Destimulišuće kamatne stope za štednju u bankama – koje su alternative i da li se isplate

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/11/2021

07:05

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Od početka godine dinrska štednja je poećana za 8,1 milion dinara. Rasla je gotovo svakog meseca i samo u deset dana novembra povećana je za 339 miliona dinara, uprkos inflaciji koja je prema poslednjim podacima u oktobru bila 6,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Međutim, Srbija se ne može pohvaliti visokim stopom štednje u odnosu na zemlje regiona i Evrope. Ona iznosi oko 15 odsto BDP-a.

U Srbiji su veoma niske kamate na štednju. Prema podacima Narodne banke Srbije u septembru je na dinarske depozite kamata bila oko 1,59 odsto, a na devizne 0,5 odsto.

Dušan Uzelac glavni i odgovorni urednik portala Kamatica kaže da su kamate na štednju u bankama potpuno destimulišuće, jer bankama više ne treba novac građana.

Napominje da se iza toga krije štampanje novca na globalnom nivou i da je je to aktivnost koja seže još od krize iz 2008. godine.

"Poenta cele aktivnosti je da banke imaju toliko novca na raspolaganju da nemaju potrebu da građane stimulišu da štede novac", naveo je Uzelac za Euronews Srbija.

Podseća da je u Srbiji pre tri, četiri godine počela borba "protiv nedelje štednje". Prvo je, kako je rekao, Narodna banka Srbije ustanovila da je razlog skupih kredita skupo zaduženje banaka kod građana. Banke su se zaduživale kod građana po kamati od pet odsto, te su izdavale kredite od 10 do 12 odsto kamate.

"Onda je bankarski pristup bio da pozovu građane da oročavaju štednju na 13, 14, 18 meseci, zapravo sve što nije 12 meseci da ne bi dospeli u novu nedelju štednje i da se ne vodi konkurentski rat među bankama. Uspeli su u tome", naglasio je on.

Broj ljudi koji štede se ipak povećava

U Srbiji se ipak povećava broj onih koji štede, a Uzelac kaže da to treba posmatrati "statistički".

"Često se u kriznim vremenima dešava da štednja raste. To nije višak koji pretekne grđanima, već nešto što nismo kupili. Ona je rezultat uzdržavanja od potrošnje", naveo je naš sagovornik.

To što u Srbiji štednja predstavlja 15 odsto BDP-a, Uzelac pojašnjava da statistika evidentira samo štrednju u banci, a da građani štede i kod kuće.

Smatra da je danas najveći ekonomski izazov kako uposliti novac, da ne gubi vrednost zbog inflacije. Kaže da građani stalno postavljaju pitanje šta je alternativa štednji u banci.

"Investiciona alternativa postoji, s tim što nedostaje šira edukacija. Investirate ako verujete i ako razumete. Ako ne razumete berzu, maline, farmu pečuraka, nećete se odvažiti da investirate novac. Tu je snaga da se novac investira u biznis", smatra on.

Komentarišući to što sve više građana investira u nekretnine, Uzelac kaže da je to zapravo čuvanje novca i da tako novac ne može da se pokrene kao u biznisima.

"Tržište vapi, nedostaju nam investicioni proizvodi, neka alternativa gde će se uložiti manje sume novce. Da možete da urdite nešto i sa 300, 500, 1.000 evra", zaključio je on.