Ko bi mogao da postane novi papa: U trci i kardinali iz Mađarske i Afrike
Komentari
21/04/2025
-16:55
Nakon devetodnevne žalosti i sahrane pape Franje, što je poznato kao "Novendia", Rimokatolička crkva će organizovati konklavu, a taj misteriozni proces, koji nije otvoren za javnost, odvijaće se u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, piše Euronews.
Kolegijum kardinala će se okupiti da izabere sledećeg poglavara crkve, a pravila od 22. januara 2025. navode da ima 138 elektora od 252 kardinala. U tajnom glasanju mogu učestvovati samo osobe mlađe od 80 godina.
Četiri kruga glasanja se održavaju svakodnevno dok jedan kardinal ne dobije dvotrećinsku većinu glasova. Proces obično traje 15 do 20 dana.
Ne postoje pravila koliko dugo može trajati konklava. Godine 1939. konklava na kojoj je izabran papa Pije XII trajala je samo jedan dan. Najduža zabeležena konklava počela je 1268. godine u Viterbu u Italiji i trajala je devet godina.
Papa Franja izabran je nakon pet glasanja tokom dva dana, a Benedikt nakon četiri glasanja u dva dana, a pitanje koje sve interesuje je ko su mogući kandidati ovoga puta?
Kardinal Peter Erdo
Nadbiskup Budimpešte i primas Mađarske Peter Erdo (72), dva puta je biran za predsednika Saveta evropskih biskupskih konferencija, 2005. i 2011. godine, što sugeriše da uživa poštovanje evropskih kardinala koji čine najveći izborni blok sa pravom glasa.
U tom svojstvu, Erdo je upoznao mnoge afričke kardinale, jer je savet domaćin redovnih sednica sa afričkim biskupskim konferencijama.
Tanjug/AP/Denes Erdos
Povezane vesti
Kardinal Rajnhard Marks
Bivši predsednik Nemačke biskupske konferencije, 71-godišnji Rajnhard Marks bio je snažan zagovornik kontroverznog procesa dijaloga "sinodalnog puta" u Nemačkoj crkvi koji je započeo 2020. kao odgovor na skandal o seksualnom zlostavljanju sveštenstva.
Kao rezultat toga, konzervativci ga gledaju sa skepticizmom jer su smatrali da je proces pretnja jedinstvu crkve, s obzirom da je uključivao debatu o pitanjima kao što su celibat, homoseksualnost i rukopoloženje žena.
Marks je dospeo na naslovne strane 2021. kada je ponudio da podnese ostavku na mesto nadbiskupa da bi se iskupio za užasan dosije Nemačke crkve, ali je papa Franjo odbio ostavku i rekao mu da ostane.
Tanjug/AP/Gregorio Borgia
Kardinal Mark Uel
Kardinal iz Kanade, Mark Uel (80) vodio je uticajnu biskupsku kancelariju Vatikana više od jedne decenije, nadgledajući ključni centar za razmenu potencijalnih kandidata na čelu biskupija širom sveta.
Papa Franjo je Uela zadržao na tom poslu do 2023. godine, iako ga je imenovao papa Benedikt XVI, i na taj način pomogao da se izaberu doktrinarni biskupi koje je preferirao papa Benedikt, koji je bio iz Nemačke.
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Kardinal Pjetro Parolin
Kardinal iz Italije, Pjetro Parolin (70) bio je državni sekretar pape Franje od 2014. godine i smatra se jednim od glavnih kandidata za papu, s obzirom na njegovu istaknutost u katoličkoj hijerarhiji.
Veteran u diplomatiji je nadgledao kontroverzni dogovor Svete stolice sa Kinom o nominacijama za biskupe. Takođe je bio umešan, ali nije optužen, u promašenu investiciju Vatikana u londonski poduhvat sa nekretninama koji je doveo do suđenja drugom kardinalu i devetorici drugih 2021. godine.
Povezane vesti
On je bivši ambasador u Venecueli i dobro poznaje latinoameričku crkvu. Viđen je kao neko ko će nastaviti rad pape Franje, ali kao trezveniji i stidljiviji diplomatski insajder, vraćajući u papsku stolicu Italijana nakon što tri kandidata zaredom nisu bili iz Italije: Sveti Jovan Pavle II (Poljska); pape Benedikta XVI (Nemačka) i pape Franja (Argentina).
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Kardinal Robert Prevo
Ideja o papi iz Amerike dugo je bila tabu, s obzirom na geopolitičku moć koju već imaju Sjedinjene Države. Ali kardinal Robert Prevo (69) rođen u Čikagu, mogao bi biti prvi.
Ima veliko iskustvo u Peruu, prvo kao misionar, a zatim kao nadbiskup, a trenutno je načelnik moćnog vatikanskog dikasterija (deo kurije) za biskupe, koji je zadužen za proveru nominacija za biskupe širom sveta.
Povezane vesti
Papa Franja ga je očigledno godinama držao na oku i poslao ga da vodi biskupiju Čiklajo u Peruu 2014. godine, a na toj funkciji je bio do 2023. godine, kada ga je papa Franja doveo u Rim na sadašnju funkciju.
Tanjug/AP/Alessandra Tarantino
Kardinal Robert Sara
Kardinal iz Gvineje, Robert Sara (79) je penzionisani šef liturgijske kancelarije Vatikana, a dugo se smatralo da je on najveći favorit da postane prvi papa sa afričkog kontinenta.
Omiljen od strane konzervativaca, Sara bi nagovestio povratak doktrinarnom i liturgijski nastrojenom papstvu Jovana Pavla II i Benedikta XVI, piše Euronews.
On je prethodno bio na čelu vatikanske dobrotvorne kancelarije Cor Unum, a sukobio se u nekoliko navrata sa papom Franjom, ništa ozbiljnije nego kada su on i papa Benedikt XVI bili koautori knjige koja zagovara "neophodnost" nastavka celibata za sveštenike latinskog obreda.
Knjiga je objavljena dok je papa Franja vagao da li da dozvoli oženjenim sveštenicima u Amazoniji da se pozabave nedostatkom sveštenika tamo.
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Kardinal Kristof Šenborn
Nadbiskup Beča u Austriji, kardinal Kristof Šenbord (80) je bio učenik pape Benedikta XVI i stoga se na papiru čini da ima doktrinarne vrednosti koje bi mogle da se dopadnu konzervativcima.
Međutim, postao je povezan sa jednim od najkontroverznijih poteza pape Franje tako što je branio svoje približavanje razvedenim i civilno ponovo venčanim katolicima kao "organski razvoj doktrine", a ne kao pukotinu za koju su tvrdili neki konzervativci.
Šenbornovi roditelji su se razveli kada je bio tinejdžer, tako da je pitanje lično.
Takođe je na sebe privukao pritisak Vatikana kada je kritikovao njegovo ranije odbijanje da sankcioniše visokorangirane seksualne zlostavljače, uključujući i njegovog prethodnika na mestu bečkog nadbiskupa.
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Kardinal Luis Tagle
Čini se da je kardinal Luis Tagle (67) sa Filipina kandidat za naslednika pape Franje iz Azije.
Papa Franja je doveo popularnog nadbiskupa Manile u Rim da vodi vatikansku kancelariju za misionarsku evangelizaciju, koja služi potrebama Rimokatoličke crkve u većem delu Azije i Afrike.
Njegova uloga je dobila veću težinu kada je papa Franja reformisao vatikansku birokratiju i podigao važnost svoje službe za evangelizaciju.
Tanjug/AP/Alessandra Tarantino
Tagle često potencira svoje kineske korene, jer je njegova baka po majci bila deo kineske porodice koja se preselila na Filipine – i poznat je po tome što postaje emotivan kada govori o svom detinjstvu.
Komentari (0)