Odbio kanonizaciju Stepinca i nije priznao Kosovo: Kakva je zaostavština pape Franje i njegov odnos prema Srbiji i SPC?
Komentari21/04/2025
-18:47
O "papi dijaloga", kako su zvali papu Franju, kao i o vremenu kada se razlike često nađu u prvom planu, o tome kako nas je praznik nad praznicima Vaskrs ove godine ipak spojio, jer su ga i katolici i pravoslavci slavili istog dana, o veri i snazi međusobnog poštovanja, za Euronews Srbija su govorili jerej Branislav Kedžić, profesor bogoslovije Svetog Save u Beogradu, i velečasni Aleksandar Ninković, župnik župe Krista Kralja u Beogradu
Povod za gostovanje sveštenika Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve u Srbiji zapravo je bio Vaskrs, međutim, vest da se upokojio rimski papa Franja zatekla je ceo svet, a uveliko se razgovara i piše o tome šta je zaostavština pape Franje i kako će ona uticati na budućnost Vatikana i Rimokatoličke crkve u celini.
Papa Franja pokušavao da uspostavi most ka Pravoslavnoj crkvi, odbio kanonizaciju Stepinca, nije priznao tzv. Kosovo
"Budućnost Vatikana ide svojim tokom, odnosno Božjom voljom, a ono što je ostavio papa Franja je svakako ta otvorenost prema malim ljudima, želja da se što više problema reši upravo tim malim ljudima, otvorenost prema pastvi. On je nama svim sveštenicima ukazao da 'pastir mora da miriše na svoje stado', što će reći, da se mora izaći među ljude, izaći u susret ljudima. Tako da je to glavna linija njegovog pontifikata, ta malenost, ta poniznost koju je pokazao i na taj način kao prvosveštenik, želeći da sve nas poduči upravo tim stvarima", kaže velečasni Ninković i dodaje:
"A ta nauka nije njegova, nego Gospoda Isusa Hrista, koji je upravo tom svojom poniznošću, tom svojom malenošću, a ogromnim značajem, pokazao ljudima kakvi mi mali moramo da budemo, ne veliki u sebi, nego upravo da budemo služitelji, a ne da budemo vladari nad onima koji su nam povereni. To je jedna od osnovnih linija, odnosno osnovnih stvari koje je papa Franja ostavio svima nama kao amanet".
On pominje i značajan doprinos pape Franje tezi da je potrebno da katolici i pravoslavni praznike, Božić i Vaskrs, proslavljaju zajedno, jer to pokazuje da ima nade da ne ostanemo razjedinjeni.
"Jedna posebna dimenzija svega toga je upravo i odnos sa drugim crkvama, posebno prema pravoslavnoj crkvi, gde je veoma pažljivo osluškivao mišljenja i, ne želeći da stvara konflikte, nego upravo da rešava te konflikte, sve ono što je činio, činio je u tom smeru. Poslednja stvar koja je krenula pre nego što je otišao prvi put u bolnicu jeste i to otvaranje razgovora o sjedinjavanju slavljenja velikih praznika, odnosno blagdana hrišćanskih, na prvom mestu Božića i Vaskrsa. To je sramota na licu Crkve, da smo razjedinjeni pa čak i u tome. I da to upravo u ovo vreme, kada se ipak sve više otvaramo jedni drugima, bude jedna kruna ili barem početni znak približavanja jednih drugima, odnosno da svi budemo jedno, kako i sam Gospod kaže", kaže Ninković.
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Papa Franja je imao i poseban odnos ka Srbiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, što ističe i jerej Branislav Kedžić, koji, uz izraze saučešća ocu Aleksandru Ninkoviću i svim pripadnicima katoličke veroispovesti, navodi nekoliko bitnih činjenica vezanih za rad pape Franje.
Povezane vesti
"Tu su dva lajtmotiva koja se vezuju za papu Franju, koji je pre svega bio čovek, kao što reče otac Aleksandar, koji se brinuo za one koji su na rubu našeg društva, za siromašne. Meni je pre svega upečatljivo ono njegovo obraćanje nakon pandemije, odnosno i u toku pandemije, kada se obratio upravo sa pozivom da se obrati pažnja na siromašne, govoreći o tome da siromaštvo nije plod sudbine, gde god se nalazili, jer je tada, usred velike krize u društvu, sve više siromašnih bivalo. Nego je to posledica sebičnosti čoveka. I onda je on pozvao upravo na iskreno obraćanje svih relevantnih činilaca, odnosno svih ljudi, da u sebi povećaju solidarnost prema onima koji su na rubu siromaštva i da je upravo to istinski pravi čin ljubavi", kaže jerej Kedžić i dodaje:
"Zatim, ono što je za nas kao Srbe i kao društvo, a i za Srpsku pravoslavnu crkvu važno, to je odnos ka kanonizaciji kardinala Alojzija Stepinca, gde se on zalagao za utvrđivanje istine. I bio je čovek koji je želeo da se utvrdi istina o dešavanjima tokom Drugog svetskog rata. On je tada rekao za blaženopočivšeg patrijarha Irineja da je veliki čovek i da želi njega da konsultuje, a mi znamo da je osnovana tada jedna komisija od ljudi iz Srpske pravoslavne crkve i ostalih relevantnih stručnjaka koji su dobili zadatak, zajedno sa rimokatoličkim klerom i narodom iz Hrvatske, da se istraži upravo istina".
Kedžić takođe navodi i da postoji još jedan značajan aspekt rada pape Franje, koji se tiče međudržavnih odnosa.
"A naravno, ono što je i za sve nas jako bitno, a to jeste, i dalje je, taj stav o našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji, na čemu verujem da je čitav naš narod apsolutno zahvalan za tu borbu za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i generalno naše duhovne baštine na Kosovu i Metohiji", ističe jerej Kedžić.
Ninković: Papa Franja će i u smrti pokazati da se sahranjuje kao služitelj Hristov, a ne velmoža crkve
Sahrana pape Franje neće biti tipična, već nešto drugačija u odnosu na sahrane prethodnih poglavara Rimokatoličke crkve.
"Sahrana neće biti mnogo specifična, biće pojednostavljena, za razliku od ranijih papa, kada je to bilo malo više svečano i slično. Biće veoma jednostavno, sam kovčeg će biti jednostavniji, nego što je bilo ranije, i sama ta procedura. To upravo i odražava njegovu želju da stvari učini jednostavnima, da stvari učini pristupačnim za narod, a da se u isto vreme ne odustane od onog što je najbitnije, slavljenja Boga na prvom mestu", kaže velečasni Ninković i dodaje:
"On je upravo time želeo da istakne da se ne sahranjuje kao velmoža crkve, nego kao služitelj Hristov. To je ono što i nama svima govori da moramo uvek da razmislimo o tome, iako smo sveštenici, iako smo episkopi ili biskupi, da naš poziv nije da vladamo drugima, nego da služimo, u osnovi, kao što je Gospod Isus Hristos došao da služi, a ne da bude služen", ističe sveštenik.
Povezane vesti
Takođe, pitanje koje se postavilo odmah nakon što je objavljeno da se papa Franja upokojio tiče se i izbora novog pape, a kardinal beogradski Ladislav Nemet će se naći u krugu kandidata, jer ispunjava uslove konklave.
Euronews Srbija
"Kardinal Nemet svakako ulazi među tih, mislim, 138 kardinala koji imaju pravo da biraju i da budu birani. Šanse postoje. Sada ćemo videti da li Sveti Duh planira da nam ukaže i tu čast. Mi se nadamo da bi moglo da se desi, videćemo. To je prvi put da je neko iz Srbije ušao u krug kardinala, jer kardinali su najuži krug saradnika svakog pape. Oni imaju pravo da biraju i da budu birani. To je jedna ogromna čast koja je ukazana Srbiji", kaže Ninković i dodaje:
"U drugu ruku, to je i znak koliko poštovanja papa ima prema ne samo Srbiji, nego i prema svim tim malim narodima. Gledajući kardinale koje je pozvao, vidimo da je zaista veliki broj njih upravo iz tih malih naroda, a ne iz tih ogromnih, velikih, katoličkih nacija koje bi, po nekoj logici, trebalo da tu budu većina. Sad su mali veoma prisutni", ističe on.
Povezane vesti
Na kraju, Ninković objašnjava i kakav je dalji proces za izbor novog pape.
"U principu bi trebalo da prođe dve nedelje do početka konklava. Međutim, ta su vremena relativna. Po nekom pravilu bi devet dana trebalo da protekne od sahrane, pa onda posle sahrane dolaze i konklave. Međutim, ja pretpostavljam da će to biti između četiri do šest dana, a nakon toga veoma brzo bi trebalo da se kardinali okupe, neko bi rekao nesrećnim okolnostima, ali okolnostima koje su bile, već su imali priliku da se i organizuju u Vatikanu za sve ove događaje, jer je zaista papa bio kritičan u to vreme sa zdravljem. A pretpostavljam da su i krenule pripreme, kažem, nisu aktivne, ali su krenule pripreme i za konklave", kaže on.
Kedžić: Ako smo hrišćani treba da verujemo u vaskrsenje mrtvih, osnovnu ideju praznika Vaskrsa i smisla hrišćanskog života
Ove godine smo imali prilike da svedočimo da je naređena obustava dejstava u ratnim zonama. Istog dana su pravoslavni i katolički vernici slavili praznik nad praznicima, a pitanje koje se nameće je da li smo uspeli u tom jednom danu da se ujedinimo.
"Kriza koja je prisutna u celom svetu, pa i u našem društvu, je nešto što je oduvek prisutno u dvomilenijumskom postojanju hrišćanstva. Retko da smo kada imali neke mirne periode, ali savremena situacija sigurno jeste, bar za nas koji možemo i da u ovom trenutku sada i odmah saznamo na svakom delu planete šta se dešava, nešto što nas uznemirava svakog trenutka", kaže Kedžić i nastavlja:
"Moramo da istaknemo činjenicu da nije retkost da se poklopi ovo praznovanje Vaskrsenja Hristovog kod pravoslavnih i rimokatolika, već se to, mislim, 2014. i 2017. godine dešavalo, pa evo i ove godine. Tako da, ono što je bitno, što jeste suština samog slavljenja praznika Vaskrsenja Hristovog, jeste slavljenje pobede nad smrću. Da je Gospod Isus Hristos, drugo lice Svete Trojice, Bogočovek koji je sišao na zemlju, ovaplotio se od Device Marije, bio među nama, učio svoje apostole i ostavio nam učenje svojim evanđeljima, svojim evanđelistima, a preko njih koji je preneo do dana današnjeg i svima nama, jeste upravo ta najvažnija istina koja se sažela u samo te dve reči kojima se mi pozdravljamo ovih dana, 'Hristos vaskrse'".
Euronews Srbija
Kedžić kaže i da je suština praznika i suština ideje u vaskrsenju mrtvih i spasenju, koje je sam Hristos, Jagnje Božije, doneo svetu svojom smrću na krstu i vaskrsenjem.
"To je ono što je najbitnije, da prodremo i saznamo tu jednostavnu suštinu hrišćanstva, da verujemo u vaskrsenje mrtvih, pre svega vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista koji je vaskrsao i koji se vazneo na nebo i uzneo čovečansku prirodu koju i On kao Bog i čovek u svojoj ličnosti sadrži u potpunosti, i božansku i čovečansku, a ono što je za nas ljude jako bitno, da je čovečansku prirodu uzneo i postavio sa desne strane Boga Oca za buduće carstvo večnog. To je istina koju propovedamo i koja se toga dana objavljuje svima i tu suštinu bi trebalo svi da znamo i u nju da verujemo", kaže on i nastavlja:
"I to je ono što nas ujedinjuje, hrišćane čitavog sveta - da se desila pobeda nad smrću, da je konačno smrt savladana jer niko nije mogao do Gospoda Isusa Hrista to da učini od starozavetnih ljudi i pravednika, već su oni najavljivali dolazak Mesije, a ono što je Gospod učinio jeste da je On bio i Bog i čovek u jednoj ličnosti Isusa Hrista iz Nazareta koji je ustao iz mrtvih. To je činjenica koja treba da se propoveda i koja svima nama hrišćanima, koji ako smatramo da smo hrišćani, treba istovremeno da verujemo u vaskrsenje mrtvih", objašnjava on.
Gostovanje jereja Branislava Kedžića i velečasnog Aleksandra Ninkovića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)