Štednja u slamarici ili u banci - gde novac manje gubi vrednost dok inflacija prazni novčanike

Komentari

Autor: Dušan Hadži Nikolić

06/08/2022

11:07

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Kamate na štednju su proteklih godina drastično pale, pa danas na 10.000 evra oročenih na godinu dana u zavisnosti od ponude banke, klijent može dobiti od 10 evra do 100 evra. Analitičari, međutim, smatraju da je to i dalje najsigurnije ulaganje, iako je zarada mala.

Uvećavanje novčane mase putem bankarskih kamata jedno je od omiljenih za građane Srbije. Ipak, ako kamatne stope i dalje ostanu male, kao do sada, a svetska kriza i nesigurnost koju izaziva potraje, pitanje je koliko njih će želeti da i dalje čuva novac u banci.

"Zasigurno možemo reći da su depoziti među najstabilnijim odnosno najsigurnijim tipovima investiranja odnosno čuvanja novca. Povežimo to sa cenom odnosno povratom, ako vam je povrat na depozit vrlo nizak, to znači da je to vrlo stabilan tip imovine", kaže Andrej Knez analitičar Bloomberg Adrie.

Građani Srbije se uglavnom odlučuju na štednju po viđenju, koja nije oročena i donosi mali prinos na godišnjem nivou, ali novac je uvek dostupan. Upravo kriza će, veruju ekonomisti, produžiti interesovanje građana za štednju uprkos inflaciji.

"Građani će preferirati da drže sredstva u banci ili će novac držati u sefovima ili kući jednostavno svesni činjenice da se taj keš obezvređuje. Gro te štednje u Srbiji je, međutim, vezan za male takozvane partije, partije sa malim iznosima, a to znači do 5, 10 hiljada evra", kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Đukić: Štednju čuvati za "kišne dane"

I pored rasta kamata na kredite, analitičari ne očekuju osetniji rast kamata na štednju u kraćem periodu. S druge strane, dodaju da bi inflacija donekle mogla da umanji depozite, ali, veruju, ne značajno.

"Očekujemo naravno da će inflacija duži period ostati visoka, dok će privredna aktivnost slabiti. To bi značilo da smo u zaokretu sa kretanjem depozita odnosno ukupnog volumena depozita u godinama do sada, ali nije za očekivati da će se ukupni volumen depozita značajno smanjivati u odnosu na trenutna stanja. Više ćemo videti sporiji rast ukupnog volumena depozita ili sporadični pad", smatra Knez.

Štednja nije jedini način čuvanja novca, banke nude i aranžmane kroz koje novac klijenata investiraju dalje, uz obećanu, ali ne i zagarantovanu dobit.

"Sve izvedenice koje banke nude, povrh onog temeljnog proizvoda kao što je depozit se smatraju rizičnijom imovinom. Naravno, nose veći povrat, ali ne treba zaboraviti da je takva imovina rizičnija", ukazuje Knez.

U prevodu, možete i ostati bez nje. Država garantuje do 50.000 evra, ali na štednji, tako da oni koji štede do tog iznosa, u teoriji bi trebalo da su sigurni.

" U Srbiji, na osnovu racionalnog, ekonomskog rezonovanja, mogu da kažem da sve ukazuje da zbog neizvesnosti praktično većina građana koji tu štednju imaju "za kišne dane" apsolutno ne treba da je pipaju, jer jednostavno to je sigurnosna luka za njih", kaže profesor Đukić.

Za druge koji bi da se upuste u špekulacije sa visokim iznosima, ekonomisti imaju preporuku da angažuju savetnike, dok se građanima sa malim iznosima preporučuje da ne preduzimaju ishitrene ekonomske poteze.

Dejan Gavrilović, iz Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" smatra da kamate na štednju u Srbiji predstavljaju način da građani što manje izgube.

"Ne možemo da pričamo o nekakvoj dobiti na štednju, zato što su kamate daleko manje od stope inflacije. Imamo dinar koji je čvrsto vezan za evro. Dakle, te dve valute nemaju većih i osetnijih oscilacija. Inflacija je dvocifrena, a kamate na štednju su tek nešto u psolednje vreme preskočile stopu od jedan odsto. Do skoro su bile ispod jedan odsto, a sada su, nakon poteza Evropske centralne banke, nešto malo porasle, tako da može da se dobije nešto malo više novca. To samo služi da bi se pokrio gubitak vrednosti tog novca, jer kamata na štednju je daleko manja od stope inflacije", kaže Gavrilović.

Nedeljković: Da bi se štednja isplatila kamata bi trebalo da prati inflaciju

Dekan FEFA Milan Nedeljković smatra da bi građani koji imaju novac trebalo da razmisle, ako ga troše, šta će za njega dobiti i ako to što će kupiti ne daje neku korisnost, da ga je bolje sačuvati, pa makar i po stopi od 2 ili 3odsto, što je više nego ako ostane na nula posto.

"Mi već vidimo rast kamata na depozite od početka ove godine. Ako pogledamo prosečnu ponderisanu kamatnu stopu na nove depozite koji su planirani oni su povećani sa 1,9 na 2,9 odsto kada je reč o dinarskim depozitima oročenim do godinu dana, dok su depoziti na evro sa 0,6 na 1,35 odsto trenutno na kraju jula. To je i očekivano, kada se kamatne stope povećavaju, postoji visoki stepen korelacije, odnosno povezanosti u ekonomiji i tako da će i kamatne stope na depozite rasti. Naravno, one će uvek biti niže nego što su kamatne stope na kredite", akže Nedeljković.

Da bi realna zarada na tom depozitu bila pozitivna, neophodno je da ona bude veća od godišnje inflacije, a s obzirom da je ona u Srbiji trenutno 11 odsto, dekan FEFA napominje da to znači da bi i kamata na štednju trebalo da bude minimum tolika, što u svakom slučaju neće biti.

"Ovde je pitanje da li će kamatna stopa porasti toliko da je taj gubitak za mene manji.

On ističe da je štednja kroz vidove depozita najsigurniji način, ali i da donosi najmanji potencijalni prinos za štedišu.

Na pitanje koliko aktuelna kriza može da umanji depozite i da odvrati građane Srbije od štednje s obzirom na iskustvo sa hiperinflacijom od pre gotovo 30 godina, Nedeljković kaže da je psotojeći bankarski sistem u Srbiji sada u totalno drugačijem stanju nego što je bio tada.

"Rizika u smislu nesigurnosti bankarskog sistema zaista nema i on je dobro kapitalizovan. Postoji pojedinačan rizik za onog ko ima novac za štednju, ja moram da procenim da li je tih 3 odsto ili koliko daje banka za godinu dana, dovoljna kompenzacija za mene, ukoliko znam da je inflacija 11 odsto. Ono što je problem u Srbiji trenutno je da nemamo mnogo alternativa", smatra Nedeljnković.

On napominje i da je već vidljiv delimični odliv depozita i navodi da su u januaru ove godine dinarski oročeni depoziti bili oko 700 miliona evra, dok su na kraju juna bili oko 550 miliona evra.

"Dakle, mi imamo jedan odliv depozita koji je sasvim racionalan. Ne pričamo, dakle ni o kakvoj bankarskoj panici, da je bankarski sistem nestabilan, već je reč o tome da ja kao investitor koji ima višak novca razmišljam gde mogu dobiti veći povraćaj na to", objašnjava Nedeljković.

Euronews