Veštačka inteligencija kao igračka i učitelj: Da li AI podstiče kreativnost ili stvara zavisnost?

Veštačka inteligencija (artificial intelligence, AI) postaje sve prisutnija u obrazovanju širom sveta, te Južna Koreja beleži nagli porast interesovanja za AI među roditeljima i decom. Istovremeno, Evropa se fokusira na etički pristup i razvoj kritičkog mišljenja.

Tako na promer, porodica Kim iz Seula koristi veštačku inteligenciju kao alat za igru i učenje, verujući da kreativnost i znanje treba da idu ruku pod ruku - uprkos pritiscima privatnog obrazovnog sektora koji AI predstavlja kao trku u kojoj ne smeš da zaostaneš.

U svom dnevnom boravku, otac koristi generativnu veštačku inteligenciju kako bi crteže svog sina pretvorio u video-klipove i kratke priče - stvarajući na taj način novi vid igre.

Porodica Kim svake nedelje odlazi u biblioteku da izabere knjigu. Zajedno je čitaju, razgovaraju o nekoj zanimljivoj temi i tako grade predznanje. Svestan da mala deca ne mogu samostalno koristiti AI alate, otac Kim Jungu unapred pripremi tridesetominutni čas, pišući posebne upite koji su prilagođeni uzrastu i interesovanjima njegovog sina.

Tokom tih časova, njegov petogodišnji sin Dohun se kroz kreativne aktivnosti uključuje u rad sa AI - osmišljava izmišljene planete ili piše priče smeštene u sazvežđe Orion.

Virtuelni tutor, odnosno veštačka inteligencija, postavlja dodatna pitanja i donosi nova znanja u vezi sa temom.

"Stvarno uživa u onome što pripremim, jer AI svaki put postavi neka jako zanimljiva pitanja i ubaci sjajne matematičke ili naučne informacije. Verujem da oseća da svakog puta nešto novo nauči", rekao je Kim, koji inače radi kao direktor proizvoda u jednoj IT firmi, za Euronews na engleskom.

Dohun obožava svemir i crtanje. Kim veruje da je veštačka inteligencija koristan alat koji može da odgovori na pitanja na koja roditelji često nemaju odgovor, i koji pomaže njegovom sinu da "istražuje svoju maštu i kreativnost".

"Vidim da mu se interesovanja šire. Prošle nedelje smo istraživali Sunčev sistem, a sada već istražuje ono što je izvan njega. Veštačka inteligencija mu stalno daje neke nove ideje, kao seme koje tek treba da nikne", dodaje Kim.

Profimedia

Iako smatra da veštačka inteligencija pozitivno utiče na širenje znanja kod dece, Kim je svestan i opasnosti od preterane zavisnosti od tehnologije.

"Važno je i da ne postanu previše oslonjeni na AI. Kao roditelj, razmišljam o tome kako pažljivo da usmerim taj proces. Upravljanje ličnim podacima o učenju je još jedna stvar koja me brine“, rekao je Kim.

Ključ je u kritičkom razmišljanju

Stručnjaci za obrazovanje u oblasti veštačke inteligencije ističu da je najvažniji deo svega - sama igra, i savetuju roditeljima da vode računa o tome da trajanje časova bude primereno uzrastu deteta.

"Mogli bi isto tako da se igraju sa Lego kockama...", rekla je za Euronews Kvon Džungmin, profesorka specijalizovana za obrazovanje o veštačkoj inteligenciji na Nacionalnom univerzitetu za obrazovanje u Seulu.

"Iz mog ugla, nije presudno čime se dete igra, dokle god se kroz tu igru gradi dobar odnos - čak i ako koriste AI kao sredstvo. Ali ako bi to bilo češće ili više od dva sata dnevno, to bi već moglo biti previše. Sve zavisi od uzrasta i interesovanja deteta", dodala je ona.

Kvon takođe naglašava da je važno da roditelji pomognu deci da naprave razliku između AI i stvarnih ljudi.

"Ako dete koristi AI samostalno, bez nadzora, to može biti problem, jer može početi da misli, na primer, da je ChatGPT živo biće. Ali kada je roditelj uključen, tada postaje važno i šta on misli i kako se ophodi prema AI, jer deca uče posmatranjem. Zato roditelji moraju pažljivo pratiti šta deca rade sa veštačkom inteligencijom - i šta oni sami, zajedno sa detetom, rade sa njom", kaže profesorka Kvon.

Dodaje da fokus ne bi trebalo da bude samo na samoj veštačkoj inteligenciji. Umesto toga, obrazovanje u eri AI treba da razvija kritičko mišljenje kroz predmete kao što su humanističke nauke, književnost i filozofija.

"Ono što je još važnije jeste - kako dete posmatra ChatGPT", ističe Kvon.

Kako dodaje, ako dete nikada nije imalo prilike da kroz obrazovanje nauči kako da posmatra ove tehnologije, ono će ih jednostavno doživeti kao bića sa višom moći i znanjem, i vremenom će doći do toga da slepo "sluša’"tehnologiju.

Međutim, ako je dete imalo priliku da uči o filozofiji, da razmišlja o tome šta znači biti čovek, šta znači biti živ - onda će, sa tim predznanjem i razvijenim kritičkim mišljenjem, njegovo shvatanje veštačke inteligencije biti potpuno drugačije od deteta koje takvo obrazovanje nikada nije imalo. A upravo su nam danas takvi ljudi najpotrebniji.

Rastući pritisak iz privatnog obrazovnog sektora

U celoj Južnoj Koreji raste interesovanje za obrazovanje u oblasti veštačke inteligencije. Dok porodice poput Kimovih pristupaju tome kroz igru i prirodan razvoj kod kuće, škole i privatne akademije sve više uvode kurseve kodiranja i digitalne pismenosti u vezi sa AI u svoje nastavne programe. Neke od njih koriste i AI sisteme za praćenje napretka učenika tokom učenja.

Profimedia

"Privatno obrazovanje u Koreji je ogroman sektor... Taj sektor postoji gotovo isključivo zbog prijemnih ispita za fakultet. Ti ispiti su izuzetno važni, jer u velikoj meri određuju društveni status pojedinca", rekla je profesorka Kvon.

Prema izveštaju južnokorejske vlade objavljenom 2025. godine, čak 47,6 odsto dece mlađe od šest godina pohađa neku vrstu privatnog obrazovanja. Tokom 2024. godine, prosečna potrošnja na privatno obrazovanje po učeniku dostigla je najviši nivo u istoriji — četvrtu godinu zaredom.

"Zato ljudi ulažu mnogo novca u obrazovanje svoje dece - jer žele da im omoguće viši status u društvu", dodaje Kvon.

U Evropi, novousvojeni Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act), koji stupa na snagu u avgustu 2027. godine, klasifikuje AI sisteme kao visokorizične u pojedinim oblastima obrazovanja - kao što su sistemi za procenu znanja, evaluaciju obrazovnih nivoa i otkrivanje nedozvoljenog ponašanja učenika, navodi se u izveštaju Istraživačke službe Evropskog parlamenta.

Za Kima, poenta nije u tome da dete što ranije nauči tehnologiju. Poenta je - napraviti prostor u kom njegovo dete može da zamišlja, spaja ideje i istražuje.

Dok je kod kuće eksperimentisao sa AI igrom, počeo je da primećuje koliko brzo privatno obrazovanje pretvara AI u trku visokih uloga.

Kaže da se poruke koje šalje privatni obrazovni sektor - da će deca bez veština iz oblasti veštačke inteligencije zaostati - zasnivaju na strahu.

"Nije poenta u tome da se krene rano iz straha", napisao je Kim u objavi na Threads-u, gde deli svoja AI iskustva sa drugim roditeljima.

"Poenta je u podsticanju kreativnosti - u istraživanju, povezivanju ideja, maštanju. To je važnije od same tehnologije", dodao je.

Umesto da se prikloni sistemu koji gotovo u potpunosti gravitira oko priprema za prijemne ispite, Kim veruje u otvoren dijalog i deljenje iskustava.

"Živimo u svetu koji se brzo menja. A sledećih 10 godina, koje će naša deca proživeti, biće potpuno drugačije od svega što smo mi do sada poznavali. Ako postoji dobar obrazovni metod ili alat, mislim da je važno da ga ne čuvamo samo za sebe, već da ga delimo i razgovaramo o njemu s drugima - da zajedno pronađemo bolje pravce", dodaje on.

Kaže da ga je ohrabrio broj roditelja koji su mu se javili nakon što je podelio svoja iskustva sa AI aktivnostima na internetu.

Evropa pokušava da reši jaz u znanju o veštačkoj inteligenciji

Dok u Koreji postoje sve veće brige zbog uticaja AI na obrazovanje, profesorka Kvon smatra da je Evropa u dobroj poziciji kada je reč o edukaciji dece o veštačkoj inteligenciji.

"Iz perspektive vlade, ekonomija i međunarodna konkurencija su naravno važne. Ali za decu - ne, njima ne treba da bude prioritet ekonomija", rekla je Kvon.

Dodaje da treba brinuti o razvoju njihovog kritičkog mišljenja, i u tom smislu "evropski model više odgovara".

"U Evropi se o AI razmišlja kritički. Možda su kasniji u usvajanju AI tehnologija, ali imaju veoma dobre filozofske osnove za razvoj etičke veštačke inteligencije", navela je ona.

U Evropi, donosioci odluka sve češće uvode pismenost o veštačkoj inteligenciji već u najranije faze obrazovanja, predstavljajući je kao jednu od osnovnih veština budućnosti.

Jedan od ključnih ciljeva jeste da se omogući ravnopravan pristup ovoj vrsti obrazovanja, kako bi sva deca - bez obzira na svoje poreklo - mogla da se snađu u svetu kojim upravlja AI. UNESCO ovaj korak smatra neophodnim.

U Velikoj Britaniji je 2019. godine osnovano nezavisno stručno telo, Savet za veštačku inteligenciju (AI Council), koje savetuje vladu o razvoju AI ekosistema. U svojoj viziji navode da žele "da svako može da živi samouvereno uz AI".

U izveštaju objavljenom 2021. godine, Savet je predložio osnivanje onlajn akademije za razumevanje veštačke inteligencije, sa pouzdanim edukativnim materijalima i inicijativama koje bi pomogle nastavnicima, učenicima, kao i onima koji uče tokom celog života.

Kim veruje da deca moraju naučiti kako da komuniciraju sa AI, jer će ga u budućnosti sretati svuda - od škole pa nadalje.

"Po meni, oni treba da znaju kako da koriste veštačku inteligenciju u svoju korist - za svoju kreativnost i obrazovanje. Deca u sebi nose ogroman potencijal. Ali nama odraslima često je teško da ispratimo tu količinu njihove kreativnosti", rekao je Kim.

AI, kako je dodao, može da im pruži znanje koje će im pomoći da razvijaju svoju kreativnost.

"Jer kreativnost dolazi iz radoznalosti. A verujem da radoznalost raste iz znanja. Tu sam prepoznao potencijal da veštačka inteligencija može pomoći u razvoju dečje kreativnosti", zaključio je.