"Radnici iz inostranstva samo privremeno gase požar koji bukti godinama": Koja su deficitarna zanimanja u Srbiji
Komentari20/04/2025
-14:05
Srbija se godinama unazad suočavala sa manjkom radne snage. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja formiralo je radnu grupu koja bi trebalo da sastavi listu deficitarnih zanimanja. Kroz analize uočeno je da postoje 23 deficitarne skupine zanimanja u informacionim tehnologijama i građevinarstvu. Postavlja se pitanje da li strani radnici mogu da popune rupe na tržištu rada i kakve reforme su neophodne kako bi tržište rada efikasnije funkcionisalo.
Srbija će ove godine dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja.
Za sada je sigurno da će se na njoj naći građevinski radnici, inženjeri elektrotehnike, kao i konobari i kuvari.
Iz Unije poslodavaca Srbije ističu da nema ni vozača kamiona i autobusa, stolara, prosvetnih radnika, pa će se ta lista vremenom sigurno produžavati.
"Za nju je veoma bitno da se zna da se odnosi isključivo na olakšanu primenu zakona za zapošljavanje stranaca. Što znači da ljudi koji imaju zanimanja koja se nađu na toj listi će moći u Srbiji da se zaposle bez procene tržišta rada, odnosno poslodavac će moći da angažuje stranca bez da dobije tu potvrdu da postoji domaći državljanin, odnosno da ne postoji domaći državljanin koji taj posao može da radi", kaže za Euronews Srbija Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Manjku kadrova doprinosi i migracija stanovništva, jer Srbiju godišnje napusti između 40.000 i 60.000 stanovnika, navode stručnjaci.
Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko navodi da se najveći broj njih vrati u zemlju posle kraćeg boravka u inostranstvu, pa je neto i migracioni bilans oko 15.000 stanovnika godišnje.
profimedia
Povezane vesti
Dodaje i da je krajem 2023. bilo oko 40.000 stranaca sa boravišnom dozvolom u Srbiji, a polovinu te cifre činili su ruski državljani, koji uopšte nisu deo našeg tržišta rada.
"Neophodno da se reformiše obrazovni sistem"
Krajem prošle godine evidentirano je oko 50.000 boravišnih dozvola za strance.
"Turski državljani, kineski državljani i državljani sa indijskog potkontinenta, njihov broji danas je oko 20 hiljada. Možemo da kažemo da već u Srbiji imamo situaciju da je taj nedostatak radne snage takav da je potrebno da za sada veoma skromnih jedan odsto zaposlenih ili nešto više od toga budu iz zemalja koje su izvan Srbije, da budu iz ostatka sveta", rekao je Arandarenko.
Visoko kvalifikovana radna snaga uglavnom ostaje, a iz zemlje odlaze građevinci, ugostitelji, vozači, vodoinstalateri i majstori, na čija mesta dolaze upravo imigranti, kaže Arandarenko.
Međutim, iz Unije poslodavaca nagoveštavaju da radnici iz inostranstva samo privremeno gase požar koji bukti godinama.
"Imamo zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju u određenim delatnostima, gde ne treba radna dozvola. Procedure za dobijanje radne dozvole su skraćene, ali jednostavno to je samo neko privremeno rešenje, ali ako stvarno želimo da to bude trajno rešeno, neophodno je da se reformiše obrazovni sistem", rekla je Jevtović.
A to znači, zaključuju iz Unije poslodavaca Srbije, da se obrazovni sistem mora prilagoditi tehnološkoj revoluciji i tržištu, jer i dalje ima slovoslagača i telefonista, čija radna mesta izumiru.
Povezane vesti
Uz to trebalo bi raditi i na promociji zanata i zanatskih smerova u školama, jer mnogi tinejdžeri imaju negativan stav i predrasude prema takvim zanimanjima. Bojana Petrušivić, Euronews.
Komentari (0)