Cena rada u Evropi: Razlike su velike širom kontinenta - gde su najviša, a gde najniža?

Da li ste se ikada zapitali koliko se razlikuju troškovi zapošljavanja radnika u različitim delovima Evrope? Odgovor je – prilično. Odnos između maksimalnih i minimalnih troškova veći je od pet puta, što pokazuje stepen nejednakosti.

Euronews istražuje gde su troškovi rada najviši, a gde najniži u Evropi i koji faktori doprinose ovim velikim razlikama?

U 2024. godini, prema podacima Evrostata, prosečni trošak rada po satu u EU zemljama kretao se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu. Prosečan procenjeni trošak u EU iznosio je 33,5 evra.

Najviši troškovi u Severnoj i Zapadnoj Evropi

Najveći troškovi rada koncentrisani su u Severnoj i Zapadnoj Evropi, posebno kada se Island i Norveška posmatraju zajedno sa članicama EU.

Svih pet nordijskih zemalja ima troškove iznad proseka EU. Norveška, Island i Danska se nalaze među prve četiri zemlje, sa satnicama koje premašuju 50 evra.

profimedia

Pored njih, Belgija (48,2 evra), Holandija (45,2 evra), Austrija (44,5 evra), Francuska (43,7 evra) i Nemačka (43,4 evra) takođe spadaju u zemlje sa visokim troškovima rada.

Najniži troškovi rada u Istočnoj Evropi

Najniži troškovi rada u EU zabeleženi su u Istočnoj Evropi. Bugarska (10,6 evra), Rumunija (12,5 evra) i Mađarska (14,1 evro) imaju najniže stope.

U Južnoj Evropi troškovi su umereniji, ali i dalje znatno niži u poređenju sa severom. Italija (30,9 evra), Španija (25,5 evra), Portugal (18,2 evra) i Grčka (16,7 evra) spadaju u ovu grupu.

Dr Agnješka Pjasna, viši istraživač u Evropskom sindikalnom institutu (ETUI), navodi da ove postojane razlike prate vrlo jasne regionalne obrasce – zemlje Centralne i Istočne Evrope, kao i Južne Evrope, imaju najniže troškove rada i najniže plate.

Razlike u troškovima rada manje su kada se izraze u standardu kupovne moći

Dr Sotirija Teodoropulu, šefica odeljenja za evropske, ekonomske, radne i socijalne politike u ETUI, naglašava da nivo cena igra ključnu ulogu u objašnjavanju razlika u troškovima rada. "Ako se troškovi izraze u standardima kupovne moći (PPS), razlike su znatno manje", kaže ona.

To se vidi i u podacima – odnos između maksimalnih i minimalnih troškova među zemljama EU opada na nešto više od dva puta kada se koristi PPS, u poređenju sa više od pet puta kada se izražava u evrima.

U PPS-u, troškovi rada po satu u EU kreću se od 19,1 u Bugarskoj do 40,3 u Belgiji. Norveška je na vrhu sa 40,7.

profimedia

Pošto stope konverzije za PPS za 2024. još nisu dostupne, korišćeni su podaci iz 2023. za stvarnu individualnu potrošnju.

Baltičke i balkanske zemlje i dalje su na dnu lestvice, ali je jaz manji nego kod nominalnih troškova.

Troškovi rada odnose se na ukupne izdatke koje poslodavci imaju za zapošljavanje radnika. Pored plata i zarada, oni uključuju i "nezaradne" troškove – uglavnom doprinose za socijalno osiguranje i poreze povezane sa zapošljavanjem.

Kako nezaradni troškovi utiču na ukupne troškove rada?

Udeo nezaradnih troškova u ukupnim troškovima rada znatno varira širom Evrope – od samo  pet odsto u Bugarskoj i Litvaniji do 32 odsto u Francuskoj i Švedskoj. Prosečan udeo u EU u 2024. bio je 25 odsto.

Dr Teodoropulu ističe da su ti udeli "povezani sa strukturom i filozofijom sistema socijalne zaštite i beneficija koje on pruža građanima".

Đulija De Lacari, ekonomistkinja iz Međunarodne organizacije rada (ILO), navodi da su u zemljama poput Francuske i Švedske sistemi socijalne zaštite osmišljeni da budu univerzalni i sveobuhvatni, nudeći širok spektar beneficija – uključujući duže i bolje plaćeno porodiljsko, očinsko i bolovanje, kao i obimnije osiguranje za nezaposlene.

"Značajan deo ovih beneficija direktno finansiraju poslodavci kroz doprinose", kaže ona.

Pored pomenutih zemalja, udeo nezaradnih troškova je visok i u Austriji, Italiji i Španiji, dok zemlje Istočne Evrope, poput Rumunije i Bugarske, održavaju te troškove na vrlo niskom nivou.

Šta uzrokuje velike razlike u troškovima rada?

Đulija De Lacari objašnjava da nezaradni troškovi imaju veliki uticaj na varijacije u ukupnim troškovima rada, ali i da postoji više dodatnih faktora. Među njima su:

• Ekonomska struktura i produktivnost: Veća produktivnost omogućava zemljama da održavaju više plate, a time i više satnice rada.
• Institucije tržišta rada: Prisustvo i snaga sindikata, pokrivenost i dubina kolektivnih ugovora, kao i zakonski propisane minimalne plate značajno utiču na visinu zarada i troškove rada.
• Troškovi života i nivo cena: Troškovi rada su delimično povezani sa troškovima života – zemlje sa višim nivoom potrošačkih cena obično imaju i više nominalne plate.