Koliko je Srbija nezavisna u proizvodnji hrane: Šta je prehrambeni suverenitet i kako ga ojačati?
Komentari
25/04/2025
-17:15
Srbija je prošle godine uvezla više od 500.000 prasadi i više od 50.000 tona mesa. Agroekonomista Milan Prostran rekao je za Euronews Srbija da je u nekim sektorima poljoprivredne proizvodnje napravljena ozbiljna kriza koja je izazvala turbulencije, pre svega u sektoru mesa, posebno kad je u pitanju svinjsko meso. Na poremećaje u proizvodnji svinjskog mesa ukazao je i ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, kao i na potrebu za jačanjem prehrambenog suvereniteta. Postavlja se pitanje šta podrazumeva prehrambeni suverenitet i kako ga ojačiti, ali i da li treba redefinisati agrarnu politiku.
Agroekonomista Milan Prostran rekao je za Euronews Srbija da se taj termin "prehrambeni suverenitet" pojavljuje zato što postoji problem u nekoj proizvodnji, ali da je, inače, najbolje koristiti termin "prehrambena sigurnost".
To, dodaje, podrazumeva da zemlja ima dovoljno za potrebe za osnovnim prehrambenim proizvodima za sopstveni narod, sa značajnim zalihama koje su uvek potrebne.
"Nekad smo mi tvrdili da se najmanje mora imati zaliha za dvomesečnu potrošnju pored naravno redovne potrošnje. Osnovni prehrambeni proizvodi su, pre svega, pšenica, brašno, odnosno hleb, ulje, šećer, mlečni proizvodi, ne sve vrste, nego pre svega mleko ili mleko u prahu. Mi smo nekada govorili samo o određenim vrstama mesa, ali pre svega kad je u pitanju goveđe i svinjsko, ali svakako tu je i pileće", rekao je Prostran.
On kaže da je Srbija agrarna zemlja i da je uglavnom sve svoje krize kojih je bilo mnogo od 90-tih godina prošlog veka uglavnom amortizovala ili rešavala preko svoje prehrambene sigurnosti, odnosno svog potencijala koji je bio na raspolaganju proizvođačima, prehrambenoj industriji i trgovačkim lancima.
"Prehrambeni suverenitet, to je otprilike da ste nezavisni u proizvodnji hrane od svih eventualnih globalnih poremećaja ili drugih svetskih poremećaja na tržištu hrane koji mogu biti izazvani ili prirodnim katastrofama ili politikom", rekao je Prostran.
Prema njegovim rečima, još od popisa poljoprivrede 2012. godine se videlo tačno gde su te kritične tačke u sektoru primarne poljoprivrede i prehrambene industrije.
Povezane vesti
"To je kulminiralo za ovih deset godina još više, posebno cifre su stvarno neverovatne. Kad vi kažete da ste uvezli prošle godine 50.000 tona svinjskog mesa i 500.000 prasadi za tov, to je ono što je poražavajuće za zemlju kukuruza kao što je Srbija. Mi smo spadali, još uvek smo među deset najvećih proizvođača kukuruza i to je osnovna pretpostavka da imate razvijenu stočarsku proizvodnju", rekao je on.
Naglašavajući da je posebno kriza u stočarstvu, Prostran je rekao da postoji i problem domaće potrošnje koja je sa 65 kilograma 90-tih godina pala na svega negde 41-42 kilograma po glavi stanovnika.
"I čim vama padne potrošnja, čim vam padne izvoz, vama odmah počinju da se stvaraju ti gepovi u proizvodnji u određenim poljoprivrednim sektorima", rekao je on.
Kako prevazići izazove?
Ministar Glamočić je nedavno rekao da je potrebno da u narednom periodu dođe do ozbiljnije analize i mogućeg redefinisanja agrarne politike.
"Suočeni smo sa brojnim izazovima, poput poremećaja u proizvodnji svinjskog mesa, što nam ukazuje da moramo strateški jačati prehrambeni suverenitet zemlje. Ipak, važno je napomenuti da je Srbija u boljoj poziciji od većine suseda kada je reč o poljoprivrednoj stabilnosti", rekao je Glamočić.
Tanjug/Branko Lukić
Da Srbija ima sve uslove, prirodne i u ljudstvu, da uvek može da održi svoju prehrambenu sigurnost ili suverenitet smatra Prostran.
"Reč prehrambeni suverenitet je uveden samo zbog toga što se u nekim sektorima poljoprivredne proizvodnje, posebno u sektoru stočarstva, a posebno u svinjarstvu i govedarstvu koje su dve najugroženije grane, stvaraju upravo ti negativni procesi ili negativni gepovi koji proizvode veliki uvoz. I (ministar) je više mislio na taj sektor kada je pomenuo prehrambeni suverenitet. Voćarska proizvodnja, koja će ove godine imati veliki pad, ona neće izazvati prehrambenu sigurnost ili prehrambeni suverenitet toliko, za razliku od situacije kada nemate dovoljno mesa, mleka i hleba", rekao je Prostran.
Povezane vesti
On smatra da je prehrambeni suverenitet više politički termin, a da je prehrambena sigurnost stručni termin sa stanovišta bilansa hrane.
"Da nismo imali taj i prehrambeni suverenitet, i prehrambenu sigurnost, reč koju ja koristim, mi bismo praktično u periodu od 1992. do 2000. godine totalno izgubili suverenitet, ne prehrambeni, nego bismo izgubili potpuni suverenitet države", rekao je Prostran.
On navodi da termin prehrambeni suverenitit pojavljuje u vremenima kada u nekim sektorima postoji problem, pogotovo tamo gde je kao izvor ishrane stanovništva vrlo bitan.
"Vama nije bitno da li će vam roditi sutra maline. One jesu bitne sa stanovišta proizvođača maline i sa stanovišta izvoza. Za razliku od malina, vi morate hleb svaki dan da kupite, i mleko, i stariji i mlađi, i ulje, ako ne mast. To su četiri, pet ili šest proizvoda koji čine po meni taj prehrambeni suverenitet. Ovo drugo, možemo bez toga", rekao je Prostran.
"Subvencije rešiti sistemskim zakonima"
Ministar Glamočić je nedavno rekao da je Srbija jedna od vodećih država u svetu po iznosu direktnih podsticaja, ali da takva politika ne donosi uvek očekivane rezultate.
Tanjug/AP/Robert Michael
"Ukoliko želimo održiv sistem, jedan deo budžeta moramo preusmeriti na investicionu podršku. To je jedini način da unapredimo konkurentnost naše poljoprivrede", zaključio je Glamočić.
Efikasna i transparentna isplata subvencija jedan je od prioriteta u radu resornog ministarstva, poručio je ministar koji je nedavno održao radni sastanak sa rukovodstvom Uprave za agrarna plaćanja s ciljem unapređenja mehanizama podrške poljoprivrednicima, kada je ukazao i na ozbiljne propuste u radu te uprave.
"Želimo da svaki dinar državne podrške stigne tamo gde je najpotrebniji - na selo, na njivu, u štale, voćnjake i vinograde naših vrednih domaćina", rekao je Glamočić i dodao da je poštovanje preuzetih obaveza, posebno rokova isplate subvencija, od ključnog značaja za očuvanje poverenja između države i poljoprivrednika.
On je ocenio da je neprihvatljivo da je realizacija podsticaja tek 14 odsto.
Kada je reč o subvencijama, Prostran je rekao da je stalno insistirao na sistemskim zakonima.
"Morate imati kroz zakon uređeno pitanje subvencija i da to usvoji Skupština. Zna se tačno gde treba te subvencije da idu, kome da idu", rekao je Prostran.
On je naveo da su najugorženija mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, koja u strukturi ukupnih poljoprivrednih gazdinstava čine preko 70 odsto.
"Morate imati sistemski zakon kojim ćete prvo da napadnete troškove, da amortizujete troškove proizvodnje. A to znači subvencije pre svega za đubrivo, sredstva za zaštitu bilja, seme, gorivo", rekao je Prostran.
Prema njegovim rečima, u poljoprivredi se tačno zna kada je najkritičnije sa stanovišta subvencija ili kapitala, a to je period setve.
"To je prolećna setva na dva miliona hektara. Tu su najveća investiciona ulaganja, a to su takozvana tekuća investiciona ulaganja. Imate žetvu kao sledeći period kad treba imati dosta novca u poljoprivredi i imate na kraju berbu i jesenju setvu. Znači, to su ciklusi kad morate da budete efikasni u servisiranju tih već propisima odobrenih subvencija", kaže Prostran.
On je naveo da ako poljoprivredniku date subvencije u maju, a nije ih dobio u martu, kad se ulažu novac u setvu, onda on ima veliki problem.
Prostran je naglasio da poljoprivreda ne trpi uredbe i da je uvek insistirao da se pitanja subvencije reši sistemski zakonima.
"Dok se to ne reši, sredstva agrarnog budežeta se kao subvencije moraju na vreme dati da bi ova tri kritična perioda za servisiranje poljoprovrede mogla koliko-toliko da se pokriju", rekao je Prostran.
On je naveo da ministar s pravom ima primedbu na Upravu za agrarna plaćanja, za koju kaže da bez obzira na svu tu elektroniku i eAgrar, očigledno neefikasno taj ceo posao radi, podsećajući da je u Upravi za agrarna plaćanja ranije bilo korupcije i hapšenja.
Komentari (0)