Vuletić, Marković i Vukadinović u emisiji Direktno: Dijalog Macuta i Đokića ključ za smirivanje krize

Dijalog svih strana je neophodan kako bi se tenzije spustile i došlo do rešenja kako da se izađe iz ove situacije, saglasni su sagovornici emisije Direktno sa Minjom Miletić. Dodaju i da premijer Đuro Macut i rektor Vladan Đokić imaju političku zaleđinu i trenutno su jedini koji mogu razgovarati na ove teme, ali pitanje je koliko imaju prostora i slobode za to.

Gosti večerašnje emisije Direktno bili su profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Vladimir Vuletić, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije, član predsedništva SPS-a, Predrag Marković, i politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli, Đorđe Vukadinović.

 Vuletić: Univerzitet ne treba da vodi političku borbu

Sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje da bi smirivanje strasti bilo poželjno, ali i teško ostvarivo u trenutnim okolnostima, jer, kako kaže, takav ishod ne odgovara svima u akademskoj zajednici. 

"Voleo bih da smo bliži smirivanju strasti, ali čini mi se da to ne bi odgovaralo, pre svega, bar onim revolucionarnim dekanima u proširenom rektorskom kolegijumu", ističe Vuletić.

On dodaje da je početak školske godine realna potreba i moralna obaveza prema stotinama hiljada studenata koji nisu deo političkih dešavanja. 

"Fakulteti moraju da počnu da rade, i to ne samo zbog studenata koji su apolitični, već i zbog naše profesionalne etike i zakona koji nas obavezuje", objašnjava Vuletić, uz poruku da bi političke aktivnosti morale da se "kanališu kroz druge mehanizme" kako bi društvo dobilo novu, zdravu političku dinamiku.

Komentarišući blokadu RTS-a i dešavanja oko REM-a, Vuletić ističe da pojedinačni događaji ne mogu da se tumače izolovano.

"Ako se fokusiramo samo na pojedinačne događaje, bojim se da nećemo od drveća videti šumu", kaže on, dodajući da je univerzitet postao instrument političke borbe, što, prema njegovom mišljenju, nije njegova uloga.

Euronews

U kontekstu RTS-a, Vuletić ističe da je ta televizija bila jedina koja je u prethodna dva meseca prenosila aktivnosti blokada, te da je paradoksalno da se sada baš ona blokira.

"Ne vidim nijedan racionalan razlog za blokadu RTS-a. Po mom mišljenju, to je pokušaj da se održi žar protesta", kaže Vuletić.

On se osvrće i na zahteve za promene u REM-u, naglašavajući da članove tog tela bira Skupština, te da je malo verovatno da će nova većina doneti promene koje priželjkuju organizatori protesta.

"To otvara pitanje da li će novi saziv REM-a zaista doneti promene ili će samo biti nova meta protesta", konstatuje Vuletić.

Govoreći o ulozi RTS-a, sociolog naglašava da bi taj javni servis trebalo da bude mesto okupljanja i dijaloga, a ne samo prostor političke bitke. 

"RTS je riznica kulture i mora da prepozna svoju odgovornost – da pokreće društveni dijalog i bavi se suštinskim temama, a ne samo da bude mera političke vidljivosti u sekundama", tvrdi Vuletić.

Vukadinović: Univerzitet kao politička scena, RTS kao simbol, a protesti – iscrpljeni

Politički analitičar Đorđe Vukadinović priznaje da je zbunjen trenutnim političkim dešavanjima, posebno kada je reč blokada RTS-a. Kako kaže, u pitanju je splet događaja koji mu "ne deluje kao racionalan razvoj situacije" i ostavlja utisak da se sve pretvorilo u neku vrstu zamorne političke igre.

"Iskreno, pitam se da li sam ja glup, neobavešten, ili možda samo malo duže pamtim. A možda i sve zajedno. Ova blokada RTS-a i zahtevi koji se oko nje iznose deluju kao neka duplirana priča u kojoj ništa nije do kraja jasno", ističe Vukadinović.

On smatra da je trenutno stanje jedno privremeno "zatišje", koje ne dolazi kao posledica političke mudrosti, već zamora materijala.

"Energia protesta se raspršila. Ljudi nisu promenili stavove, ali sada više nema mase, nema tog naboja kao pre", ocenjuje on.

Govoreći o dijalogu između premijera Macuta i rektora Đokića, Vukadinović primećuje da razgovor više liči na susret "dva kandidata za premijera".

"Rekao bih da deluju kao bivši i budući premijeri. Ima tu kulturnog dijaloga i to treba pozdraviti, ali obojica imaju ograničen mandat i pitanje je dokle to sve može ići", smatra on.

Kada je reč o univerzitetu, Vukadinović podseća da je politika oduvek bila prisutna u akademskoj sferi. 

"Univerzitet u Srbiji je oduvek bio u politici. I pre Drugog svetskog rata tu su se vodile ozbiljne političke rasprave, sukobi, pa čak i fizički obračuni između levice i desnice", navodi on.

Euronews

Blokada RTS-a, prema njegovom mišljenju, može se tumačiti i kao ispunjavanje narativa vlasti. 

Iako priznaje da RTS nije radio svoj posao kako treba i da se "otvarao samo pod pritiskom", Vukadinović ističe da to ipak nije dovoljan razlog za blokadu.

"RTS mi više liči na žrtvu mobinga nego na ključnog krivca. Ne verujem da su oni prvi koji bi trebalo da budu meta ovakve akcije", naglašava on.

Analitičar iznosi moguću teoriju da i vlast i opozicija koriste ovu situaciju kao "rezervni zalog" za potencijalne poteze.

"Kao da vlast drži ovaj protest u životu kako bi, ako zatreba, imala razlog za intervenciju, dok s druge strane ni blokaderi ne žele da potpuno ugase plamen – sve dok ne vide šta će biti s dijalogom Macut–Đokić", kaže Vukadinović.

Marković: Studenti slede Vučića, možda i nesvesno – RTS nije više univerzitetska tema

Član predsedništva SPS-a, Predrag Marković, ocenjuje da se trenutna politička napetost odvija "na više koloseka" i da su studenti, iako inicijalno povezani sa univerzitetom, sada "otišli svojim putem". On upozorava da blokada RTS-a više nema nikakve veze sa univerzitetom i da se sve pretvara u "neobičan splet paradoksa i političke simbolike".

"Dijalog između rektora i premijera jeste dobra vest, ali nismo sigurni da će studenti pratiti zaključke tog dijaloga. Oni sada idu nekim svojim putem, nezavisno", kaže Marković.

U njegovoj analizi trenutnih zbivanja pojavljuje se i zanimljivo zapažanje:

"Setimo se, prvi zahtev predsednika Vučića 12. aprila bio je – da narod povrati kontrolu nad RTS-om, jer je RTS, po njegovim rečima, srce obojene revolucije. I sad, studenti to upravo rade. Možda i nesvesno – ispunjavaju predsednikovu želju".

Marković dodaje da je paradoks što mladi koji protestuju "ni ne gledaju televiziju", pa je pitanje koliko su zaista povezani sa sadržajem i značajem uređivačke politike RTS-a. 

"Povezivanje RTS-a sa REM-om je dodatno konfuzno, jer RTS nema nadležnost nad REM-om. A zahtev za depolitizaciju REM-a zapravo jeste zreo i legitiman", ocenjuje on.

Euronews

Kao posebno problematično ističe činjenicu da se ljudima zabranjuje da idu na posao. 

"Neslaganje sa uređivačkom politikom ne daje nikome – ni vlasti, ni opoziciji, ni studentima – pravo da blokira ljude da rade. Objavljivanje poternica i brojeva telefona prelazi sve granice", upozorava Marković.

Upoređujući sadašnju situaciju sa dešavanjima iz 1991. godine, Marković se priseća kako je Slobodan Milošević tada rešio krizu sa RTS-om za 48 sati. 

"Ispunio je studentske zahteve, uključujući smenu direktora RTS-a i omogućavanje nezavisnim medijima da emituju program. Tada su zahtevi bili realni. Niko nije pretio gašenjem RTS-a", kaže on.

Marković upozorava da u ovome postoji opasnost od toga da se studentski bunt pretvori u preuzimanje kontrole, što može imati ozbiljne posledice. 

"Zaintrigiralo ih je to što sada mogu da komanduju RTS-om. Ali zahtev ‘ili ćemo ga ugasiti’ – to je već previše".

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.