, i sve da ih trenutno ceo svet, od potpredsednika Amerike pa do najpoznatijih svetskih podkastera, ne osuđuje zbog ukidanja slobode govora i zabrane Jevrejima i muslimanima da koriste svoje jezike na javnim skupovima, ova objava nemačkog ministarstva bila bi jednako licemerna.  

Zašto?

Pa, između ostalog zato što su novinari u Srbiji, među njima i novinari Euronewsa, trenutno najveće žrtve tih aktivista koje Nemci brane, a koji se pretnjama i etiketiranjem obračunavaju sa onima koji su razotkrili njihove laži. Aktivisti koji imaju i svoje medije, ljuti na novinare koji su ih uhvatili u proizvodnji lažnih vesti, prozivaju ih po društvenim mrežama i nipodaštavaju, čak i na osnovu fizičkog izgleda, kad drugih argumenata nemaju. Nisu, doduše, još počeli da upadaju u kuće i oduzimaju ličnu imovinu, ali ako im uspe da uspostave plenumsku državu, kako pokušavaju, i to će doći na red, ne brinite. Niste, valjda, već zaboravili kako to izgleda?    

Dakle, da objasnimo. Portal "Autonomija", koji uređuju i vode aktivisti i organizatori blokada, na dan kada su se održavala dva Sretenjska mitinga u Srbiji objavio je fotografiju sa počasne paljbe na Petrovaradinu, na kojoj izgleda da je zastava okrenuta naopako sa grbom nadole. Fotografija, pretpostavljate, nije verodostojna, i ako ste baš zapeli da znate šta je istina, onda ste pogledali originalne fotografije sa događaja, gde se jasno vidi da je zastava okačena kako treba, i da je u jednom trenutku vetar okrenuo na stranu. Taj trenutak ovaj medij je iskoristio da napravi tekst, na osnovu tumačenja "anonimnih vojnih stručnjaka", prema kojima je to znak pobune u gardi i teškog nezadovoljstva, pa čak i očaja u ovim elitnim jedinicama.

Da se ne radi o gluposti i neznanju "urednika" ovog medija, već da je u pitanju namera da se utiče na događaje, pokazala je i druga lažna vest koju je ovaj portal objavio nešto kasnije istoga dana. Ovaj put iz pouzdanih i naravno, anonimnih izvora, plasirana informacija govorila je o navodnom odlasku vojnih džipova u Sremsku Mitrovicu sa zadatkom da ometaju dronove da bi, kako navodi ovaj sajt, vlast sprečila "da u javnost izađe realna slika i precizna informacija o broju prisutnih".

Ne bi ove laži bile tako posebne da iza njih ne stoje upravo ljudi koje su nam zapadni donatori "ubacili" u medije kao neupitne autoritete za istinu. Lažne informacije o pobuni u vojsci i gardi u javnost su, naime, plasirali urednici Autonomije, koji rade i u Vojvođanskom istraživačkom centru VOICE, koji se predstavlja kao istraživački, fektčeking i tink-tenk centar Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, osnovan uz podršku "Fondacije braće Rokfeler" a sa ciljem, kako kažu na svom sajtu "da rasvetle mračne uglove života". Glavni urednik ovog centra koji utvrđuje šta je laž u medijima, a šta ne, je čovek koji uređuje i Autonomiju koja je objavila lažne informacije o pobuni u vojsci. Isti čovek je i jedan od čelnih ljudi NDNV, koje, opet, plaća isto ovo nemačko ministarstvo spoljnih poslova Nemačke da obučavaju mlade novinare po Srbiji, kako se navodi u pozivu na jedan od njihovih seminara, "o praksi izveštavanja o ratnim zločinima 27 godina posle genocida u Srebrenici".

Fektčekeri su, da pojednostavim, ljudi instalirani po redakcijama širom sveta, pa i u najvećim američkim medijima, čiji je zadatak, navodno, da proveravaju istinitost informacija koje se objavljuju, a u stvari da budu "vlasnici" istine. Jeste, prepoznali ste je, obična cenzura, naravno. Dakle, ako fektčeker kaže da nešto nije istina, onda posledica takve odluke može da bude uklanjanje vesti sa  interneta, pa čak i sa društvenih mreža, brisanje, ne samo vesti, koju fektčeker oceni kao neistinitu, već i medija koji je objavi. I obrnuto, ako fektčeker "presudi" da je neka laž istina, onda takve informacije mogu da posluže čak i za pokretanje ratova, kakav je bio onaj u Iraku, na primer, koji je započet posle laži o postojanju oružja za masovno uništenje u ovoj zemlji, a koju je plasirao niko drugi do veliki "Njujork tajms".

Znamo mi i iz prve ruke kako te stvari funkcionišu. Bombardovanje Srbije počelo je posle jedne slične izmišljene informacije o masakru u Račku. Iako se kasnije na sudu u Hagu dokazalo da je reč o nameštenom i nepostojećem zločinu, zbog čega je izbačen i iz optužnice protiv Slobodana Miloševića, laž o masakru u Račku poslužila je svojoj svrsi. Oni koji su tražili povod za početak rata, dobili su ga. Iako je istina odavno utvrđena, mi još živimo u posledicama te laži.

Jedna od tih posledica je i ovo što nam se dešava danas. Nisu uspeli, "vlasnici istine", na sreću, izmišljenim vestima da utiču na događaje i upravljaju njima na Sretenje, iako bi mnogi rekli suprotno. Zašto to mislim?

Pa, istina je da se praznik koji označava početak moderne srpske državnosti, Sretenje, slavio tako da oni kojima se uvek čini da im je čaša poluprazna kad otpiju gutljaj iz nje, misle da je Srbija podeljena. Ali, istina je i ono što kažu oni kojima je čaša uvek polupuna - da je Srbija, iako sa dva slavlja, ipak bila ujedinjena, jer su i oni u Kragujevcu i oni u Sremskoj Mitrovici slavili istu stvar. Takvi su primetili i to da su dva mitinga imala čak i isto ime – onaj u Kragujevcu održan je pod nazivom "Sretnimo se na Sretenje", a onaj u Mitrovici "Srećemo se na Sretenje". Ko posle svega misli da su laži "uhvaćene na delu" postigle svoj cilj jer su Srbi slavili podeljeni u dva grada, ipak, vara se. Jer, nije to cilj. Cilj je da Srbi slave svi zajedno. I to pod jednom šljivom. E zato su oni tako ljuti.