I dalje traje postupak protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji zbog sumnje u dogovaranje cena - dokle se stiglo?

Ni nakon više od dva meseca, otkako je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri velika trgovinska lanca zbog mogućeg udruživanja i dogovaranja cena, epilog tog postupka mi još nemamo. U vreme slava, praznika i kraja godine, kada građani mnogo više troše nego inače, postavlja se pitanje, jesu li potrošači u Srbiji zaštićeni? 

Vesna Perenčić iz Republičke unije potrošača kaže za Euronews Srbija da ovakvi postupci ne traju kratko i da on može da se prolongira od par meseci do par godina.

"Kada pogledamo prethodne postupke. Jedan je bio na tržištu kafe, kada je zaključeno da su zaključili restriktivni sporazum, postupak je trajao oko dve godine. Tada su kažnjena dva učesnika, jer su držali 80 odsto tržišta kafe. Poslednji postupak, koji je okončan u julu 2024. godine, i koji se vodio protiv trgovaca, uvoznika i distributera opreme kancelarijskog pribora, traje od 2018. godine", objašnjava ona.

Dodaje, da kada se zaključi restriktivni sporazum, i kada se utvrdi krivično delo iz člana 229 Krivičnog zakonika, u proces se uključuje i nadležno tužilaštvo, pa to, objašnjava, dodatno utiče na trajanje postupka.

Lošiji kvalitet proizvoda multinacionalnih kompanija u zemljama s niskim prihodom

Istraživači kompanije "Atni" ustanovili su da su proizvodi 30 kompanija u zemljama sa niskim prihodima loše ocenjeni u poređenju sa onim koji se nalaze u zemljama sa visokim prihodima. Naime, reč je o istim proizvodima istih proizvođača. 

Tako da kada na primer, kupite krem istog proizvođača u Nemačkoj i Srbiji, može  lako da se utvrdi da ukus nije isti. Perenčić kaže da to nije ništa novo, i da je to inače primećeno i na nivou Evropske unije.

"Evropska komisija je takođe još 2017. godine utvrdila da postoji generalno taj problem. Srbija jeste, tržište na kome se amortizuju, nažalost, proizvodi znatno slabijeg kvaliteta i proizvodi koji bi verovatno bili uništeni u zemljama Zapadne Evrope", kaže ona.

Dodaje da se to odnosi generalno na zemlje koje su i u našem komšiluku, pa podseća da je u Hrvatskoj utvrđeno da je deterdžent Arijel apsolutno drugačijeg kvaliteta nego onaj koji se koristi u zemljama Zapadne Evrope.

"Arijel se proizvodi u Francuskoj, ali ima svoje fabrike i u Češkoj i Bugarskoj. Arijel koji se proizvodi u tim fabrikama i distribuira na tržište bio je mnogo lošijeg kvaliteta. Umesto četiri tenzida, sapuna i lipaze, ima samo njihov deterdžent, dva tenzida, sapun i nema lipaze. Tako da je to apsolutno drugačiji kvalitet. Oni su svoje potrošače zaštitili, reagovali, i ovaj deterdžent se sad distribuira direktno iz fabrike u Francuskoj", objašnjava ona.

Perenčić kaže da je pre svega najvažnije predugovorno informisanje potrošača. Ona napominje i da se oni vezuju za određenu robnu marku jer im je ona pre svega garancija kvaliteta.

profimedia

"Ukoliko se utvrdi da je on drugačijeg kvaliteta, drugačijeg sastava nego što se inicijalno proizvodi u fabrici, u zemlji porekla, onda potrošač to mora da zna. Upravo je to prepoznato kao problem u Evropskoj Uniji i zbog toga je dopunjena direktiva 2005 kroz 29 o nepoštenoj poslovnoj praksi", kaže ona.

Kako dodaje, doneta je nova je nova regulativa o nepoštenoj poslovnoj praksi, a to znači da potrošač mora da bude informisan, da pored proizvoda da stoji tačan sastav, kolika su odstupanja, koliki je rok trajanja tog proizvoda. 

"Mi ćemo morati da implementiramo tu regulativu u toku izmena zakona o zaštiti potrošača, odnosno, novi zakon o zaštiti potrošača u 2025. godini. Kao kandidat pristupa Evropskoj Uniji, mi smo u obavezi da implementiramo te direktive koje su u Evropskoj Uniji", rekla je ona

Kakva je situacija u Nemačkoj?

Sa druge strane, kada bi se Srbija poredila sa Nemačkom situacija je dosta drugačija. Naime, kontrole nelojalne konkurencije u Nemačkoj su poprilično česte, a kazne drakonske, kaže za Euroenws Srbija novinar Dojče velea Nemanja Rujević.

"U novembru je bila poslednja velika akcija gde je 50 ljudi zajedno sa kriminalističkom policijom upalo kod devet proizvođača toalet papira, i to zbog sumnje da su naravno pravili kartel. To znači da su se dogovarali  oko cena. Prošlog novembra su ispitivali, recimo, Coca Cola, zato što su sumnjali da Coca Cola uslovljava trgovačke lance, ukoliko hoće da im da svoje proizvode i da im da određeni rabat. To je isto narušavanje konkurencije", rekao je Rujević.

On dodaje i da su na meti inspektora bili i proizvođači rutera, koje ima gotovo svako domaćinstvo, pa je, dodaje, kompanija Fritz Box platila 16 milona evra kazne, jer je držala visoke cene.

"Takođe, razne oblasti su na udaru. Pre dve godine su godine ispitivane rafinerije, zbog sumnje da su veštački pumpale cenu goriva i dizela. Bilo je to ono vreme kad je počeo rat u Ukrajini, ali već je počela da pada cena nafte na svetskom tržištu, oni su držali liter benzina i dizela preko dva evra", navodi Rujević.

Kako kaže, bilo je više ovakvih procena u poslednjih 15 godina, i navodi da su kazne drakonske.

Na pitanje da li ima utisak sa tim da se određene marke proizvoda razlikuju u zavisnosti od toga da li su u nemačkoj ili srpskoj prodavnici, Rujević kaže da utisak ne vara i da se to pre svega odnosi na takozvane "kućne, nemačke, marke" kao što su Lidl ili DM.

profimedia

"Nemački lanci su bitno jeftiniji u Nemačkoj. Inače, u celoj EU najmanji udeo svoje zarade daju za namirnice, to je do nekih 15 odsto. To je zato što je ovde velika konkurencija i cene su niske, ali i zato što Nemci više zarađuju. Statistika Eurostata koja se odnosi na ukupne cene namirnica kaže da one jesu nešto više u Nemačkoj nego u Srbiji. Za prošlu godinu indeks Eurostata kaže da ako je prosek u EU 100, onda je u Nemačkoj 106,2, dakle malo iznad proseka, a u Srbiji 95, dakle malo ispod proseka. Po tom indeksu Švajcaska je najskuplja. Po ovom indeksu, Severna Makedonija je najjeftinija - za trećinu niže cene nego u Srbiji", objašnjava Rujević.

Dodaje, da to što su cene namirnica skuplje u Nemačkoj se odnosi na sveže meso, voće i povrće, dok su sa druge strane, zapakovani proizvodi, konditorski jeftiniji u Nemačkoj. 
Rujević takođe kaže da je pre nekoliko godina izbila pobuna u Poljskoj ili Mađarskoj, gde se navodno na zapad i istok Evrope dopremaju proizvodi različitog kvaliteta. 

"Tamo 2017. kao što reče sagovornica, izbila je prava pobuna, očigledno dogovorena iz Poljske, Mađarske, Bugarske. Oni su čak govorili o rasizmu kroz namirnice o tome da se tretiraju kao građani drugog reda. Nije Evropska komisija utvrdila baš da je to tako, već je ozbiljno politički reagovala i dala se u ispitivanje. EU je dve godine kasnije, izašla sa rezultatima ispitivanja oko više hiljada proizvoda i nije to našla. Ono što je pronašla je da razlika ne ide u pravcu zapad-istok ili bogati-siromašni, već da je ima po celoj Evropskoj Uniji", kaže Rujević. 

On takođe podseća i da je Coca Cola "uhvaćena" da u zapadnim zemljama stavlja šećer, a u istočnim zemljama glukozu, fruktozu umesto šećera. 

"Zna se i da Fanta jako varira po različitim zemljama. Recimo, mnogo više ima šećera na krajnjem severu Evrope, Švedskoj i na krajnjem jugu, nego što ima u Nemačkoj. Oni to naravno pravdaju ukusom potrošača. Najmanje šećera ima u Britaniji,  jer tamo postoji poseban porez na jako zašećerena pića, a opet, recimo, u Grčkoj ima mnogo više narandže nego na primer u Nemačkoj. Kod ribljih štapića isto procenat ribe varira od 58 do 65 odsto, sve u zavisnosti, ponovo, na odnos istok-zapad", rekao je Rujević.