Igre 
Gde investirati novac - štednja je najkonzervativnija, akcije najrizičnije, a bitkoin nepredvidiv
Komentari03/10/2021
-16:52
Mnogim građanima verovatno nedostaje novca za sve što bi hteli i svakog meseca se dovijaju kako da nadomeste manjak, ali s druge strane su oni koji su u dilemi gde da ulože novac stečen iz profita, nasledstva, prodaje nekretnina ili na neki drugi način. U slamarici keš neće "porasti", a ni u bankama gde su kamate za štednju već duže vreme zanemarljive. Zato je dilema – u šta investirati višak novca?
Stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan prilikom odabira investicionih alternativa, a glavni broker Nenad Gujaničić za Euronews Srbija kaže da je najvažnije da svaki potencijalni ulagač izmeri sopstvenu sklonost ka riziku i da se tek potom odluči.
"Lepeza potencijalnih investicionih prilika prilično je široka - od štednje u banci i državnih obveznica, koje su najkonzervativniji oblici, preko korporativnih obveznica, do najrizičnijih akcija u okviru kojih je naravno moguće napraviti podelu od najmanje rizičnih do onih sa potencijalno visokim prinosima, ali i visokim rizicima", objašnjava Gujaničić.
Ulazak na tržište akcija se ne isplati na malo
Broker napominje da kada su u pitanju iznosi za ulaganje, nije toliko bitno da li je u pitanju 1.000, 5.000 ili 50.000 evra, ali napominje da mali iznosi ipak znatno povećavaju troškove ulaganja, pa katkad nije moguće smanjiti rizik investiranjem u veći broj raznorodnih hartija od vrednosti. Svakako, kako kaže, ne postoji neka minimalna suma za tržište akcija, ali bez barem nekoliko hiljada evra, odnosno dolara, ne bi trebalo da se ulagači upuštaju u ovaj preduzetnički projekat.
"Višegodišnja praksa nultih kamata i ekspanzivne monetarne politike ključnih svetskih centralnih banaka dovela je do prilično visokih cenovnih nivoa svih vrsta finansijske imovine, bilo da su u pitanju konzervativne državne dužničke hartije ili najrizičnije - akcije. Ako pogledamo šire, veliki rast cena beleže svi resursi, nekretnine širom sveta, pa i kriptovalute kao najnoviji, inovativni instrumenti skopčani sa visokim nivoom rizika", kaže Gujaničić.
Na Svetske berze samo sa predznanjem
Broker napominje da svetsko finansijsko tržište nudi pregršt investicionih alternativa.
"Strane berze su mnogo atraktivnije od domaćeg tržišta koje je skučeno slabom likvidnošću i manjkom investicionih alternativa. Naravno, ovo ne znači da će na stranim berzama "pare padati s neba" te svaki investitor treba dobro da se naoruža znanjem i etapno ulazi na svetske berze ukoliko nema dovoljno iskustva", ukazuje Gujaničić.
Pixabay
Povezane vesti
On kaže da je, s obzirom na postojanje mnoštva investicionih alternativa, na svetskim berzama moguće sprovesti veoma konzervativna ulaganja, ali i visokorizične plasmane sa potencijalom visokih zarada. U svakom slučaju, bitno je da je investitor u svakom momentu u stanju da oceni relaciju rizik - prinos u ostvarenom plasmanu.
Kriptovalute - visok prinos sa visokim rizikom
Da se trendovi investiranja menjaju pokazuje i nedavno istraživanje britanske investicione kompanije AJ Bel koje je pokazalo da je u Britaniji prošle godine sedam posto građana ulagalo u kritovalute dok je pet procenata ulagalo u tradicionalu imovinu na berzama i investicije zasnovane na akcijama (ISA).
Profesor dr Bojan Đorđević, sa Fakulteta za menadžment, kaže da je uzimajući u obzir poznata dešavanja u Velioj Britaniji koja su nam poznata, kao što je Bregzit i izlazak iz EU, kao i probleme u ekonomiji uz pandemiju i veliki broj obolelih od virusa, transformacija građana na ulaganje u kriptovalute tokom 2020 godine bila očekivana.
profimedia
"Građani su tražili alternativnu investiciju sa visokim prinosom, ali i sa visokim rizikom ulaganja, što nisu imali na tržištu akcija o čemu govore svi indeksi Londonske berze koji su bili u padu. Uklapajući trend rasta vrednosti Bitkoina i ostalih kriptovaluta sa jačanjem britanske funte u odnosu na američki dolar tokom 2020. godine, ostvareni prinosi su izuzetno povoljni za građane Britanije, naravno ako su na vreme prodali svoje kriptovalute i zamenili za funte", kaže profesor Đorđević.
Nekretnine kao sigurna investicija
U agencijama za nekretnine kažu da je tržište prodaje stanova postalo najveće investiciono tržište u Srbiji u poslednje vreme. Podaci Republičkog gedoetskog zavoda pokazuju da su u prvih šest meseci prodate nekretnine vredne 2,9 milijardi evra.
"Korona nas je "zatvorila" i ceo kapital je ostao ovde. Mnogi ljudi su shvatili da je bolje da ulože novac u kupovinu stanova. To su vlasnici firmi koje dobro posluju, naši građani koji su radili decenijama u inostranstvu, a ima i naslednika koji prodaju jedan, pa kupuju veći stan ili dva manja stana koje posle izdaju. Kamate na štednju se ne isplate, tako da je mesečna kirija bolji izbor", objašnjava Katarina Lazarević, agent za nekretnine.
Oni najčešće ulažu u stanove prosečne površine između 50 i 60 kvadrata, koje su najisplativije za dugoročno izdavanje. Kupovina nekretnina tih površina sa sobom nosi najmanji rizik, dok se najveći procenat zarade ostvaruje ulaganjem u hotele, poslovne zgrade i tržne centre, ali ovakve investicije sa sobom nose i znatno veći rizik, kao i neuporedivo veći investicioni kapital.
Povezane vesti
Štednja raste uprkos niskim kamatama
Bez obzira što su kamate na štednju svega 0,87 evra na godišnjem nivu i dinarska i devizna štednja ipak raste, što znači da ni od ovog vida zarade mnogi ne odustaju. Prema poslednjim raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, ukupna dinarska štednja u domaćim bankama iznosi 98,6 milijardi dinara, što čini 6,5 odsto ukupne štednje, dok devizna iznosi 12,1 milijardi evra.
"Na dinarskim štednim partijama do 10.000 dinara deponovano je svega 0,6 odsto ukupnog iznosa dinarske štednje, a najveći deo 39,1 odsto odnosi se na štedne uloge vrednosti od milion do pet miliona dinara na 18.771 računa. Više od deset miliona dinara u bankama ima na 783 računa, što čini 18,3 odsto ukupne dinarske štednje", navode u NBS.
Finansijski savetnik sa portala Kamatica Dušan Uzelac kaže da štednja nije predviđena da se isplati, već da ima za cilj da sačuva vrednost novca. On napominje da banke tako i koncipiraju svoje ponude - blago više od inflacije.
Pixabay
Povezane vesti
"Ako novac stoji u slamarici - izgubiće na vrednosti. Štednja u banci je investicioni pristup sa antiinflacionim merama. Kamata koja se dobija u banci anulira inflaciju. Ako želimo više od toga moramo izabrati neku drugu opciju investiranja. Potencijalni plasman novca određuje stepen rizika koji možemo da podnesemo", ističe Uzelac.
Ovaj finansijski stručnjak ističe da su alternative investiranja danas rasprostranjenije više nego ikada.
"Danas možete na klik investirati u biznise sa drugog kraja sveta. Možete kupovati akcije domaći preduzeća, investicione jedinice raznih fondova, možete investirati u nove tehnologije ili stare biznise. Ono što stoji na putu je znanje koje je neophodno da bismo se odvažili. Uvek se investira u ono što razumemo, ako je štednja u banci jedino što razumemo onda to jedino i postoji", ističe Uzelac.
Komentari (0)