Igre 
U poslednje dve decenije broj banaka se prepolovio: Jedne nestaju, dok druge rastu - šta znači njihovo ukrupnjavanje
Komentari05/11/2021
-10:57
U Srbiji trenutno posluju 24 banke, ali će uskoro ostati 21. Poslednje pripajanje u sredu je najavila AIK banka, koja preuzima Sberbanku, a nedavno je najavljeno i preuzimanje Kredi Agrikol banke od strane Rajfajzena, kao i Direktne banke, koja bi trebalo da se pripoji Eurobanci. Procedura za njihovo pripajanje još nije završena, ali se očekuje da će se to desiti narednih meseci.
Poslednje pripajanje u Agenciji za privredne registre je obavljeno 1. jula, kada je MTS banka pripojena banci Poštanska štedionica a.d. Beograd, nakon čega je MTS banka prestala da postoji. Početkom godine je i nova ljubljanska banka NLB preuzela Komercijalnu, nekad najveću državnu banku osnovanu pre punih 50 godina. Od kraja aprila Vojvođanska banka, takođe, je spojena sa OTP bankom i nastavila je da posluje kao OTP banka Srbija.
U Srbiji se u protekle dve decenije broj banaka prepolovio, a stručnjaci kažu da se može očekivati dalje ukrupnjavanje postojećih finansijskih institucija.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović za Euronews Srbija kaže da se može očekivati dalje ukrupnjavanje banaka, jer je svetski standard jedna banka na milion stanovnika i napominje da ih mi i dalje imamo mnogo više od tog broja.
"Sigurno će se nastaviti konsolidacija tržišta kojom se smanjuje broj finansijskih institucija ili će dolaziti do internih preuzimanja. Sada imamo 24 banke, a na osnovu trenutnih podataka možemo zaključiti da će ih tokom 2022. biti 21. Verujem da će u narednom periodu, za možda dve do tri godine, broj finansijskih institucija u Srbiji pasti ispod 15, jer bi to bio optimalan broj za tržište ove veličine", kaže Musabegović.
Profesor kaže da za klijente trenutna dešavanja ne znače ništa loše, jer zadržavaju sva svoja prava i obaveze, a praktično se menja samo ime banke. Musabegović napominje da je Srbija malo tržište, tako da većina banaka pretenduje da se širi po regionu, odnosno na teritoriji bivše Jugoslavije.
I dalje ih ima previše
Na to ukazuje i profesor Fakulteta za bankarstvo osiguranje i finansije Zoran Grubišić i napominje da Srbija u odnosu na broj korisnika i dalje ima preveliki broj banaka, iako ih je nekada bilo još više, a njihov broj je u jednom trenutku dostizao skoro 50.
Povezane vesti
"Očigledno je da bankarsko tržište više nije isplativo kao ranije. Vlasnici uvek kalkulišu sa očekivanim profitima i u skladu sa tim donose odluke. Neki od njih se opredeljuju da napuste naše tržište i da pređu na neko drugo, gde vide veći potencijal, jer ovde nije zaživelo investiciono bankarstvo, već je osnova kreditno. Banke koje se sada šire pretenduju da budu regionalni lideri", kaže Grubišić.
Stručnjaci ističu da je važno da se ne dozvoli da neka banka ne stekne dominantan položaj na tržištu, što po pravilu vodi ka povećanju cena bankarskih usluga.
U Narodnoj banci Srbije za Euronews kažu da NBS, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, nadzire promene u vlasničkoj strukturi, rešavajući zahtev svake pojedinačne banke za davanje saglasnosti za pripajanje u skladu sa uslovima koji su definisani Zakonom o bankama i podzakonskim propisima.
"Oni se, između ostalog odnose na ekonomsku opravdanost statusnih promena odnosno pripajanja, kao i da statusna promena ne može imati negativne posledice na stanje na finansijskom tržištu. Promene vlasničke strukture banaka u prethodnom periodu uglavnom su inicirane od strane matičnih banaka u skladu sa odlukama njihovih akcionara kao posledica situacija i promenjenih okolnosti na tržištima matičnih banaka, odnosno globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija", kažu u NBS.
NBS: Ukrupnjavanjem nije smanjen kvalitet usluga
Oni tvrde da, zahvaljujući regulatornim i nadzornim merama i aktivnostima NBS, ukrupnjavanjem banaka nije smanjen kvalitet finansijskih usluga koje banke pružaju građanima i privredi, već da je doprineto većoj efikasnosti i unapređenju kvaliteta proizvoda i usluga, kao i većoj otpornosti bankarskog sektora, a samim tim i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema.
"Mogu se, takođe, identifikovati i promene vlasničke strukture usled težnje da se obezbedi optimalno tržišno pozicioniranje, što odražava dinamiku domaćeg tržišta i potvrđuje se ulaskom novih kredibilnih investitora. Visok stepen zainteresovanosti investitora za bankarski sektor Srbije predstavlja još jednu potvrdu ostvarenih rezultata i kredibiliteta bankarskog sektora, čemu su doprinele aktivnosti NBS kao supervizora i regulatora", kažu u NBS.
Oni ističu i da tome u prilog govore i visoka kapitalizovanost bankarskog sektora, kao i istorijski nisko učešće problematičnih kredita od 3,55 odsto na kraju septembra 2021. godine, uprkos novim teškim okolnostima izazvanim pandemijom.
Povezane vesti
"NBS podržava ulazak bonitetnih investitora u bankarski sektor Srbije, ceneći reputaciju budućeg vlasnika i imajući u vidu finansijsku stabilnost koju vlasnik treba da očuva. Kao i do sada, o svakom zahtevu odlučivaće u skladu sa zakonom propisanom postupku, vodeći računa o stabilnosti bankarskog sektora i zaštiti sredstava deponenata", kažu u centralnoj banci.
Preporuka za vas
Komentari (0)