Za 10 godina sela u Srbiji izgubila gotovo 400.000 stanovnika: Ima li dovoljno radne snage za proizvodnju hrane
Komentari22/04/2025
-20:00
Prema poslednjem popisu, za deset godina sela u Srbiji su izgubila gotovo 400.000 stanovnika. Procene su da je više od 1.000 sela u fazi nestajanja, a sve to ima veliki uticaj na poljoprivredu. Za samo pet godina poljoprivredno zemljište je smanjeno za više od petine, dok je broj gazdinstava opao za deset odsto. Postavlja se pitanje sa kojim izazovima se suočavaju srpska sela.
U selu Milatovići, kod Čačka, nekada je bilo više dece nego kuća, puno selo naroda, kako kažu meštani, a danas tišina govori više od reči.
Mileva Mitrović iz tog sela kaže za Euronews Srbija da je nekada moglo da se nađe radnika koliko hoćete, da je nedeljem kod nje dolazilo oko 10 žena na druženje, a da su sada mladi otišli u grad i u da ih u selima gotovo nije ostao.
"Ja nemam ovde s kim kafu da popijem", kaže ona.
Selo se prazni, a posledice se osećaju.
Kako pokazuje analiza popisa poljoprivrede, najteža situacija je u stočarstvu.
Drastično je opao broj svinja, koza, goveda, a manje je i ovaca i živine.
Povezane vesti
I tu se spisak ne završava.
"Do poslednjeg popisa, površina obradivih oranica je smanjena za 237.000. Ako bi se uzela u obzir ta silazna linija za broj stanovnika na selu, mi možemo očekivati gašenje preko 1.500 sela", rekao je za Euronews Srbija Čedomir Keco iz Udruženja "Agroprofit".
A sa gašenjem sela nestaje i radna snaga.
"Radna snaga nam dolazi iz Azije, dolazi sa juga. U ovom času, recimo, samo u Vojvodini fali negde oko 120 čobana", rekao je Keco.
Šta pokazuje statistika i gde je rešenje
Podaci pokazuju da prosečan poljoprivrednik ima između 55 i 60 godina.
Više od stotinu sela je prazno, a ako se ništa ne promeni, proizvodnja će pasti još više.
profimedia
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Euronews Srbija da je rešenje u jačanju manjih gazdinstava ili, uz rizik kartelizacije, ukrupnjavanje kapitala domaćih i stranih korporacija.
Povezane vesti
"S jedne strane, ukoliko do toga dođe, imaćete jednu vrstu standardizacije proizvodnje i ukoliko se primenjuju savremena tehnička rešenja, potencijalno u početku može doći do dobrih efekata - povećana efikasnost i snižavanje troškova. Međutim, ukoliko imate manju konkurenciju i veću koncentraciju na tržištu, to automatski vodi mogućnosti diktiranja tih cena od strane tih velikih kompanija", rekao je Mijušković.
Sistem subvencija i podsticaja poslednjih godina omogućava pojedinim gazdinstvima da opstanu i razviju proizvodnju, poručuju sagovornici Euronews Srbija.
Ipak, saglasni su da bi selo ponovo zaživelo, potrebno je mnogo više.
Gde su najveći izazovi
Da su izazovi u poljoprivredi, posebno u stočarskoj proizvodnji veliki smatra Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.
"Činjenica je da imamo problema i sa demografijom, odnosno sa radnom snagom, sa brojem ljudi koji su na selu, ali činjenica je i da je poljoprivreda preživljava transformaciju, znači povećanje proizvodnje, primena novih tehnologija... Specifičnost srpskog stočarstva, odnosno poljoprivrede, jeste veliki broj gazdinstava, pogotovo u centralnoj i južnoj Srbiji, i proizvodnja na malim gazdinstvima koja nije, kao što je u velikim sistemima sa velikim površinama obradive zemlje i velikim brojem stoke", rekao je on.
Zato je, kaže on, vrlo bitno da se uspostave dva načina podsticaja za poljoprivredna gazdinstva - za ona koja žive od toga i ona koja mogu da unaprede i uvećaju proizvodnju.
Budimović je rekao da je činjenica da je poslednjih dvadesetak godina smanjen broj ljudi na selu koji se sele u grad, ali i dodaje da ima dosta primera da su se ljudi vratili na selo i počinju i biljnu i stočarsku proizvodnju.
Sagovornik Euronews Srbija je napomenuo da je tako došlo i do razvoja ruralnog turizma, gde se hrana sprema i plasira posetiocima.
"Naravno, to ne ide tako brzo. Treba omogućiti potpunu infrastrukturu na selu i da ta proizvodnja bude isplativa. Mi imamo zadatak u poljoprivredi da prvenstveno proizvedemo dovoljne količine za sopstvene potrebe, a potom i za tržišne viškove, koji bi bili plasirani u zemlje regiona i u svet", rekao je Budimović i napomnuo da je Srbija među retkim zemljama na svetu koja ima toliko potpisanih spoljno-trgovinskih povoljnih aranžmana i da je šteta to ne iskoristiti.
On je naveo da se sa manjkom radne snage dovodi u pitanje i realizacija proizvodnje što je, dodaje, i situacija globalnog karaktera.
"Stočarska proizvodnja kao najzahtevnija u poljoprivredi je vrlo teška, odigrava se 24 sata dnevno, 365 dana. Proizvodnja mleka je vrlo zahtevna, a to su osnovne životne namirnice. Zato je bitno da se naprave uslovi kroz razne sisteme mera, podsticaja, da ta proizvodnja bude isplativa. To nije jedna ili dve stvari koje treba uraditi, to je čitav sistem koji treba uraditi i primeniti na naša gazdinstva", rekao je Budimović.
Problemi su, kaže sagovornik Euronews Srbija, uglavnom isti i u zapadnoj i istočnoj Srbiji, ali činjenica je da jug i istok Srbije sigurno treba da se mnogo više ojačaju i da im se pomogne.
Komentari (0)