Štednja u domaćoj valuti u poslednjih 12 godina povećana gotovo 11 puta: Šta je pokazala analiza NBS?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

17/02/2025

13:02

Štednja u domaćoj valuti u poslednjih 12 godina povećana gotovo 11 puta: Šta je pokazala analiza NBS? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Krajem 2024. godine dinarska štednja stanovništva dostigla je najviši nivo i iznosila je 191,2 milijarde dinara. Pored i dalje prisutne globalne neizvesnosti, dinarska štednja stanovništva nastavila je da raste u drugom delu 2024. godine (za 30,1 milijardu dinara – 18,7 odsto) u uslovima dobrih makroekonomskih pokazatelja, pre svega finansijske stabilnosti i stabilnosti kursa dinara prema evru. Tokom 2024. godine dinarska štednja je ostvarila rekordni godišnji rast od 53,3 milijarde dinara, što je povećanje od 38,6 odsto, podaci su Narodne banke Srbije.

U proteklih 12 godina dinarska štednja je bila isplativija od devizne štednje – i u kratkom i u dugom roku, što je potvrdila najnovija polugodišnja analiza isplativosti dinarske i devizne štednje, urađena za period od decembra 2012. do decembra 2024. godine.

Većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti od štednje u evrima, osim viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15 odsto – doprinela je dostignuta i održana makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama, posebno u uslovima svetskih kriza, kada su odmerene i pravovremene mere monetarne i fiskalne politike odigrale ključnu ulogu.

Štednja u domaćoj valuti u poslednjih 12 godina povećana je gotovo 11 puta. Brži rast dinarske štednje od devizne doveo je do rasta njenog učešća u ukupnoj štednji sa 1,87 odsto u decembru 2012. godine na 9,60 odsto u decembru 2024. godine. Kada se posmatra struktura dinarske štednje u drugoj polovini 2024. godine, rast je najizraženiji kod štednih uloga ročnosti od šest do dvanaest meseci (22,5 milijardi dinara), koji su i najzastupljeniji u štednji (53,7 odsto). Umerenije povećanje beleži se kod štednje ročnosti od tri do šest meseci (8,6 milijardi dinara) i kod štednje po viđenju (6,3 milijarde dinara), dok je štednja ročnosti od jedne do dve godine smanjena (za 9,1 milijardu dinara – deo ovog smanjenja duguje se kalendarskom efektu prestupne 2024). Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem 2024. godine iznosio je 192.000 dinara.

U proteklih 12 godina i devizna štednja skoro je udvostručena, sa 8,3 milijarde evra u decembru 2012. godine na 15,4 milijarde evra u decembru 2024. godine. Rast devizne štednje u drugom delu 2024. godine iznosio je 416,5 miliona evra, ili 2,78 odsto, i rezultat je u najvećoj meri znatnijeg oročavanja deviznih sredstava na rok od šest do 12 meseci (582,1 milion evra). Povećana je i štednja na rok od tri do šest meseci (338,0 miliona evra) i štednja po viđenju (278,1 milion evra), dok je devizna štednja oročena na rok od jedne do dve godine smanjena (709,4 miliona evra – delom usled kalendarskog efekta prestupne 2024. godine, što je slučaj i kod dinarske štednje), kao i štednja oročena na rok od dve do pet godina (116,0 miliona evra). Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem 2024. godine iznosio je 3.605 evra.

Veća isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju

Najnovija analiza potvrdila da je isplativije štedeti u dinarima

Sagledavanjem isplativosti štednje oročene na godinu dana (od decembra 2012), koja je reoročavana u periodu od 12 godina, utvrđeno je da bi štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u decembru 2024. godine, dobio gotovo 48.000 dinara (preko 400 evra) više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja).

I dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije zanavljana, bila je isplativija od štednje iste ročnosti u evrima u gotovo svim posmatranim godišnjim potperiodima (preko 98 odsto).

Štediša koji je od decembra 2023. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2024. preko 2.200 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima (Tabela 2).

I dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od takve štednje u evrima u preko 90 odsto posmatranih potperioda, a štednja oročena na dve godine u svim posmatranim potperiodima.

"Prema analizama, u proteklih dvanaest godina bilo je isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na rok oročenja štednje. S obzirom na to da dinarizacija finansijskog sistema predstavlja jedan od važnih ciljeva Narodne banke Srbije, analiza isplativosti štednje i dalje će biti jedna od redovnih aktivnosti Narodne banke Srbije, koja će i ubuduće nastaviti da podržava i podstiče štednju u domaćoj valuti", navodi se na sajtu NBS.

Inflacija usporena

Mere monetarne politike donete u poslednjih nekoliko godina bile su delotvorne i adekvatne, što je doprinelo da inflacija u Srbiji ima opadajuću putanju. Inflacija usporava od aprila 2023. godine i u decembru 2024. godine iznosila je 4,3 odsto međugodišnje, što je 12 procentnih poena ispod najvišeg nivoa iz marta 2023. godine, tako da se već osmi mesec zaredom nalazi u granicama ciljanog raspona Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%).

U uslovima preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka, i tokom 2024. godine očuvana je stabilnost kursa dinara prema evru. Narodna banka Srbije je u 2024. godini intervenisala na deviznom tržištu neto kupovinom 2,7 milijardi evra i tako doprinela rastu deviznih rezervi na nivo od 29,3 milijarde evra krajem decembra, što je njihov najviši mesečni nivo od 2000. godine. Taj nivo deviznih rezervi pokriva preko sedam meseci uvoza roba i usluga, što je znatno više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima znatno je smanjeno od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita i u novembru 2024. iznosilo je 2,7 odsto.

Konačno, kao dokaz uspeha svih do sada preduzetih mera, agencija Standard & Poor’s početkom oktobra 2024. godine povećala je kreditni rejting Srbije na nivo BBB–, tako da je Srbija prvi put u svojoj istoriji svrstana među zemlje s kreditnim rejtingom investicionog ranga. Kao najvažnije činjenice koje su doprinele takvoj odluci istaknute su realni rast bruto domaćeg proizvoda u odnosu na pretpandemijski nivo, znatno povećanje deviznih rezervi, uz smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, i odgovorno vođenje monetarne i fiskalne politike.