Sve više dece u SAD se školuje kod kuće: Koje su prednosti i mane obrazovanja van škole i da li je dozvoljeno u Srbiji
Komentari
19/04/2025
-10:01
Homeschooling, ili kućna nastava u kojoj roditelji sami drže časove deci, je veoma popularan metod obrazovanja u anglosaksonskim zemljama sa jakom individualističkom kulturom, koji se tradicionalno najviše primenjuje u SAD.
Na listama najboljih zemalja za kućnu nastavu se zbog zakonskog okvira, razvijene zajednice roditelja i raznovrsnosti udžbenika u vrhu stalno ističu SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Kućna nastava pokriva osnovno i srednje obrazovanje (tzv. K-12 u SAD tj. od vrtića do 12. razreda) i često se povezuje sa libertarijanskom ideologijom i onima koji žele da sačuvaju svoju decu od "ispiranja mozga" države. U Americi trenutno oko 3,7 miliona dece uči gradivo kod kuće i taj broj je u porastu, dok je za vreme pandemije preko 11 odsto dece potpuno prebačeno na ovaj vid nastave.
Ipak, prate ih i mnogi ideološki stereotipi. Na primer za decu desničara se smatra da su im roditelji verski fanatici i/ili ekstremni konzervativci, a za decu levičara da su iz raznih "alternativnih" kultura i porodičnih struktura, poput hipika, poligamista...
profimedia
Iako u stereotipima ima neke istine, mnogi roditelji u SAD se za ovaj potez opredeljuju iz praktičnih, a ne ideoloških razloga, jer kvalitet škola drastično varira u raznim delovima federacije sa 50 država, pa je tako jedan od važnih faktora pri kupovini kuće rejting tzv. "školskog distrikta", tj. kvalitet obližnjih bilo privatnih, ili državnih škola. Prema anketi Istraživačkog centra Pju 72 odsto roditelja koji predaju svojoj deci nije zadovoljno akademskim kvalitetom klasičnih škola, a neke studije dokazuju da su u pravu jer kućno školovanje može da rezultira boljim uspehom na fakultetu.
Njima je, pored kontrole nad vaspitanjem, najčešće važna fleksibilnost rasporeda, gradiva i tempa, negujući talente i ljubav deteta prema određenim predmetima, a stavljajući u drugi plan one za koje dete ne pokazuje interes ili dovoljnu sposobnost. Takođe postoji mnoštvo pripremljenih nastavnih programa, tutora za specijalizovane i kompleksnije predmete i roditeljskih grupa koje pružaju pomoć i organizuju sastanke.
Kakva je situacija u Srbiji i drugim zemljama
Ovaj metod mnogo je manje popularan ili potpuno zabranjen u drugim zemljama, posebno onim gde je osnovno obrazovanje obavezno i gde dominiraju državne škole. Iako u Srbiji on nije nezakonit, dozvoljen je samo za decu sa specijalnim potrebama, s tim da dete mora da položi ispite, a ako padne dva puta vraća se u klupu. U našem okruženju homeschooling je zabranjen u Albaniji, BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Povezane vesti
Kućna nastava tehnički legalna u većini Evrope, ali nije toliko popularna i ima određena ograničenja. Primera radi, u Slovačkoj je dozvoljena samo do 4. razreda, u Sloveniji deca svejedno moraju da se upišu u školu i polažu godišnje ispite, U Švajcarskoj i Danskoj inspektori na godišnjem nivou proveravaju napredak dece, u Poljskoj je potrebna dozvola direktora škole, u Francuskoj roditelji šalju pismo svom gradonačelniku (lokalnoj samoupravi) i tako dalje.
Zanimljivo da u Irskoj, još jednoj zemlji engleskog govornog područja, sa 4. najvećim BDP-om po glavi stanovnika u svetu i 2. u Evropi, homeschooling doživljava ekspanziju, posebno od pandemije. Učenici ne moraju da prate nikakav nastavni plan i program, ali ipak postoji minimalni obrazovni standard.
profimedia
Jedna majka iz Dablina, koja radi od kuće, prešla je na homeschooling u vreme pandemije i objasnila zašto ne želi da više vraća ćerku u školu. Kaže da se devojčica ranije uvek kući vraćala uplakana i pod stresom.
"Ona je šaljivdžija, ima mnogo energije. Kada uči kod kuće, često skakuće na lopti. To, naravno, ne bi mogla u učionici. Nemam animoziteta ili ljutnje prema školi ili nastavnicima, oni rade sjajan posao, ali kod kuće smo mogli da nađemo stil učenja koji joj više odgovara nego da joj se govori da uči napamet. To nije bilo zdravo za moje dete", opisala je Liz Hadson za Irish Times tipičan primer zašto roditelji prelaze na homeschooling.
Takođe je interesantno da je Rusija najbliža anglosaksonskom mentalitetu po ovom pitanju, pa je tamo kućna nastava potpuno legalna, uz minimalnu proceduru, jer se, kao u SAD, smatra da je roditelj glavni autoritet svojoj deci, a ne škola. Ovi đaci ne moraju da polažu obavezne ispite, ali im je omogućeno da steknu diplome osnovnih i srednjih škola i normalno polažu ispite za fakultete.
Glavne prednosti nastave kod kuće
Nastava prilagođena interesima i stilu učenja deteta može mu pružiti odskočnu dasku u daljoj akademskoj karijeri. Prema istraživanju Nacionalnog instituta za istraživanje kućne nastave (NHERI) 78 odsto recenziranih naučnih studija pokazuje da homeschool đaci u proseku imaju bolje rezultate na ispitima od onih koji su išli u školu.
Posebno su interesantne studije iz 1999. i 2010. o tome kako posebno dobre rezultate imaju deca koja najviše odudaraju od proseka, tačnije supertalentovana i ona sa poteškoćama u razvoju. Naime, pokazalo se da roditelji posvećuju mnogo više vremena teškim konceptima kao što su matematika ili astronomija.
profimedia
Povezane vesti
Američki đaci koji se školuju kod kuće imaju rezultate iznad proseka na standardizovanim testovima SAT i ACT, bez obzira na obrazovanje roditelja ili prihode domaćinstva. Studija NHRI-ja je pokazala da nadmašuju vršnjake iz državnih škola za čak 15 do 30 procentnih poena. To što su iznad proseka, kako se dodaje u studiji, znači da se koledži posebno fokusiraju na njih u potrazi za talentima.
Uz to porodice mogu same da odrede raspored, u skladu sa poslovnim i drugim obavezama, putovanjima ili posebnim potrebama deteta. Ta fleksibilnost omogućava i da više vremena posvete praktičnoj nastavi, časovima u prirodi, izletima do raznih znamenitosti, muzeja, izložbi. Prilagođavanje dnevnog rasporeda utiče pozitivno i na decu koja imaju slabu koncentraciju kada se bude rano ujutro.
Zagovornici homeschoolinga ističu i prednost zaštite dece od vršnjačkog maltretiranja i stresa u školi, što, prema istraživanjima pogađa dva do pet odsto školske dece u Americi. Doduše, protivnici smatraju da izlaženje na kraj sa tim neprijatnim iskustvima važna životna lekcija za decu.
Povezane vesti
Negativni efekti homeschoolinga
Glavni problem na koji pedagozi skreću pažnju je usporavanje društvenog razvoja dece zbog manje interakcije sa vršnjacima. Dve studije iz 2009. i 2021. pokazala su natprosečnu zavisnost od roditelja dece koja su se školovala kod kuće. Takođe im nedostaje "heterogeno" okruženje gde su deca sa raznim interesima i iz raznih slojeva društva, što pomaže detetu da razvije društvene veštine.
Deca koja se školuju kod kuće obično više učestvuju u vanškolskim aktivnostima. Međutim, one su često selektivne, sa đacima koji dele slične vrednosti, poreklo i društvenu klasu - dakle ima manje heterogenosti.
Odatle potiču i glavni stereotipi o tome kako roditelji sa ekstremnim verovanjima ispiraju mozak svojoj deci, koja se tek kasno u životu susreću sa različitim mišljenjima, političkim ideologijama i veroispovestima. Ovo ipak nije pravilo. Jedna studija pokazala da su u proseku deca školovana kod kuće adekvatno društveno prilagođena uz, na primer, veću sklonost ka volontiranju. Popularna metoda za socijalizaciju su zajedničke aktivnosti dece koja se školuju kod kuće koje se organizuju u roditeljskim grupama.
profimedia
Ispostavilo se da i roditelji ponekad imaju psihološke teškoće zbog konstantnog boravka sa svojom decom i pritiskom okoline, a ponekad i rođaka. Oni takođe moraju stalno da smišljaju nove načine da motivišu decu i prilagode se njihovim potrebama, inače se dobrim delom gubi pomenuta prednost fleksibilnosti.
Roditelji ponekad prosto sagorevaju zbog količine posla i velike odgovornosti svog novih zadataka poput detaljnog planiranja svakog minuta u danu i učenja naprednog gradiva iz potpuno različitih oblasti kako bi što bolje preneli znanje deci.
Ako roditelj ne radi već samo predaje deci, to može uticati na prihode porodice, pa tako sprovođenje nastavnog plana i programa u SAD košta 700 do 1.800 dolara godišnje, što je više od troškova državne škole. Istraživanja pokazuju da roditelji troše u proseku 600 dolara po detetu godišnje na udžbenike i druga nastavna sredstva, što je trošak sa kojim se ne suočavaju porodice u drugim školama
Takođe "kućne škole" najčešće nemaju pristup specijalizovanim objektima kao što su naučne laboratorije ili razne radionice, što potencijalno ograničava dubinu obrazovanja.
Nažalost, zapostavljanje dece i maltretiranje nije ograničeno na škole i dešava se u nekim porodicama koje se odluče na homeschooling, što je još jedan od argumenata protivnika školovanja od kuće.
Slavne ličnosti koje nisu išle u školu
Među globalno poznatim ličnostima iz SAD ima dosta onih kojima su roditelji predavali. Pristalice ovog metoda najčešće pominju predsednike Džordža Vašingtona, Abrahama Linkolna i Frenklina D. Ruzvelta, čuvene izumitelje poput Tomasa Edisona, Aleksandra Grejema Bela i braće Rajt, kao i pisce poput Marka Tvena, Luize Mej Alkot i C.S. Luisa.
Iz sveta sporta najpoznatiji primer su sestre teniserke Serena i Venus Vilijams čije se kućno obrazovanje od malih nogu potpuno fokusiralo na "beli sport", što je očigledno dalo sjajne rezultate.
Verovatno najpopularnija pevačica današnjice Tejlor Svift takođe je školovana kod kuće, kao i njen kolega Džastin Biber, koji su gradili karijere još od tinejdžerskih dana.
Komentari (0)