"Za godinu dana sedam evra": Raste i dinarska i devizna štednja, ali staro pitanje ostaje - da li se i koliko isplati
Komentari28/08/2021
-18:54
Devizna štednja u Srbiji je od početka godine porasla za 7,1 odsto i iznosi 12,2 milijarde evra. Građani su bankama na čuvanje predali i 8 odsto dinara više, pa je ukupna suma u domaćoj valuti dostigla oko 100,5 milijardi dinara, što je oko 850 miliona evra. Međutim, staro pitanje i dalje je na stolu - da li se to i koliko isplati?
Prema računici Narodne banke Srbije, štediša koji je u junu 2020. godine, u banci ostavio 100.000 dinara po kamatnoj stopi od 2,3 odsto u istom mesecu ove godine mogao je da podigne 102.320 dinara. Štednja u evrima bi mu se još manje isplatila, jer bi na uloženih 850 evra, sa kamatom od 0,9 odsto, ulog na kraju oročenog perioda bio 857 evra. Kamata u stranoj valuti, u kojoj najviše građana i štedi, je, međutim, tri puta manja od stope inflacije u evrozoni, koja je u julu iznosila 3,3 odsto na godišnjem nivou.
Zato se potenicijalnim štedišama nameće pitanje da li vredi čuvati novac u bankama i koje su alternative, osim slamarice?
Stručnjaci ističu da inflacija znači obezvređenje štednje, ali napominju i da ljudi u Srbiji ne ostavljaju novac u bankama da bi zaradili, već to uglavnom vide kao opciju čuvanja novca. Oni napominju i da bi se pogrešno mogao steći utisak da imamo više, a ustvari trošimo manje, što je, kako kaže finansijski savetnik Dušan Uzelac, sa portala Kamatica, česta pojava u kriznim periodima.
"Kada gledamo statistiku moramo razdvojiti štednju koja se dešava kao nepotrošeni iznos prihoda od one koja je rezultat odricanja od potrošnje. U ovom slučaju posledica je zdravstvena kriza i to je uzrokovalo oprezniju potrošnju, a samim tim generisalo štednju", smatra Uzelac.
On ističe i da štednja nije predviđena da se isplati, već ima za cilj da sačuva vrednost novca, pa tako banke i koncipiraju svoje ponude - blago više od inflacije.
Hoće li kamate rasti?
"Inflacija je nezaobilazni deo svakog ekonomskog sistema i ne možemo je se osloboditi. Ako novac stoji u slamarici - izgubiće na vrednosti. Štednja u banci je investicioni pristup sa antiiflacionim merama. Kamata koja se dobija u banci anulira inflaciju. Ako želimo više od toga moramo izabrati neku drugu opciju investiranja", napominje Uzelac i dodaje da nema izgleda da će u skorije vreme porasti kamate.
Kao razlog za to, navodi činjenicu da se "na sve strane štampa novac, koji je konkurencija novcima koje građani imaju na gomili i zato banke nemaju potrebu da nude više kamate za novac građana".
Glavni broker u Momentum Securities Nenad Gujaničić napominje da velika većina domaće štednje nije ni oročena, odnosno da građani novac čuvaju u bankama po viđenju. Smatra da je to najgori mogući plasman ušteđevine čak i ako se ne uzme u obzir inflacija koja će ove godine u evrozoni biti iznad dva odsto.
"Već nekoliko godina kod nas je prisutna ekonomska nelogičnost da štednja građana raste uprkos kontinuiranom padu kamata koje su se faktički spustile na nulu. Ovo pre svega govori da građani nemaju mnogo alternativnih vidova ulaganja, pa banke pre svega koriste iz bezbednosnih razloga. Osim toga, treba reći da domaći građani nisu previše finansijski pismeni, pa je i to dodatno ograničenje za neka kompleksnija ulaganja kao što su, primera radi, berza i akcije", objašnjava Gujaničić.
On napominje i da bi verovatno ovaj rast štednje, koji je delimično pogurala i pandemija, bio i veći da se deo novca nije prelio na tržište nekretnina koje je najprijemčivije prosečnom domaćem deponentu.
Gujaničić ističe da su kamate na globalnom nivou već dugi niz godina "na i oko nule" što je posledica reakcija ključnih svetskih centralnih banaka prvo na svetsku finansijsku krizu, a sada i na pandemiju. Osim niskih kamata, centralne banke su koristile brojne monetarne mehanizme kako bi intervenisale na tržištu što je dodatno uticalo na veliku raspoloživost novca.
"Ovakva situacija, jasno, ne može dugo trajati i štetna je za normalno funkcionisanje globalne privrede. Postepeno podizanje kamata uslediće kada se stabilizuju privredne prilike ili, pak, ukoliko se aktuelni inflacioni pritisci otrgnu kontroli, pa monetarne vlasti budu primorane vanredno da interveništu. Ukoliko to ne bude slučaj, jasno je da će se kamate postepeno povećavati i da će im biti potrebno mnogo godina da dostignu nivoe od pre svetske finansijske krize", smatra Gujaničić.
Da li se više ispalti štednja u dinarima ili u evrima?
Rezultati najnovije redovne polugodišnje analize isplativosti štednje, koju objavljuje Narodna banka Srbije, govore u prilog činjenici da je isplativije štedeti u domaćoj valuti. Tome su, kako tvrde u NBS, doprineli makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost duži niz godina, a pre svega niska inflacija, relativno stabilan kurs dinara, visok iznos deviznih rezervi, nizak nivo nenaplativih potraživanja i umereni nivo javnog duga.
Građane za rast štednje u domaćoj valuti privlače i relativno više kamatne stope na štednju u dinarima nego u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti, jer kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a dok se u evrima oporezuje po stopi od 15 odsto.
"Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdila je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u junu 2021. godine dobio oko 42.000 dinara (358 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa. I štediša, koji je od juna 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio je u junu 2021. oko 1.500 dinara (13 evra) više od štediše koji je u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara", navode u NBS.
Koja je alternativa za štednju u bankama?
Stručnjaci napominju da potencijalni plasman novca određuje stepen rizika koji možemo da podnesemo. Dušan Uzelac ističe da su alternative investiranja rasprostranjenije više nego ikada, ali da je ono što stoji na putu znanje koje je neophodno da bismo se odvažili.
"Danas možete na klik investirati u biznise sa drugog kraja sveta. Možete kupovati akcije domaćih preduzeća, investicione jedinice raznih fondova, možete investirati u nove tehnologije ili stare biznise. Uvek se investira u ono što razumemo, ako je štednja u banci jedino što razumemo onda to jedino i postoji", kaže Uzelac.
I broker Nenad Gujaničić napominje da građani na domaćem tržištu imaju svega nekoliko alternativa kada su portfeljne investicije u pitanju. Navodi da su najsličniji oblik ulaganja državne dužničke hartije od vrednosti, ali da one ne daju mnogo veću zaradu nego kada je klasična štednja u pitanju.
"Privatni penzioni fondovi nude, takođe, uslugu štednje za stare dane, ali u pozadini ovog ulaganja opet stoje mahom državne obveznice, pa su i prinosi ovih institucija minorni. Osiguravajuće kompanije se, takođe, trude da privuku štediše preko raznovrsnih proizvoda, ali svakako nisu uspele da otkinu veći deo domaće štednje. I na kraju, akcije na Beogradskoj berzi stoje kao alternativa, ali je ovo tržište prilično skrajnuto sa malim brojem potencijalnih šansi i prilično niskim prometima", objašnjava Gujaničić.
Kada govorimo o inostranim berzama, tu građanima stoji na raspolaganju veliki broj alternativa, ali za ovu vrstu ulaganja je neophodno imati barem minimalna ekonomska i finansijska znanja kako bi se uopšte pojedinac upustio u ovaj projekat.
Komentari (0)