"Kupoholičarska groznica" uzima maha: Kalendar "specijalnih popusta" tokom godine sve puniji

Komentari

Autor: Euronews Srbija

29/12/2024

14:30

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Praznici nam stižu, ali su pripreme za njih počele mnogo ranije. Još u oktobru mnogi izlozi bili su u novogodišnjem izdanju. Postavlja se pitanje šta smo sve upisali u kalendar za najbolju kupovinu tokom godine i postoji li period kada potrošači spavaju. "Kupoholičarska groznica" uzima maha jer je kalendar "specijalnih popusta" tokom godine sve puniji.

Tako su "novi praznici" za kupovinu doneli, pre svega, kod mlađe populacije navike koje postoje na zapadu, a na poplarni "Crni petak", koji se produži na nekoliko dana, videlo se kolika je bila velika potrošnja u svetu.

Podaci pokazuju da je na onlaj kupovinu na "Crni petak" potrošeno 65 milijardi dolara, a od toga samo u Americi više od 10 milijardi dolara.

Jedan od razloga za toliku potrošnju je u tome da je na "Crni petak" popularno kupovati.

"Drugo, utisak je da se tada zaista može nešto povoljnije kupiti i doći do nekog proizvoda po nižoj ceni. I treće, postoji taj fenomen tzv. impulsivne kupovine, a to je neplanirana kupovina, pošto postoji opšta atmosfera kupovine i opšta atmosfera tražnje, kupujete gomilu stvari koje vam nisu potrebne", rekla je za Euronews Srbija urednica magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić.

Ona kaže da se pokazalo da se u toj velikoj kupoholičarskoj groznici zapravo 80 odsto stvari koje se kupe na "Crni petak" i tih dana, 80 odsto toga završi na otpadu što je, dodaje, zapravo veliki ekološki problem jer su obično stvari koje ne mogu da se dobro recikliraju i koje zagađuju životnu okolinu.

"Interesantno je da su Englezi izračunali da je 2023. godine, onoliko koliko je potrošeno goriva, pošto je online kupovina, na transport te robe, gorivo koje je potrošeno tokom Crnog petka, to bi bilo dovoljno za negde preko 340 letova između Londona i Njujorka. Dakle, ako je reč o gorivima, onda tu imamo emitovanje štetnih gasova. Ako je reč o ambalaži, onda tu imamo gomilu kartona i ove ambalaže koju dalje treba reciklirati. A pitanje je da li se to obavlja na pravi način. Plus ta garderoba koja najčešće završi na otpadu. I kad sve to saberete, imate učinak u stvari vrlo loš i ekološki, pa možda i psihološki i ovaj drugi uticaj na životnu sredinu i na ljude, Ko je jedino zaradio? Zaradili su trgovci, naročito ukoliko su prodavali nešto čime su praznili svoje zalihe, praznili kontingente, a sigurno ne bi prodali nešto jako kvalitetno, po toliko niskoj ceni", rekla je Nikolić.

Ona kaže da neuromarketing služi upravo tome da se što više ljudi privuče na kupovinu i to je sve razrađeno do detalja, a odnosi se na boju na koju potrošač reaguje.

"Onda na koje mirise reaguje, pa ćete onda videti u prodavnicama koje imaju i velikim prodavnicama hrane, deo gde se postavlja pekara. Postavlja se obično na ulazu da vas odmah privuče miris hrane. Onda imate u prodavnicama sa odećom koji se mirisi parfema ili neki cvetni mirisi ili neka voćna aroma ili nešto ubacuje da vas to zadrži. Onda muzika na koju reagujete kada kupujete. Čitav je spektar, nauka je napravljena, trgovci se edukuju da bi li mogli na što bolji način da prodaju robu", rekla je Nikolić.

Ona je podvukla da je krajnj efekat da su nas pretvorili u jedno konzumerističko društvo koje oseća zadovoljstvo kada troši i kupuje, koje ne razmišlja mnogo da li mu je to baš potrebno ili ne i koje možda i poslednji novac koji bi mogao drugačije da potroši i u nešto efikasnije da uloži, zapravo potroši na nešto što mu baš nije neophodno.

"Veće plate će juriti veće cene"

Nikolić je navela da su visoke cene posledica inflacije koja je pogotovo u oblasti hrane najviše rasla u prošle tri godine.

Zbirni podaci za prošle tri godine, kako je rekla, pokazuju da su cene hrane u proseku išle više od 50 odsto.

"S tim što mi ne kupujemo prosek, naravno, mi kupujemo određenu namirnicu, pa se dešava da je neka namirnica i 100 odsto skuplja, neka 70, neka 80, ali u svakom slučaju imamo rast cena veći nego u drugim zemljama u okruženju, Pogotovo u zemljama u EU i ostali smo na visokom nivou inflacije koji je negde preko 4,5 odsto, dok je EU stigla do proseka od dva odsto i idu dalje. Mi ćemo verovatno i sledeću, pa možda čak i tek u 2026. da očekujemo da inflacija siđe ispod dva odsto, što je mnogo i to je zapravo inflacioni porez koji mi svi plaćamo", rekla je Nikolić.

Na pitanje da li će se oseti i povećanje plata i penzija ako su toliko porasle cene, sagovornica Euronews Srbija je navela da kada je više novca u opticaju, onda i cene rastu zato što, pre svega, trgovci određuju veće marže jer vide mogućnost da mogu da uzmu više.

S druge strane, dodaje, rastu i drugi troškovi osim oni za hranu, kao što su troškovi održavanja stana i komunalni troškovi.

"Imali smo i poskupljenje grejanja pred početak grejne sezone, sada su otišli i drugi troškovi, smeće, parking, od Nove godine poskupljuje i voda. Tako da će veće plate juriti veće cene. I to će biti jedna trka kojoj ćemo prisustvovati tokom sledeće godine", rekla je Nikolić.

Ona je navela da je prvo korona poremetila u značajnoj meri i živote i troškove života i sve ostalo što se odnosi i na trgovinu i na lance dobavljača.

"Znamo sve kako je izgledalo, pogotovo kada je život stao u jednom trenutku. A onda, još se od toga nismo oporavili, odmah su krenuli ratni sukobi koji i danas traju. Tako da zaista prisustvujemo u prošlih 4-5 godina jednom vrlo, vrlo dinamičnom i nestabilnom i tržištu i nestabilnoj geopolitičkoj situaciji", rekla je Nikolić.

Ona kaže da će iduće godine biti velikih investicija koje najavljuje država koje su pokretač rasta, navodeći 6,5 milijardi evra namenjenih za izgradnju u okviru EXPO 2027.

"Kada se to u jednoj godini nađe na tržištu, to ne može da se ne oseti u smislu da će biti više novca u opticaju i da će to takođe uticati na povećanje cena. Druga stvar, imate povećanje plata, koje nije samo povećanje minimalca, nego ide i povećanje penzija i povećanje plata u javnom sektoru i sva ta masa novca koja se bude našla na tržištu neizbežno će voditi u veći rast cena mnogih artikala. Jeste da nam slede praznici i lepo raspoloženje, ali sledeća godina će, što se standarda tiče, biti vrlo neobična jer će izgledati da nam standard raste, a zapravo ćemo kroz inflaciju sve to platiti", rekla je Nikolić.