Kako će izgledati sahrana pape Franje: "Skromnost koju je živeo preneo je i u smrt"
Komentari24/04/2025
-20:00
U subotu, 26. aprila, svet će se poslednji put oprostiti od pape Franje, koji je preminuo u 89. godini. Njegovo telo izloženo je u bazilici Svetog Petra, dok će sama sahrana, prema njegovoj ličnoj želji, biti održana u bazilici Svete Marije Velike – simboličnom i vanvatikanskom mestu, koje nosi snažnu poruku jednostavnosti i bliskosti s narodom.
Za razliku od raskošnih papskih sahrana koje su kroz vekove podsećale na pogrebne ceremonije kraljeva i careva, Franjina poslednja volja bila je sasvim drugačija: jednostavan drveni kovčeg, bez zlata, bez pompe, bez višeslojnih obreda. Skromnost koju je dosledno živeo, preneo je i u smrt.
O značenju ovih poteza, simbolici njegovog pontifikata i budućnosti Katoličke crkve, razgovarali smo sa teologom Nebojšom Lazićem.
"Papa Franja je bio specifično jedna autentična ličnost. Njegov prethodnik, papa Benedikt, rekao je da je telo Vatikana u Evropi, a duša u Latinskoj Americi. I zaista, kad pogledate srčanost tog naroda, njihovu emociju – to je srce bogopoznanja. To je ono što je Franja doneo u crkvu", kaže za Euronews Lazić.
Euronews
Papa je bio sin italijanskih migranata iz oblasti Pijemont, odrastao u Buenos Ajresu, u neposrednoj blizini zajednica koje su, kako kaže Lazić, činili i ustaški begunci nakon Drugog svetskog rata. Odrastanje u takvom okruženju, smatra naš sagovornik, oblikovalo je Franjin specifičan odnos prema ljudskim pravima i političkim sukobima.
"Još kao nadbiskup Buenos Ajresa, krio je ljude koje je progonila vojna hunta. Jednom neistomišljeniku koji je ličio na njega dao je čak svoju ličnu kartu da pobegne u Brazil. Taj čovek je umro prošle godine, a za njim je tada bila raspisana poternica. To je bio Papa Franja – čovek koji je živeo ono što je propovedao", dodaje on.
"Pozvao se na reči Maradone"
U svom pontifikatu, Franja je ostao dosledan ideji da Papa nije monarh, već pastir. Njegove reforme bile su duboko simbolične – od ukidanja luksuznih protokola, preko reorganizacije Vatikanske banke, pa do javnih susreta sa žrtvama zlostavljanja.
Povezane vesti
"Vodio je računa o siromašnima, migrantima, bolesnima. Zatvarao je sporne bankovne račune. Osudio je zlostavljače i de fakto ih isključio iz Crkve – što je bio presedan. Nije se libio ni sukoba s moćnicima. Gde god da je bio rat – Bliski Istok, Ukrajina, Mjanmar – Papa Franja je govorio protiv toga, glasno i jasno“, kaže Lazić.
Svoju skromnost posebno je izrazio u načinu na koji je zamislio sopstvenu sahranu.
"Pozvao se na reči Maradone koji je, kad je ušao u Vatikan, rekao: ‘Mi smo siromašni, molimo se Bogu, a vi u zlatu’. I tada je odlučio da to promeni. Da pokaže ko je zapravo Papa – ne kralj, nego sluga“, navodi Lazić.
Euronews
Sahrana pape Franje biće organizovana u skladu sa dekretom koji je sam doneo. Neće biti tri kovčega, kako nalaže tradicija, već jedan – običan drveni, pocinkovan. Ceremonija će početi u subotu u 10 časova, u bazilici Svete Marije Velike. Njegove lične stvari biće razdeljene siromašnima. Skupi pokloni i figurice – zabranjeni.
„Devet dana žalosti biće ispoštovani, jer je to deo tradicije, ali bez raskošnih procesija i luksuznih izvodnica“, ističe Lazić.
Pripreme počele još u januaru
Lazić potvrđuje da se na ovu ceremoniju pripremalo već mesecima-
"Papa je bio teško bolestan. Imao je upalu pluća, a još s 21 godinom izgubio je veliki deo desnog plućnog krila. Bio je u invalidskim kolicima, praktično nepokretan. Njegova poslednja diplomatska poseta Indoneziji bila je nadljudski poduhvat – 11 dana u kolicima."
Povezane vesti
Mediji su već tada spekulisali o "probama" za papsku sahranu. U januaru su započete i promene koje sada dolaze do izražaja.
Po završetku žalosti, Katolička crkva ulazi u novu fazu: izbor naslednika. Konklava će, prema očekivanjima, trajati između tri i pet dana, znatno kraće nego u istoriji.
Tanjug AP/Markus Schreiber
"U prošlosti je znalo da traje po godinu dana. Danas je sve modernizovano. Pretpostavlja se da će kardinal Pietro iz Italije i kardinal Tangle sa Filipina biti glavni kandidati. Ali podsećam vas – i Franja je bio izabran iako su mu šanse bile statistička greška“, kaže Lazić uz osmeh.
Povezane vesti
Zanimljivo je da je film Konklava zabeležio porast gledanosti od 283 odsto, a serija Mladi papa takođe doživljava novi talas popularnosti. Filmska industrija, čini se, prati i oslikava dramatične trenutke crkvene istorije.
Na konklavi će prvi put učestvovati i nadbiskup iz Srbije, Ladislav Nemet – još jedan znak da Franja nije birao isključivo po geografiji.
"Papa je hteo da uključi i delove sveta gde katolici nisu većina. Tako je dao značaj periferiji crkve, onima koji su često zaboravljeni. To govori mnogo o njemu – reči i dela su mu uvek bili u skladu“, zaključuje Lazić.
Ceo razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)