Pritisak zbog ocena kao razlog za beg od kuće, Oparnica: Deca često mogu pogrešno protumačiti poruku roditelja

Dečak star 11 godina sa Novog Beograda, čiji je nestanak prijavljen pre dva dana, pronađen je živ i zdrav. Tokom razgovora sa policijom, izjavio je da se nije vratio kući jer je smatrao da je dobio lošu ocenu u školi, potvrdio je ministar policije Ivica Dačić. Ovaj slučaj ponovo je pokrenuo raspravu o očekivanjima roditelja u vezi sa svojom decom, koja su naišla na oštru osudu javnosti. Stručnjaci upozoravaju da deca često pogrešno percipiraju pritiske koje im nameću roditelji, društvo ili obrazovni sistem.

Milena Oparnica, psihološkinja, naglašava značaj razumevanja emocionalnog sveta dece i njihovih percepcija u kontekstu roditeljskih očekivanja. "Ono što je jako važno da kažem, i mislim da bi to roditelji trebalo da znaju, jeste da u svim razvojnim fazama odrastanja, pre nego što dete uđe u poslednju fazu adolescencije, deca su dobri posmatrači, ali loši tumači. Dete sve što se dešava u porodici i sve što mu se kaže posmatra, vidi, ali ne doživljava na način koji roditelj želi. Zbog svoje neiskustva, deca često mogu različito protumačiti roditeljsku poruku“, objašnjava Oparnica.

"Važna je i neverbalna reakcija roditelja"

Kada govorimo o komunikaciji između roditelja i dece, njen doživljaj može biti validan, ali kako deca nemaju dovoljno iskustva, dolazi do promašenih tumačenja.

"Primena u praksi, kada su ocene u pitanju, je posebno važna. Ne samo roditelj, već i dete očekuje da nastavi sa odličnim rezultatima u školi. Kada dođe do loše ocene, dete često oseća da je promašeno, nekompetentno ili čak glupo. U tom trenutku, roditelji, želeći da pomognu, često izgovaraju rečenice poput 'nije važna ocena, samo se trudi i uči'. Ovo može biti u suprotnosti sa neverbalnim signalima koje dete prima iz roditeljske komunikacije, što može izazvati zbunjenost i osećaj krivice“, dodaje Oparnica.

Ona pojašnjava da dolazi do nesporazuma jer dete često protumači roditeljsku neverbalnu reakciju, kao što su iznenađenje ili čak tuga, kao znak ljutnje ili razočaranja. "Deca jako teško podnose i lakše se nose sa ljutnjom roditelja nego sa tugom, često mešajući te emocije. Zbog toga, roditelji treba da budu svesni načina na koji se njihovo ponašanje i emocije prenose na decu“, ističe Oparnica.

Ona ističe da bežanje od kuće zbog loše ocene može signalizirati određeni oblik borbe za pažnju, kao i manipulaciju: "Svako ponašanje ima određeni cilj – može se raditi o pokušaju da se skrene pažnja ili čak o borbi za moć unutar porodice. Ova borba za moć može otvoriti dodatne sukobe, čak i ukoliko sama zdrava moć nije loša. Roditelji često nisu svesni te dinamike, ali deca, kroz svoje postupke, pokušavaju da skrenu pažnju na svoja osećanja i potrebe“

profimedia

Pored toga, Oparnica ukazuje na važnost ranog stvaranja poverenja i sigurnosti među članovima porodice. "Ova priča počinje još pre rođenja, i uvek ima svoj kontinuitet. Uloga roditelja nije samo da daju savete, već da stvaraju sveobuhvatno okruženje gde deca mogu otvoreno da izraze svoja osećanja. Ako počnemo da gradimo odnos poverenja tek u predadolescentnoj fazi, često ćemo se suočiti sa nerazumevanjem i konfliktima, jer ni roditelji ni deca neće adekvatno razumeti jedno drugo“, naglašava Oparnica.

Ona takođe priznaje da pritisak na decu postaje sve veći. "Deca ne samo da osećaju pritisak zbog ocena, već i pritisak tokom različitih društvenih konteksta. Na svakom slavlju, na primer, često ih pitaju kakvi su đaci“, ističe Oparnica.

U svetlu ovih izazova, važno je da roditelji postave jasne granice i zaštite svoju decu od spoljnih pritisaka. "Deca svesno očekuju da roditelji budu njihova zaštita. Kada su suočena s pritiscima, poput onih oko ocena, normalno je da imaju potrebu za sigurnošću i zaštitom, a takođe i za ljubavlju i pažnjom. Ove bazične potrebe često su poljuljane kada se suočavaju sa strahom od loših ocena"

"Ocene važnije od stečenog znanja"

Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj" naglašava koliko je važno učiti iz svakog iskustva kao roditelj. "Mislim da učimo sa svakim detetom; koliko god se mi spremali, vežbali, svaka situacija je potpuno drugačija. Imam troje dece i prilazim svakom od njih na različite načine. Naučili su oni mene, a ja njih. Svako od njih reaguje na drugačiji način, ali mislim da u svetlu ovoga jako malo razgovaramo. Često smo nesvesni načina na koji reagujemo, a razgovor ne bi trebao da bude jednosmeran“, ističe Plemić.

Ona dodaje da je važno čuti kako deca vide svoj svet, jer, kako naglašava, savremeni izazovi s kojima se suočavaju deca i roditelji su značajni i često nepoznati. "Ovaj današnji svet je izazovan; pun je situacija na koje nisam imala prilike da nailazim u svom detinjstvu, niti da učim od svojih roditelja. Zato se učim uz njih i izuzetno je važno da ih čujemo“, objašnjava Plemić.

Kada je reč o ocenama u školi, Plemić ističe da postoji veliki pritisak društva na performanse i ocene dece. "Celo školstvo se svelo na tu ocenu. Ako nemaš dobru ocenu, to implicira da nećeš uspeti da upišeš dobru školu ili da dobiješ dobar posao, a na kraju dolazi čuveno pitanje - od čega ćeš živeti? Ocena jeste važna jer je čitav sistem takav, ali fokus bi trebao da bude na znanju“, naglašava ona.

Profimedia

Plemić ističe da se previše brine o ocenama, a manje o elementarnom znanju koje deca stiču kroz obrazovni sistem. "Brinemo o oceni, ali ne brinemo što nam deca bez nekog elementarnog znanja izlaze iz škole. To je zapravo mnogo veći problem. Zbog toga dolazimo do nerazumevanja između roditelja, nastavnika i dece. U fokusu je samo ocena i svi se bore oko toga“, objašnjava ona.

Ona takođe napominje da deca često osećaju teret da sama smišljaju načine kako da prevaziđu izazove školovanja.

"Nekada se čini da su deca ostavljena da sama smišljaju kako da se nose s pritiscima ocena, a dan kada polažu prijemni ispit im se predstavlja kao trenutak koji može da odredi njihov život“, zaključuje Plemić.