Igre 
Četiri albanske partije imale premijera od 2008. godine, ko je sve bio u koalicijama na KiM?
Komentari31/03/2025
-14:15
Koja god vlada da proistekne iz međustranačkih pregovora posle izbora održanih 9. februara na Kosovu i Metohiji, za građane neće biti nepoznanica, piše Kosovo online. U vladajućim koalicijama otkako je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost bile su sve veće albanske partije. Već su "viđeni" savezi Demokratske partije Kosova (DPK) i Demokratskog saveza Kosova (DSK), DPK i Alijanse za novo Kosovo (ANK), Alijanse za budućnost Kosova (ABK) i DPK, DSK i ABK, Samoopredeljenja i DSK.
Do nekih se vlada dolazilo brzo, na osnovu dogovora pre izbora, do nekih, kao do vlade Ise Mustafe 2014. godine, trebalo je pola godine.
DPK i DSK
Nezavisnost je jednostrano proglašena u vreme vlade na čijem je čelu bio Hašim Tači, izabrane 9. januara 2008. Osim Demokratske partije Kosova, vladajuću koaliciju činio je Demokratski savez Kosova, kome je pripalo mesto predsednika Kosova (Fatmir Sejdiu). Taj Tačijev kabinet formiran je za manje od dva meseca od izbora koji su održani 17. novembra 2007. godine.
DPK i ANK
Tačijevoj vladi je posle nepune tri godine izglasano nepoverenje i novi parlamentarni izbori usledili su 12. decembra 2010. godine. Dva meseca od izbora, 22. februara 2011. uz podršku 65 poslanika Hašim Tači ponovo postaje premijer, ali su ovog puta koalicioni sporazum postigli DPK i Alijansa za novo Kosovo, na osnovu kog je Bedžet Pacoli izabran za predsednika Kosova.
DSK i DPK
Sledeći izbori bili su 8. juna 2014, a skupština je vladu izglasala tek 9. decembra 2014, posle šest meseci političke krize. Vladajuću koaliciju ponovo prave DPK i DSK. Predsednik vlade je Isa Mustafa, dok je Hašim Tači zamenik premijera i ministar spoljnih poslova. Deo koalicionog sporazuma bilo je i obećanje DSK da će podržati kandidaturu Tačija za predsednika Kosova 2016. godine.
ABK, DPK, Nisma i ANK
U maju 2017. godine vladi Ise Mustafe je izglasano nepoverenje, slede izbori 11. juna, a 9. septembra 2017, za premijera je izabran Ramuš Haradinaj (ABK). Njegova vlada je u parlamentu izabrana sa 61 glasom. ABK je uoči izbora sklopila predizbornu koaliciju sa DPK i Inicijativom za Kosovo (Nisma) Fatmira Ljimaja, a glasove za vladu je dala i Alijansa za novo Kosovo, Bedžeta Pacolija, koji je u vladi bio prvi zamenik premijera i ministar spoljnih poslova. Haradinaj je podneo ostavku 19. jula 2019. posle poziva da se kao osumnjičeni pojavi pred Specijalnim sudom u Hagu.
Samoopredeljenje i DSK
Posle vanrednih izbora 6. oktobra 2019. godine, za vladu na čije čelo dolazi lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti 3. februara 2020. glasalo je 66 poslanika. U koaliciju sa Kurtijem ušao je Demokratski savez Kosova, a jedan od uslova DSK bio je da Vjosa Osmani, koja je tada bila u DSK, bude izabrana za predsednicu kosovskog parlamenta. Ova vlada je, međutim, bila rekordno kratkog veka, jer joj je nepoverenje izglasano već 25. marta, samo 52 dana od formiranja, sa 82 glasa "za".
Povezane vesti
DSK, ABK i Nisma
Bez održavanja novih izbora, u skupštini je 3. juna 2020. izabrana vlada Avdulaha Hotija iz DSK, sa 61 glasom "za". Vladajuću koaliciju sklopili su DSK, ABK i Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja (Nisma).
Do formiranja vlade je došlo nakon što je Ustavni sud ocenio ustavnim dekret predsednika Kosova Hašima Tačija o određivanju Hotija iz drugoplasirane partije na izborima 6. oktobra 2019, za novog mandatara vlade. Taj dekret su osporavali poslanici Samoopredeljenja, smatrajući da nakon raspuštanja vlade treba da se održe novi izbori.
Samoopredeljenje
Po drugi put Aljbin Kurti dolazi na čelo vlade posle izbora održanih 14. februara 2021. godine. Vladu "Kurti 2" izglasalo je 67 poslanika 22. marta 2021. Osim poslanika Samoopredeljenja, podršku su joj dali predstavnici nesrpskih manjinskih stranaka.
Komentari (0)