"Ledolomac" koji je otvorio nova vrata i puteve: Pontifikat pape Franje - "Nije postigao cilj, ali je pokrenuo raspravu"
Komentari25/04/2025
-21:26
Smrt pape Franje u 89. godini podstakla je međunarodnu javnost da se podseti šta je obeležilo njegov pontifikat tokom poslednjih 13 godina. Franja će ostati upamćen po progresivnim potezima kojima je predvodio rimokatoličku crkvu u eri modernog digitalnog doba. Kao prvi papa iz Latinske Amerike, insistirao je na zaštiti ugroženih i na davanju veće pažnje udaljenim delovima sveta. Takođe će biti prvi papa posle 100 godina, koji neće biti sahranjen u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu, već u Bazilici Svete Marije Velike u Rimu.
Prvi Latinoamerikanac na čelu Katoličke crkve rođen je u Buenos Ajresu 1936. godine, pod svetovnim imenom Horhe Mario Bergoljo. U jezuitski red stupio je 1958. godine, a 2001. je primljen u kolegijum kardinala. 2013. godine je postao papa, zatraživši da bude poznat kao Franja u čast Svetog Franje Asiškog, kao prvi jezuita. Kritički nastrojen prema kapitalizmu, Franja je jasno stavio do znanja da će biti papa siromašnih i marginalizovanih.
"Papa Franja je bio veliki ledolomac. Otvorio je nova vrata, nove puteve. On je prvi papa koji je homoseksualcima dao pravo da budu ravnopravni građani unutar Katoličke crkve. Odlučio je da homoseksualni parovi mogu da budu blagosloveni. Odlučio je da je moguće razgovarati o ženama đakonima. Nije postigao cilj, ali je otvorio raspravu", rekao je Marko Politi, vatikanski analitičar i biograf trojice papa.
Priznao je da je crkva ćutala i štitila seksualne nasilnike. Prilikom posete Čileu 2018. godina, Franja je bio suočen sa dokazima o seksualnom uznemiravanju, zbog čega je naveo celu čileansku biskupsku konferenciju da ponudi ostavke.
"Mislim da je shvatio da je u korenu krize seksualnog zlostavljanja postojala jedna kultura i način razmišljanja, koje je on neprestano nazivao klerikalizmom – osećajem privilegovanosti – koji je doveo ne samo do zloupotrebe moći i seksualnog zlostavljanja, već i do njihovog prikrivanja”, naveo je Austen Iverej, biograf pape Franje.
Tanjug AP/Markus Schreiber
Odabir Franje je predstavljao veliku stvar ponosa za Argentinu i Latinsku Ameriku. U medijima je optuživan da je umešan u otmicu dvojice sveštenika, koje je razrešio pre njihovog nestanka tokom vladavine argentinske vojne hunte 1976. godine. Međutim, sa preuzimanjem svete stolice se nikad nije vratio u svoju zemlju.
Izabel De Bre iz agencije Asošijeted Pres navodi da, dok je Franja bio nadbiskup Buenos Ajresa, sukobljavao se s tadašnjom progresivnom vladom zbog konzervativnog stava Vatikana po pitanju raznih društvenih tema.
Povezane vesti
"Ipak, ništa ga nije moglo pripremiti na tenzije s krajnje desničarskim predsednikom Havijerom Mileijem, koji je pre nego što je stupio na dužnost u decembru 2023. godine nazivao Franju ‘imbecilom’ i ‘predstavnikom zla na zemlji', uz niz drugih uvreda", dodala je.
Postigao je istorijsko veće razumevanje sa Ruskom pravoslavnom crkvom koje je nakon toga postalo ugroženo izbijanjem rata u Ukrajini. Takođe je bio istrajan u borbi za bolje tretiranje Palestinaca i migranata.
Pod Franjom, Katolička crkva je imala mnogo otvorenih frontova – jedan od onih koji ga je najviše povredio bio je gubitak vernika, posebno značajan u njegovoj voljenoj Latinskoj Americi. Za takozvanog "papu siromašnih" su vezani različiti stavovi ali od Evropske unije do Indije su usaglašeni komentari da je u pitanju bio veoma osećajan čovek.
Stroge bezbednosne mere pred sahranu
Papina sahrana je zakazana za sutra, a Rim je u nekoj vrsti opsadnog stanja. Dopisnica Euronewsa iz Rima Đurđa Orlandi kaže da je tokom dana izveštavala o bezbednosnim merama i da je to nešto što je nezabeleženo. Kako dodaje, angažovano je više od 2.000 policajca, a oko Vatikana postoji zaštitna zona sa gomilama ljudi.
Prema rečima Matea Macuzija, novinara lista"Il Foljo", atmosfera je prilično tmurna, a bezbednosne mere su prilično stroge. Razlog tome nije samo dolazak svetskih lidera, poput Donalda Trampa, Emanuela Makrona i Volodimira Zelenskog, već i zbog povorke kovčega do Crkve Svete Marije Velike.
"Reforma katoličke crkve nije bila lak zadatak"
Govoreći o papi Franji, novinar je rekao da su ključne tačke u njegovoj biografiji geografsko i socijalno poreklo, jer je sve to imalo uticaj na njegov pontifikat.
"Narodni katolicizam u Latinskoj Americi u kombinaciji sa njegovim jezuitskim iskustvom uticali su na to da on smatra crkvu telom sveta. Stoga je akcenat bio na periferije, na istupe u korist migranata i marginalizovanih ljudi. To su poruke koje na Zapadu ne razumeju tako lako, recimo u Americi. Tamo je postojao veliki otpor papinom pontifikatu, posebno prošle godine", rekao je Macuzi.
Povezane vesti
Kako dodaje, papa Franja je pokušao da reformiše katoličku crkvu, a to nije lak zadatak. Ukazuje na otvaranje novih horizonata, evangelističku misiju, izbor da postavlja kardinale iz udaljenih zemalja.
"On je pokušavao da decentralizuje crkvu iz konteksta zapadnog sveta i Zapadne Evrope. On je uveo žene u Rimsku kuriju, ima ih tri. On se trudio da očisti crkvu od finansijskih i seksualnih skandala. Ostaje puno posla. On je nešto malo ostvario, ali to su bili veliki složeni poduhvati", ukazao je.
Upitan da li očekuje da će se taj reformski put pratiti ubuduće, naveo je da ne veruje da može da se ide nazad, ali da to zavisi od toga ko će biti izabran za novog papu – da li će to biti neko ko je konzervativan, ili neko ko će snažno povesti reforme koje je Franja započeo.
Povezane vesti
"O tome odlučuje konklava. Verovatno će papa koji bude izabran nastaviti istim putem, ali možda nekim slabijim ritmom, da bismo imali jednu ujedinjenu crkvu jer je ona danas dosta podeljena", istakao je Macuzi.
Zašto je izbor novog pape važan?
To što papa Franja neće biti sahranjen u kripti Bazilike Svetog Petra predstavlja raskid sa tradicijom, i on će biti prvi papa posle više od jednog veka koji je sahranjen izvan zidina Vatikana.
Đurđa Orlandi ističe da je papa pojednostavio svoju sahranu i da je želeo da ona bude najjednostavnija moguća i podseća da je on uvek želeo da bude blizu naroda i da čak i fizički bude blizak vernicima. Dala je i primer kada je u jednom trenutku želeo da pere noge osuđenicima u jednom zatvoru.
Govoreći o izboru za naslednika pape Franje, Orlandi kaže da je izbor pape izuzetno važan, jer zavisno od toga ko će biti izabran, ustanovićemo i otkriti kojim putem će crkva krenuti - hoće li biti konzervativnija ili progresivnija.
Tanjug/AP/Gustavo Garello
Dodaje da još nema jasnog favorita među kardinalima, i da ne treba zaboraviti da oni dolaze iz udaljenih mesta u svetu, a neki se ni ne poznaju. Zbog toga možda nisu imali možda dovoljno vremena da se dogovore o kandidatima.
"Narednih nekoliko dana će biti ključno - devet uzastopnih dana žalosti kada će se kardinali sastati i tada će početi pripreme za konklavu", rekla je.
Komentari (0)