Igre 
Ko kupuje problematične dugove, pa ih onda naplaćuje i to legalno: Jedan takav država je prodala nedavno
Komentari06/11/2021
-08:01
Gde su banke, tu su i dugovi. Međutim, banke o njima nerado govore, a nisu voljne ni da ih prinudno naplaćuju. Sve i da hoće, zakon ih ograničava. Zato rade ono što najbolje znaju - trguju novcem. U ovom slučaju onim koji je zarobljen u, na primer, kreditu preduzeća.
O čemu je tačno reč i ko kupuje ove problematične dugove pa ih onda naplaćuje i to legalno - fondovi, advokati, ali i inostrane firme koje u tom poslu vide šansu da zarade. Najčešće ih prodaju banke, a među najvećim problematičnim dužnicima su društvena preduzeća. Dugovi građana, na sreću, nisu na prodaju.
Kako je za Euronews Srbija objasnio Marko Mićanović, direktor Sektora za restruktuiranje i problematična potraživanja Zber banke, banke koriste sva rasploživa pravna sredstva prilikom naplate svojih problematičnih potraživanja.
Predrag Miladinović iz Advokatske kancelarije Vuković i partneri kaže da se najčešće ne prodaje samo jedno potraživanje, već portfolio koji uključuje stotine i hiljade potraživanja, a jedan takav je država prodala relativno skoro.
O kakvim potraživanjima je reč?
Mićanović navodi da banke koriste sva rasploživa pravna sredstva prilikom naplate svojih problematičnih potraživanja. Kako kaže, to je jedan dosta širok spektar.
"U sebi ne moraju da obuhvate samo ona potraživanja u kojima su dužnici prestali da izmiruju svoje obaveze, nego i neka restruktuirana potraživanja i neka kada postoje određeni problemi u otplati ili određene izmene ugovora koje drastičnije nešto menjaju plan otplate", rekao je on.
Najčešće banke u okviru svojih politika u nekom trenutku mogu da razmotre ustupanje nekih potraživanja kod kojh postoji neki problem, bilo individualno, bilo tako što skupe određeni portfelj, tako što skupe veći broj potraživanja prema takvim dužnicima i onda razmatraju njihovo postupanje. To je jedan od mehanizama, objašnjava Mićanović, koji banke koriste u zaštiti svojih potraživanja.
Povezane vesti
"Taj mehanizam zavisi od toga koji su ciljevi banke i koliko banka procenjuje vrednost svojih potraživanja i koju cenu može da dobije za njih na sekundarnom tržištu, ovo se ne radi u svim situacijama, ovo nije nikakav automatizam, banke prilikom naplate rade pre svega u interesu svojih štediša. U nekim situacijama ovo može da bude jedan od mehanizama koji se koristi, on se češće koristi kada ta problematična potraživanja dolaze u sferu blisku nenaplativosti", naveo je on.
"Banke bi da izbegnu gnev i nepoverenje građana"
Najveće dugove po pravilu imaju društvena preduzeća, i ona datiraju još iz sedamdesetih godina prošlog veka. Ali kad god je kriza pogodila određenu granu privrede, lista dužnika se proširivala pa su na njoj danas i građevinske firme i veliki poljoprivrednici.
"To mi ukratko svi zovemo uterivanje dugova i to je ono što banka ne želi, da izazove neki gnev i nepoverenje građana sa takvim nastupom i iz tog razloga se te aktivnosti delegiraju nekim drugim firmamama koje efikasnije onako preuzmu na sebe i taj moralni teret naplate", rekao je za Euronews Srbija Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatnica".
Međutim, šta se za ova preduzeća menja kada dug pređe u nove ruke? Predrag Miladinović iz Advokatske kancelarije Vuković i partneri napominje da ovo ne menja poziciju dužnika.
"Novi poverilac ne može od njega potraživati ništa više od onoga što je banka mogla da potražuje. Drugo, dobićete najčešće novi pristup poverioca koji često ima interes da restruktuira vašu kompaniju da bi lakše naplatio svoje potraživanje, da obezbedi dodatna finansijska sredstva", rekao je on.
Nova šansa na popustu, zvuči dobro. Ipak, nisu oni koji kupuju dugove dobrotvorne ustanove. Trenutno desetak kupaca dugova u Srbiji u tome jasno vidi svoj interes.
"Za sada postoji jedan trend rasta ovog biznisa zato što banke to skidaju sa svojih obaveza i ono što je tu najveći izazov je naše poimanje te priče. To su stvarno novci koji su uzeti od banke, a mehanizam da li su vraćene i kako su vraćene i da li će biti vraćene - najčešće kažemo onako, pa neka ga, daj da mu oprostimo. Nek ide sa nama na ekskurziju, skupićemo mi pare za njega, to je taj društveni stav koji gajimo", navodi Uzelac.
Povezane vesti
I nema svaka priča o prodaji dugova srećan kraj. Kupac dugova pokušaće poravnjanje, reprogramiranje, a ako ne uspe, svakako neće dozvoliti da mu propadne investicija. Na kraju balade u tom slučaju dužnika čeka sud i izvršitelji.
Sa istorijskog maksimuma na pad od 3,5 odsto
Kako je za Euronews Srbija objasnio Ognjen Popović iz Ministarstva finansija, nivo tih potraživanja je 2015. godine dostigao istorijski maksimum od 22,5 odsto od ukupnih potraživanja.
"Vlada je zajedno sa svojim instucijama i Narodnom bankom usvojila strategiju za rešavanje ovog pitanja, ta strategija je trajala 2015-2018, a onda nastavljena kroz istoimeni program. Ono što je postignuto i što i dalje daje rezultate jeste drastičan pad NPL na 3,5 odsto u avgustu ove godine. To je sve rezultat jedne sveobuhvatne i zakonske izmene i podzakonskih akata", nave je Popović.
On je dodao da je doprinos Ministarstva finansija jesu aktivnosti na rešavanju problematičnih potraživanja koje Republika Srbija ima, kao i banke u stečaju.
"Sproveli smo dve velike prodaje 2019. i 2021. Prva takozvana pilot portfolio prodaja 242 miliona evra nenaplativih potraživanja koja su uspšeno prodata u 2019. i drugi veliki porfolio nominalne vrednosti 1,8 milijardi evra i to je zaista dalo i podstreh tržišu i omogućilo tim kompanijama da nastave da posluju u Srbiji", rekao je on.
Benefiti ovakvog pristupa su višestruku, dodaje on.
"Možemo da krenemo od onog najjednostavnijeg, a to je smanjenje tih tekućih troškova. Svako nenaplativo potraživanje nosi neke obaveze, nosi neke troškove, to sve treba držati i kontrolisati, ono što je prvi i direktan uticaj jeste da te troškove smanjujemo. Druga stvar i možda ključna u svemu ovome je da mi konačno te nepokretnosti koja su vezana za ta potraživanja da mi to vraćamo u privredu i to zaista igra veliku ulogu i podstiče rast", naglasio je Popović.
Na pitanje da li je kriza izazvana pandemijom koronavirusa povećala broj nenaplativih kredita, Popović kaže da što se tiče NLP oscilacija nema i da tržište nije zamrlo u vreme krize.
Komentari (0)