Novac

Koliko se isplati štednja u zlatu? Nije svejedno da li kupujemo dukate ili nakit

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/12/2024

-

10:03

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Oni koji imaju višak novca često su u nedoumici da li da ga sačuvaju ili da dodatno zarade na njemu. Večito je pitanje kako štedeti i da li je novac najsigurniji u zlatu. 

Ekonomski analitičar iz kompanije "Traveks zlato i srebro" Drago Matović kaže da je zlato postalo jako popularna investicija u svetu i Srbiji u protekle dve, tri godine. Kako je objasnio u emisiji Hajde da razgovaramo, u pitanju je stabilna investicija i nezavisna klasa aktive kada se poredi sa drugim, poput akcija ili nekretnina, jer ne utiču iste stvari na cenu zlata kao na njih.

"Zlato formira nezavisnu cenu koja zavisi od ponude i potražnje, monetarne slike i geopolitičkih konflikata primarno. I iz tog razloga zlato je stabilno. Pored toga je univerzalno standardizovano. Nestabilni faktori čine zlato stabilnim. I baš zato što je univerzalno standardizovano nijedna država nema kontrolu nad tokom zlata, nad ponudom zlata. I to je takođe još jedan sloj zaštite za sve investitore. Jer, recimo, ako ste vi investirali u neku berzu ili u neku valutu ili u nekretninu u nekoj zemlji, ima puno političkih faktora ili različitih faktora koji mogu da utiču na vašu investiciju. Dok je zlato isto gde god da odemo. Tako da iz tog razloga je još jedan benefit za investitore koji traže način da zaštite svoje investicije i da mogu da ih nose u drugu zemlju i da ih unovče za istu tržišnu cenu", objašnjava naš sagovornik.

Što se mogućih mana zlata stručnjak ističe da one zavise od prirode investitora, to jest da ono kao sigurna investicija nije toliko profitabilno u kratkom roku kao rizičniji "aseti" poput kriptovaluta.

"Recimo, ako je neko konzervativan investitor i pogleda kriptovalute, njemu se to uopšte neće svideti i on će biti jako protiv toga. Dok ako je neko, reći ćemo, rizičan investitor, koji je spreman na velike gubitke, onda su kriptovalute odlična investicija. Tako da sve je pitanje koliko je tolerancija za rizik. Zlato, kao takvo, je među najsigurnijim investicijama na svetu, tako da nema manu u tom smislu. Najveća mana može biti da postoje periodi i godine stagnacije cene zlata, kao što smo videli, recimo, od 2003. do 2007. kada cena zlata ne raste, ali vrlo retko, ako i kada, cena zlata opada", rekao je Matović.

Interesantan podatak je da neko ko je investirao 1.000 dolara u zlato 70-ih godina prošlog veka, danas ima 66.000 dolara. Analitičar dodaje da je njegova cena  skočila za gotovo 6.500 procenata od kada je ukinut zlatni standar u SAD. U pitanju je tzv. "Niksonov šok" iz 1971, nazvan po bivšem američom predsedniku Ričardu Niksonu, koji je ukinuo konvertibilnost dolara prema zlatu i omogućio plivajuće kurseve svetskih valuta. Tada je počela i slobodna trgovina zlatom.

 
Međutim, oni koji se opredele za ovaj oblik investicija treba da paze koje zlato kupuju jer nije svako zlato investiciono. Konkretno, dukati jesu investiciono zlato, ali nakit nije. 

"Ljudi kupe zlatni nakit i zlatni nakit je svakako vredan predmet i on može da se proda za tu vrednost zlata koja se sadrži u nakitu, ali na nakit kao takav, on ima PDV na sebi, ima umetničku vrednost i ima cenu ruku i proizvodnje, koje investiciono zlato nema. Investiciono zlato dolazi u formi poluga i kovanica, ili zlatnika i dukata. I iz tog razloga ono je oslobođeno od PDV-a. Ne samo u Srbiji, nego u čitavoj Evropi nema PDV-a na cenu i iz tog razloga ono može da se prodaje po marginama blizu berzanskoj svetskoj ceni. Tako da bitno je kupovati, iako će da se tretira kao investicija, bitno je da se kupuje zlato u formi poluga i kovanica, koje su investiciono zlato", naglašava Matović.

On dodaje da u Srbiji ima dosta firmi koje se bave trgovinom investicionim zlatom i da je njegova kompanija jedna od njih. Ljudi takođe mogu da se upoznaju sa opcijama pretragom na internetu.  

Što se minimalnog ulaganja tiče, Matović kaže da je to još jedna prednost zlata jer je moguće ući sa jako malim i pristušaćnim jedinicama poput 0,25 grama.

"To, ako uopšte može da se nazove polugom, to je jako mala pločica zlata, i ide sve do poluga od 12,5 kila. Što se tiče investitora, pošto postoji percepcija da je zlato skupo i za bogate ljude s višim primanjima, apsolutno da svako može da se opravi u uštednju zlatu, zato što te najmanje poluge se kreću, recimo poluga od jednog grama je oko 100 evra. I nema razloga što je jedna manja poluga. Procentualna cena rasta na berzi je ista za polugu od jedan gram i od 12,5 kila", kaže stručnjak.

Kompletan razgovor sa Dragom Matovićem, u kojem se, između ostalog, poredi zlato sa tradicionalnom štednjom u banci, možete pogledati u videu na početku teksta.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis