Panevropski "metro" sistem vozova - od Beograda do Frankfurta za 4 sata: San koji postaje java ili nemoguća misija?

Starline mreža organizacije 21st Europe planira da poveže 39 destinacija u evropskim zemljama - sa linijama vozova koje se protežu i do Velike Britanije, Turske i Ukrajine.

Desetine železničkih ruta pokrenutih poslednjih godina olakšavaju putovanje preko granica evropskih zemalja. Međutim, nedavno objavljen predlog kopenhaškog think tanka ima mnogo ambiciozniji plan kada su u pitanju železničke veze na kontinentu.

Nacrt organizacije 21st Europe predviđa panevropsku mrežu brzih vozova koja bi funkcionisala poput metro sistema.

Nazvana Starline, ona teži da preoblikuje "fragmentiranu, neujednačenu, često sporu" železničku infrastrukturu Starog kontinenta i uvede ultra-brze veze koje bi mogle da pariraju vazdušnom saobraćaju.

"Istinski integrisani železnički sistem više nije samo pitanje udobnosti; to je strateška neophodnost za otpornost Evrope u 21. veku", navodi think tank.

"Osmišljen poput metro sistema, Starline menja način na koji Evropljani doživljavaju svoj kontinent - ne kao skup udaljenih prestonica, već kao jedinstvenu, brzo pokretnu mrežu gde je svaka veza, bilo za ljude ili robu, nadohvat ruke".

Organizacija 21st Europe ima za cilj da mreža bude operativna do 2040. godine - ali koliko je realna njihova vizija?

Izgradnja panevropskog metro sistema

21st Europe

Nema sumnje da bi panevropski železnički sistem bio izuzetno popularan među putnicima.

"Od zlatnog doba noćnih vozova do današnjih 400.000 i više korisnika Interrail-a godišnje, želja za otvorenim, pristupačnim putovanjima je jasna", kaže think tank. "Ipak, uprkos javnoj potražnji, prekogranična putovanja ostaju fragmentirana, spora i skupa."

Već je u izradi transevropska transportna mreža (TEN-T), inicijativa Evropske unije koja ima za cilj objedinjavanje infrastrukture širom kontinenta. Međutim, 21st Europe tvrdi da TEN-T-u nedostaju "ambicija i dizajn" ne samo u korisničkom iskustvu "gde kompleksno izdavanje karata, nedosledna usluga i zastarele stanice čine železnicu fragmentiranom", već i u "propuštenoj prilici da železnica postane prepoznatljiva odlika same Evrope".

Grupa vidi jedinstveni dizajn kao ključ za prekograničnu mrežu.

"Stanice deluju nepovezano, vozovi se drastično razlikuju po dizajnu, a samo putovanje se retko smatra delom iskustva", kažu oni o trenutnom sistemu.

"Drugi vidovi prevoza, od japanskih brzih vozova do skandinavskih aerodroma, pokazali su da mobilnost može biti i funkcionalna i sjajno iskustvo".

Starline vozovi bi mogli povezati Helsinki sa Berlinom za 5 sati

Starline mreža organizacije 21st Europe od 22.000 kilometara nastoji da poveže 39 destinacija u evropskim zemljama - sa linijama koje se protežu i do Velike Britanije, Turske i Ukrajine.

Novi sistem će biti procenjeno 30 odsto brži od drumskog i trenutnog železničkog saobraćaja, sa vozovima koji će saobraćati brzinom od 300-400 km/h.

To znači da bi putnici mogli stići od Helsinkija do Berlina za nešto više od pet sati umesto celodnevnog putovanja koje je trenutno potrebno.

"Putovanje od Kijeva do Berlina, koje je tradicionalno bilo noćno putovanje, postaje predvidiva, besprekorna veza", kaže think tank. "Milano do Minhena, danas spora i vijugava ruta, pretvara se u vezu visoke frekvencije između velikih ekonomskih centara"

Starline vozovi imaće lako prepoznatljivu tamno plavu spoljašnjost. Vagoni neće biti podeljeni po klasama, već po prostorima za različite potrebe, kao što su tihe zone za rad i delovi prilagođeni porodicama.

Vozovi će stizati na nove stanice izgrađene neposredno izvan velikih gradova, sa vezama sa postojećim gradskim transportnim sistemima.

Organizacija zamišlja ove stanice kao kulturna središta koja će imati restorane, prodavnice i dobro dizajnirane čekaonice, kao i koncertne dvorane, muzeje, sportske objekte i prostore za događaje.

"Najbolja šansa Evrope da ispuni ciljeve nulte emisije do 2050. godine"

21st Europe

Organizacija 21st Europe vidi Starline i kao ekološki projekat.

Transport je jedan od najvećih klimatskih izazova Evrope. U 2022. godini, sektor je doprineo približno 29 posto ukupnih emisija gasova staklene bašte u EU, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu.

Kratki letovi ostaju podrazumevani način prevoza za milione ljudi, uprkos tome što brzi vozovi emituju do 90 posto manje CO2 po putovanju.

Zemlje poput Francuske i Austrije počele su da ograničavaju kratke letove tamo gde postoje železničke alternative, ali pravi uticaj "zahteva kontinentalni pristup", kaže think tank.

"Smeli prelazak na brze vozove mogao bi biti najbolja šansa Evrope da ispuni svoje ciljeve nulte emisije do 2050. godine, istovremeno osiguravajući da mobilnost ostane i brza i zelena".l

Model franšize sa javnim finansiranjem

Kako će Starline postati stvarnost? Organizacija predlaže "centralnu koordinaciju za vozove, iskustvo putnika i tehnologiju, istovremeno dozvoljavajući nacionalnim železničkim operaterima da upravljaju rutama po modelu franšize".

Biće javno finansiran i vođen od strane odobrenih nacionalnih železničkih kompanija, kaže think tank, dok će nadzor vršiti nova Evropska železnička uprava (ERA) - telo u okviru EU odgovorno za osiguravanje koordinacije sistema, interoperabilnosti i dugoročnog širenja.

Grupa vidi jedinstveni dizajn kao ključ za prekograničnu mrežu.

Da bi funkcionisao kao evropski sistem, organizacija kaže da bi Starline zahtevao usklađene radne sporazume, tehničke standarde i sigurnosne propise.

"To znači da bi operateri vozova, ekipe za održavanje i osoblje na stanicama bili obučeni prema zajedničkom evropskom okviru, osiguravajući operativnu doslednost bez obzira na to gde rade".

Ovo je veoma ambiciozan predlog, ali think tank veruje da može postati stvarnost do 2040. godine.

"Sada počinjemo da gradimo mrežu kako bismo podstakli stvarne promene, okupljajući kreatore politika, dizajnere i lidere industrije da pretvore viziju u akciju", kažu oni.