Kolumna Kolumna Dragane Matović "So na ranu": Pošto Grenland?

Otkad sam pre šest godina jednom američkom novinaru za opuštenom večerom, na pitanje – da li mislim da je loše to što je na čelo Ukrajine dolazi čovek koji nema nikakvog iskustva u politici, odgovorila: "Šta može da bude loše u tome što on nema iskustva u laganju, krađi i prevarama?", nije prošao dan da ne pomislim kako sam bila glupa što još tad nisam shvatila da će biti rata u Ukrajini. Ne zato što Zelenski nije imao iskustva u politici, nego zato što me je taj američki novinar to pitao. Tako vam ja gledam na te bezazlene razgovore sa Amerikancima. Tako gledam i na ovo Trampovo pitanjce: "Pošto Grenland?".  

Dakle, otkud sad ovo malo bezobrazno pitanje?  

Što Tramp, par nedelja pred stupanje na dužnost, u momentu kada ceo svet očekuje da, osim mira u Ukrajini, donese i promenu u svetskim odnosima, pita na tako superioran, čak ponižavajući način, jednu članicu NATO-a i Evropske unije, da kupi jedan njen deo, koji je svakako pod kontrolom SAD, pogotovo što Danska, sve i da hoće, nema ni čime da brani svoju teritoriju jer je skoro sve svoje oružje poslala za Ukrajinu? Kao što su to Amerikanci i tražili od njih. I što isto tako bezobrazno ne pita i "Pošto Kanada?", nego "bilo bi baš lepo da Kanada postane 51. država Sjedinjenih Američkih Država“.  

Ne, nije ovo neuobičajeno za Ameriku, iako prilično šokantno, pogotovo za malu Dansku, da predsednik najveće sile na svetu tako otvoreno kaže - ili ćete mi prodati deo zemlje ili ću vam je uzeti na silu. I nije šokantno to što takva poruka dolazi od Amerike, nego što ga nije postavljala zadnja dva veka otkad je u poslednji put u mirnodopskim uslovima kupila teritorije, čime je udvostručila svoju veličinu.  

Prvo, 1803. godine kupovinom Luizijane od Napoleona, Amerika je 2,14 miliona kvadratnih kilometara koji su bili pod kontrolom Francuske, platila 15 miliona dolara i postala dvostruko veća nego dotad. A, onda oko pola veka kasnije, 1867. godine Amerika je od Rusa, sa kojima je tada bila saveznik (da, i to je bilo) za 7,2 miliona dolara kupila oko milion i po kilometara kvadratnih Aljaske, koju su Rusi radije prodali nego da padne u ruke njihovih najvećih neprijatelja Britanaca. 

Od tada, slične trgovine među zemljama nije bilo. I sad, odjednom "Pošto Grenland?". 

Dakle, šta može da stoji iza ovog velikog Trampovog novogodišnjeg šopinga?  

Na pamet mi padaju samo dve stvari. Prva – ako Tramp ovom hamletovskom dilemom Ukrajini ne poručuje da će njeni dosadašnji saveznici od nje tražiti da odustane makar od dela ambicija sa kojima je ušla u rat sa najvećom zemljom na svetu, a koje su do juče zdušno hranili i podržavali, onda je u pitanju ono drugo. Pitanje "Pošto Grenland" uz poruku da ga može uzeti i silom, meni bi, da sam Zelenski, i da nemam nikakvog političkog iskustva osim jednog rata, zvučalo da su moji saveznici spremni da se dogovore sa onim sa kojim su me gurnuli u rat. Još ako je čuo i poruku nemačkog kancelara, koja govori manje više ovo što sam napisala u prethodnoj rečenici, onda bih proguglala da vidim šta su sve Amerikanci u prošlosti radili svojim dotadašnjim saveznicima.

Nas su, na primer, bombardovali na samom kraju Drugog svetskog rata u kom smo zajedno sa njima ratovali protiv fašista, i tom prilikom pobili više ljudi nego što su to uradili Nemci na početku tog istog rata u šestoaprilskom bombardovanju Beograda. To je onaj rat u kome je u odbrani od fašizma Jugoslavija bila treća po broju žrtava, i onaj u kome smo zajedno ratovali protiv nacističkih zemalja, istih onih sa kojima su nas bombardovali i 1999. godine i sa kojima, a bez nas i Rusa, danas slave dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.  

Ali da, ne mračim, možda je u pitanju ipak samo ono drugo. Ženska intuicija mi govori da čovek koji je kupio najveću jelku na svetu (ne i najskuplju, tu smo ipak kupili mi, zahvaljujući Siniši Malom) možda samo neće na pregovore sa predsednikom najveće zemlje na svetu da ode kao treći po veličini. To sa veličinom je neka glupa muška stvar, pa zvuči sasvim verovatno da Tramp, čija je zemlja dva puta manja od Putinove, hoće da dokupi da ima koliko i on.

Ako se pogledaju brojke, sve se uklapa. Trenutno Tramp ima oko 9,8 miliona kilometara kvadratnih, sa čim je Amerika treća država po veličini na svetu. Putin ima nešto malo više od 17 miliona, što Rusiju čini prvom po veličini na svetu. Kanada je druga, sa oko 10 miliona kilometara kvadratnih, jedna od najređe naseljenih zemalja na svetu, baš kao i Grenland, sa oko dva miliona kvadratnih kilometara. Pa, ako kupi Grenland i privoli Kanađane da postanu Amerikanci, onda Tramp ima oko 20 miliona, makar dva više od Putina. A znamo da su se vodili ratovi i zbog mnogo manjih razlika. U santimetrima.