Sve više štedimo - ulozi građana u bankama rastu uprkos krizi i niskim kamatama

Dinarska štednja u domaćim bankama beleži kontinuirani rast u proteklih devet godina, a ove godine je, prema podacima Narodne banke Srbije, prvi put premašila 100 milijardi dinara. Ona je od 2021. godine povećana gotovo šest puta, a zabeležen je rast od čak 83 milijarde dinara i krajem septembra je dostigla 101,5 milijardu dinara, kažu u Narodnoj banci Srbije, povodom 31. oktobra, Svetskog dana štednje.

Samo u proteklih godinu dana, štednja u domaćoj valuti povećana je za oko 14 odsto, a u istom periodu i devizna štednja beleži rast - sa 8,3 milijarde evra u 2012. godini povećana je na 12,3 milijardi evra na kraju septembra ove godine. Ulozi građana rastu uprkos niskim kamatama na štednju koje banke nude klijentima. Prema podacima NBS, kamatna stopa za štednju oročenu na godinu dana u dinarima je u proseku oko 2,26 odsto, dok je u evrima 0, 96 odsto.

Isplativije deponovati dinare

U centralnoj banci ističu da je više od polovine ukupnog rasta ostvareno u poslednje tri godine. Prosečan godišnji rast štednje od 2013. godine iznosi više od devet miljardi dinara što je šest puta više nego u periodu pre 2012. godine, kada su građani bankama godišnje ostavljali na čuvanje u proseku 1,5 milijardi dinara.

profimedia

"U poslednjih devet godina oročena štednja u dinarima na godinu dana, bila je isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi štediša, koji je od septembra 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara dobio u septembru 2021. oko 1.500 dinara, odnosno 12 evra više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara", navode u svojoj računici stručnjaci iz NBS.

Za početni ulog od 100.000 dinara, onaj ko je štedeo u domaćoj valuti dobio bi 102.260 dinara, dok bi onaj ko je na štednju stavio 850 evra, sada imao 857 evra.

Građani Srbije dinarsku štednju čuvaju na oko 1.076.600 naloga, a čak 929.500 njih, odnosno oko 85 odsto se odnosi na iznose do 10.000 dinara. Prema podacima iz juna, za štednju u devizama otvoreno je više od 5.093.290 računa, a na čak 4.101.166 njih ima manje od 500 evra. Više od 100.000 evra na štednji u bankama se nalazi na 9.694 računa u Srbiji.

Oko 45 odsto građana ne štedi

Prema podacima poslednjeg istraživanja koje je sprovela Agencija za tržišna istraživanja IMAS, oko 45 odsto građana Srbije uopšte ne štedi, a oni koji imaju novac koji mogu da ostave sa strane, kažu da mesečno otprilike sačuvaju oko 5.668 dinara. Istraživanje o štednim navikama i stavovima pokazalo je da je prosečna mesečna ušteđena ili uložena suma ove godine za oko 1.500 dinara veća u odnosu na 2015. godinu.

Ove i prošle godine odvajalo se oko 450 dinara više nego prethodne, dok je pre globalne krize to povećanje iznosilo oko 200 dinara godišnje. Opšta neizvesnost zbog epidemije virusa korona je bila jedan od glavnih motiva za štednju i ove godine, a pandemija se, sudeći po rezultatima ovog istraživanja, nije previše odrazila na lične finansije građana, mada se njih 18 odsto izjasnilo da ih je veoma negativno pogodila.

profimedia

Kao motivaciju za štednju građani najčešće navode stvaranje finansijske rezerve za sebe i porodicu, čuvanje novca za teška vremena i hitne slučajeve, kao i za starost, obrazovanje ili obuku.

U banci za koju je sprovedeno istraživanje kažu da stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša sa oročenom ušteđevinom, sa skoro 60 odsto i da je taj procenat približno isti kao i prošle godine.