Da li su investicioni fondovi moderna slamarica i ko su najveći ulagači?

Investicioni fondovi poslednjih godina skreću pažnju građana, pa tako i oni koji su ranije verovali u slamarice počinju polako da na drugačije načine da usmeravaju svoje finansijske tokove. Predsednik Nadzornog odbora investicionog fonda "Vista Rica" Zoran Popović kaže za Euronews Srbija da je odluka da na ovakav način investira prilika da se iskoristi prednost komfornog načina ulaganja uz pomoć profesionalaca u ovom području.

Popović kaže i da su investiconi fondovi iz kojih on dolazi, relativna novina i relativno nov pojam u Republici Srbiji. Objašnjava da su uvedeni  zakonom o alternativnim fondovima 2019. godine i praktično omogućavaju investitorima i svima onima koji žele da unaprede svoj kapital da imaju vidove i razne niše investiranja.

"Alternativni fondovi predstavljaju jedan konforan način, slamaricu, i to je ono kako mi često i sa klijentima našim komuniciramo a to je da ulaganje u fond jeste praktično vid štednje. To je nešto što se mi trudimo da promovišemo i da na svakodnevnom nivou. Našim klijentima kažemo da to jeste komponenta štednje koja u određenoj meri donosi veće prinose u odnosu na neke tradicionalne vidove štednje na koje su možda ljudi navikli", kaže on.

Kaže da je edukacija ključna. Navodi da danas u Srbiji postoji visok stepen poverenja u finansijske institucije, konkretno u banke i to je s razlogom tako. 

"Prosto regulatori Narodna banka Srbije i država su se potrudili i postarali da postoji visok stepen. Ono što i Komisija za hartije od vrednosti i država i sektor investicionih fondova prvo trudimo da pokažemo da smo negde u ravni po pitanju poverenja i razumevanja o tome šta su to investicijski fondovi", kaže.

Euronews Srbija

Kako objašnjava, za razliku od klasičnih otvorenih investicijskih fondova,  alternativni fondovi imaju širu nišu investiranja.

"Mi možemo u skladu sa zakonom i našim politikama investirati i one vidove koje otvoreni, ovi klasični investicijski fondovi ne mogu. Tako alternativni fondovi ulažu i od tržišta kapitala, ali ujedno mogu ulagati u nekretnine, znači projekte koji su vezani za nekretnine, u različite projekte tipa solarne parkove, vetroparkove, različite oblike aktive, različite kapitale, u tehnološke start-apove i različite oblike koje mogu doneti veći nivo prinosa investitorima koji se odluče da ulože u naš fond", navodi.

Kako objašnjava, ovde se praktično ulaže u investicioni fond.

"Konforno je, jer je moguće povući delom novac, moguće je povući u celosti, moguće je povući inicijalno ulaganje, tako da su različiti modaliteti i to je ono što je negde pandan, možda nekoj vrsti štednje. Prosto, na slobodi je ulagača da povlači svoje sredstvo", kaže.

Na pitanje koliko novaca je minimalno potrebno da se uloži, kaže da to zavisi od samih ulagača i da granice ne postoje. 

"Minimum kod otvorenih fondova, kod nas, ne postoji. Vi praktično možete uložiti u skladu sa svojim mogućnostima. I 100 evra je sasvim u redu. Znači, ne postoji minimum, praktično nula je u tom smislu. I kažem, ljudi sve više prepoznaju, prosto građani, tu potrebu da koriste benefite tržišta kapitala. Mi imamo pojedine klijente koji sami praktično ulažu, sami su, učestvuju na domaćim i na stranim tržištima akcija. Naravno, to je moguće i potencijalno donosi veći prinos, ali zahteva praktično znanje i zahteva praktično vreme. Vi, ulažući u investicioni fond, kupujete investicione jedinice, prepuštate timu profesionalaca koji, kažem, sa bogatim iskustvom upravo investira vaše sredstva i pravi dodatnu vrednost za vas kao investitora", rekao je.