Igre 
Burno u Komercijalnoj banci: Zaposleni strahuju od otkaza zbog mogućih gašenja poslovnica
Komentari25/08/2021
-06:56
Zaposleni u Komercijalnoj banci, koja od početka ove godine posluje u sastavu Nove ljubljanske banke zabrinuti su za svoja radna mesta, jer je u toku program gašenja poslovnica i filijala, zbog čega bi nekoliko stotina radnika moglo ostati bez posla. Službenici kažu da je u opticaju gašenje nekoliko desetina poslovnica, da je iz kompanije već otišlo oko 400 ljudi, a da su do njih stigle najave da se otkazi spremaju za još nekoliko stotina od ukupno oko 2.200 zaposlenih.
Radnici kažu da je u aprilu već bio jedan program, a sada mnogi strahuju od sledećeg kruga otkaza.
"Najavljeno je da će novi talas otpuštanja biti u decembru, jer se gase ekspoziture širom Srbije, ali i u Beogradu. Već je zatvorena jedna na Senjaku", pričaju službenici.
Euronews Srbija, međutim, nije uspeo od banke da dobije konkretne odgovore na pitanja u vezi sa transformacijom ove finansijske institucije i promenama u poslovanju, koji se ne tiču samo zaposlenih u ovoj banci, već i klijenata koji u njoj imaju oko dva miliona računa. U odgovoru koji su dostavili redakciji napisali su da je u ovom trenutku, fokus Komercijalne banke na integraciji sa NLB bankom, kao i da je u pitanju složen proces spajanja različitih sistema, poslovnih kultura i vrednosti.
Naveli su i da je u toku sagledavanje svih relevantnih informacija, kako bi se na objektivan način donele dugoročne poslovne odluke – uključujući i "optimalan broj ekspozitura u zajedničkoj prodajnoj mreži".
"Kao članica NLB Grupe i odgovoran poslodavac, Komercijalna banka je do sada sprovela program koji podrazumeva isključivo dobrovoljne odlaske i prestanak radnog odnosa na inicijativu onih zaposlenih koji svoju karijeru žele da grade izvan banke. U okviru programa obezbeđene su kompetitivne otpremnine, ali i sveobuhvatna podrška i stručni saveti zaposlenima koji su se prijavili za odlazak u procesu napuštanja banke", naveli su iz NLB.
Tanjug/Filip Krainčanić
Bez odgovora na ključna pitanja
Oni, međutim, nisu odgovorili na pitanja Euronews Srbija - koliko zaposlenih je napustilo Komercijalnu, od kada je nastupilo spajanje sa NLB bankom, da li je u narednom periodu planirano dodatno smanjenje broja zaposlenih i za koliko. Ostali smo uskraćeni i za odgovore da li je u narednom periodu planirano smanjenje broja poslovnica.
Povezane vesti
Komercijalna banka je treća po veličini banka u Srbiji sa udelom od 10,19 odsto u ukupnoj neto balansnoj aktivi bankarskog sektora Srbije. Prema poslednjim podacima iz Izveštaja o objavljivanju podataka i informacija iz decembra prošle godine, ova finansijska institucija ima šest poslovnih cenatara u Srbiji, tri sektora za rad sa malom i srednjom privredom, jednu filijalu i 203 ekspoziture, dok još 19 filijala i jednu ekspozituru ima u sastavu nezavisnih banaka u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Najveći akcionar je NLB banka iz Ljubljane sa 83,23 odsto na osnovu ugovora o prenosu akcija od 30. decembra 2020. godine.
Profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić, kaže da uopšte nije iznenađen zbog dešavanja u Komercijalnoj banci i navodi da je i gašenje poslovnica, kao i smanjenje broja radnika bilo za očekivati posle privatizacije. Ovaj stručnjak na to je upozoravao još pre dve godine, kada je najavljena prodaja državne banke.
"Banka je sada u rukama stranog vlasnika i logično sledi redukovanje i promene koje neće biti prijatne ni za zaposlene, ni za klijente. Komercijalna banka sada mora da se uklopi u strateški plan NLB i njenog ključnog vlasnika - The Bank of New York Mellon, koja praktično zastupa akcionare sa učešćem u ukupnom kapitalu NLB sa 58,5 odsto. A to je bila jedna od pet najvećih banaka od sistemskog značaja", napominje profesor Đukić.
On ističe da je Komercijalna banka imala najveću mrežu ekspozitura, koje su činile lako dostupnim širok spektar bankarskih proizvoda i usluga građanima.
"To je bitno, jer najveći broj građana ne može da se lako uključi u proces digitalizacije i potreban im je šalter. Imala je najveću deviznu štednju građana. Sve se sada menja i ne treba da se čudimo, jer je država dozvolila da strane banke ostvare potpunu dominaciju u bankarskoj industriji Srbije, što je suprotan proces od onog u Poljskoj i Mađarskoj nakon izbijanja globalne finansijske krize 2008. Dve najveće banke u Poljskoj kontoliše država, a one svojim aktivnostima pokrivaju jednu trećinu bankarskog tržišta, pri čemu je manje od 50% bankarskog sektora u rukama stranih banaka", ističe profesor Đukić.
Naknade skuplje i do 250 odsto
U odgovoru NLB banke nisu, međutim, propustili da naglase da je fokus tokom spajanja sa Komercijalnom bankom na uvođenju najboljih poslovnih praksi i rešenja za klijente. Korisnici njihovih usluga to su već mogli da osete na svojoj koži, jer je jedna od prvih promena koje su napravili bila najava poskupljenja postojećih usluga, ali i uvođenje naknada koje klijenti Komercijalne banke do sada nisu plaćali, a o čemu je Euronews Srbija već pisao.
Pojedine naknade u komercijalnoj banci od 1. oktobra biće skuplje i do 250 dosto. Jedna od najvećih razlika u iznosu provizije je kod slanja opomena građanima, koje će umesto 100, biti čak 300 dinara! Klijenti će za svaki ček morati umesto 10 dinara da izdvoje čak 35 dinara. I devizni penzioneri koji su korisnici ove banke će imati dodatne troškove, jer se za sve kojima novac stiže iz Slovenije, provizija biti 0,30 odsto od iznosa, a banka je odredila i najnižu visinu naknade, od 150 dinara. Procenat je manji za penzije koje se uplaćuju iz Nemačke – 0,23 odsto, dok će se za ostale ino penzije naplaćivati naknada od 0,35 odsto, odnosno minimum 150 dinara. Ova banka će i vođenje osnovnih računa naplaćivati 260, umesto sadašnjih 199 dinara.
Povezane vesti
U udruženjima potrošača su posebno skrenuli pažnju na nove takse koje Komrecijalna banka uvodi, a u pitanju su naknade za neosnovanu reklamaciju, kao i na pogrešno unet broj računa prilikom plaćanja.
Komentari (2)
NBGD
25.08.2021 08:20
I ako se klijentima ne svidjaju novi uslovi poslovanja, onda oni provere uslove u drugim bankama i izaberu. Ne verujem da postoji neko mesto gde postoji Komercijalna banka a nema ni jedne druge. Sigurno sva manja mesta nemaju sve banke, ali ima bar 2 ili 3 razlicite. Ipak je ovde najveci problem sto su ljudi previse inertni. Navikli su na nesto i ocekuju da ce tako biti doveka. Moramo da naucimo nas narod da je NORMALNO da se sve oko nas MENJA i da mi miramo da se MENJAMO i PRILAGODJAVAMO. Ako nam se nesto ne svidja, menjajmo ako imamo uslova za to, a ne samo kuknjava.
Losmi
25.08.2021 11:30
I treba da bude otpuštanja, kad je višak zaposlenih. Neosnovane su priče o takozvanim sistemskim bankama, jer one kod nas ne služe da održe bankarsko tržište zdravim, već da služe kao partijski poligon za zapošljavanje. I sada kad privatnik uzme stvar u svoje ruke i želi da skine partijski teret sa leđa, to je onda problem. U državi Srbiji sve treba privatizovati, pa da vidimo onda ko je kvalitetan, a ko je posao dobio preko veze. Kvalitetni kadrovi će uvek naći posao