Kako je moguće da novac stoji na štednji, a da građani gube

Kamate na štednju u bankama su vrlo blizu nule, pa zbog toga oni koji drže neoročeno novac u banci na godišnjem nivou usled inflacije gube. Gubitak, samo nešto manji, postoji i ako se novac drži oročeno, pokazuje  istaživanje Demostata. Tako, na 10.000 štednje realna vrednost u dolarima je svega 9,320 zelenih novčanica dok je za istu sumu u evrima realna vrednost 9,510 evra. To znači, da štednjom umesto da zaradite neku sumu, vi zapravo gubite novac, a građanima Srbije su i dalje strane špekulacije sa novcem koje podrazumevaju ulaganja ili razvoj biznisa.

Mnogi građani Srbije višak zarađenog novca čuvali su na štednim računima i sumu uvećavali kamatom. Istraživanje Demostata je pokazalo da štednja danas ne omogućuje i dobitak.

"Mi već nekoliko godina imamo jednu ekonomsku nelogičnost, kada govorimo o našim građanima, depoziti u bankama kontinuirano rastu dok su kamate već nekoliko godina blizu nule, faktički na nultom nivou. To nam govori dve stvari, prva da nažalost naši građani nemaju puno alternativa za investiranje mimo tih klasičnih depozita koji su trenutno na istorijskom maksimumu, a sa druge strane nažalost nemaju ni puno znanja da bi se upustili u neke rizičnije vrste ulaganja jer svakako državne obveznice i depoziti su najsigurnije vrste ulaganja, ali ove godine nažalost donose dosta niske prinose", rekao je za Euronews Srbija berzanski stručnjak Nenad Gujaničić.

Na štedne uloge umnogome utiče i visoka inflacija. Profesor ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić navodi da su centralne banke zemalja slične veličine kao Srbija raznim signalima i merama privredi i građanima, ograničile inflaciju. On misli da je Narodna banka Srbije kasnila u obaranju kamatnih stopa, kao i 2014., 2015., i 2016. godine zbog fiksiranja kursa za koji kaže da je politički popularna stvar.

"Tako i sada praktično kasni u slanju signala da se neće dozvoliti inflaciju, da se suzbiju inflaciona očekivanja i da se stabilizuje za narednu godinu, jer ovo neće proći samo od sebe kao što se u početku mislilo. Posebno neće proći kod nas", rekao je Šoškić.

Ulaganje – alternativa za štednju

Osim kroz štednju, građani mogu svoj novac čuvati i uvećavati ga tako što bi mogli da ulažu u druge poslove i akcije na stranim berzama, trenutno je i ulaganje u nekretnine za mnoge unosno.

"Trenutno smo svedoci da su izuzetno visoka i tržišta akcija i tržišta kriptovaluta, sirovina, tržišta nekretnina, premda nisu klasične portfolio investiije. Prema tome u nekom smislu treba reći da investitori treba da budu oprezni iz prostog razloga što su cenovni nivoi prilično visoki. Ali bi ipak trebalo zauzeti neki investicioni stav pre svega zbog inflacije koja jw u razvijenim zemljama negde oko 5, 6 odsto. Slično i u našoj zemlji", rekao je Gujaničić.

Ipak, to su špekulacije koje mogu biti i rizične, ako ulagač nema potrebno znanje. Stručnjaci navode da bi oni koji žele tako nešto da rade trebalo da se fokusiraju na akcije dobro pozicioniranih firmi koje lakše prolaze kroz inflaciju.

Šoškić ukazuje na pritiske koji su ranije dolazili iz domena javnog sektora, gde korigovanje cena koje su pod kontrolom države može bitno da utiče na inflaciju,  

"Mi sad vidimo da se to ne dešava, neki bi rekli iz predizbornih razloga ali to svakako može da se desi i onda kada krene spirala infalcionih očekivanja, situacija može biti znatno komplikovanija", naveo je Šoškić.

U slučaju daljeg, stručnjaci veruju, očekivanog rasta inflacije i štedni ulozi u bankama putem kamata neće donositi mnogo ili će čak na godišnjem nivou biti umanjivani pa je trenutno jedina šansa da se ušteđevina uveća, ulaganjem u neki posao.