Digitalni detoks: Psihološkinja Ana Vlajković otkriva za Euronews Srbija kada treba da se odmorimo od ekrana

I dok se pojam detoksa uglavnom vezuje za čišćenje tela od toksina, sve češće se priča o digitalnom detoksu, koji takođe podrazumeva čišćenje organizma, ali mentalnog i nervnog dela. Koliko je bitno da se u modernom dobu očistimo od prevelikog unosa informacija i odmorimo od ekrana, to je proveravao naš Dragan Stojanović. 

Digitalni detoks označava pojam, tj. pojavu uzdržavanja od korišćenja pametnih telefona, televizora i računara, što uključuje i korišćenje društvenih mreža. Koliko je to zaista potrebno svakom čoveku u ovom modernom dobu, za Euronews Srbija govorila je psihološkinja Ana Vlajković. 

Društvene mreže postale su neodvojiv deo svakodnevice, a informacije koje se na njima neprestano smenjuju stvaraju kod ljudi strah da će nešto važno propustiti. Taj strah direktno utiče na mentalno zdravlje, upozorava Vlajković.

"Na mrežama dobijamo informacije u realnom vremenu i to kod ljudi stvara osećaj hitnosti i stalne uključenosti. Kada se odmaknemo, javi se strah da ćemo nešto propustiti", ocenila je Vlajković.

Prema njenim rečima, prava digitalna detoksikacija moguća je samo uz čvrstu disciplinu, jer mesta bez signala gotovo da ne postoje.

"Da bi se čovek zaista isključio, potrebno je da bude u potpunosti bez digitalnih uticaja – bez telefona, televizije, novina. To znači samoću i tišinu. A za tako nešto je potrebna velika mentalna snaga", naglasila je ona.

Vreme koje korisnici svakodnevno provode na društvenim mrežama daleko premašuje granice koje su prihvatljive za mentalno zdravlje. Dok se kao optimalno navodi između 60 i 90 minuta dnevno, prosečan korisnik potroši i do šest sati, navodi Vlajković.

"Svi danas patimo od deficita pažnje. Više nemamo strpljenja za duže filmove, tražimo kratke sadržaje. I tu je ključ problema – mi više ne vežbamo pažnju, a sve je prepušteno kratkoj, brzoj stimulaciji", kaže psihološkinja.

profimedia

 

Postoje alati koji mogu pomoći – vremenski limitatori u aplikacijama, režimi za spavanje, podsetnici za pauze. Ipak, najefikasniji način za oslobađanje od mreža je – boravak u prirodi i uživo povezivanje s ljudima.

"Kada izađete u prirodu, teže ćete konstantno gledati u telefon. Na pikniku s prijateljima nećete odmah posegnuti za selfijem, a tokom vežbanja u teretani često ni ne nosimo telefon sa sobom. To su trenuci koji nas vraćaju u stvarnost", ističe Vlajković.ž

"Influenseri ne žive u Dubaju"

Poseban problem predstavlja upoređivanje sa izrežiranim životima influensera.

"Influenseri ne žive u Dubaju, već na 24-časovnim putovanjima koje predstave kao desetodnevni luksuz. I onda mi stičemo utisak da svi mogu ono što mi ne možemo. To urušava samopouzdanje, stvara frustraciju i dodatno slabi koncentraciju", ocenila je Vlajković.

Kako kaže, posledica takvog digitalnog okruženja jeste i sve slabija sposobnost da sarađujemo u malim stvarima.

"Očekujemo grandioznost u svemu. Ako je prosidba bila privatna, pitamo se zašto nije snimljena i okačena. To je ta digitalna matrica u kojoj živimo. I neće nestati – tehnologija će ići samo napred. Na nama je da naučimo da tehnologija radi za nas, a ne mi za nju", zaključila je psihološkinja Ana Vlajković.