Igre 
Gavrilović: Banke neosnovano naplaćuju transakcije za elektronsko plaćanje i održavanje računa
Komentari21/08/2021
-09:07
U poslednjem talasu poskupljenja našle su se i bankarske usluge, uvedene su i neke nove naknade koje ranije nisu postojale, kao što su provizije na transakcije u elektronskom bankarstvu.
Dejan Gavrilović iz Udruđenja korisnika bankarskih usluga "Efektiva" kaže da se banke isključivo vode svojim profitom i dodaje da se na njih korona kriza nije odrazila.
Navodi da je tendencija banaka prethodnih godina bila da se što više korisnika prebace na elektronsko bankarstvo, da što manje klijenti dolaze u banku i usluge koriste sami od kuće.
"Počeo je sistem i mBanking plaćanja. Transakcije su na početku bile besplatne. Kada su veći broj svojih klijenata prebacičle na elektronsko bankarstvo onda su uvele naknadu za svaku transakciju koja se obavi. To je počelo poslednjih dve godine intenzivno. Poklopilo se sa pojavom korona virusa", pojašnjava Gavrilović.
Podseća da je to stara praksa banaka - da besplatno nude određene usluge a kasnije počnu da ih naplaćuju. Strane banke, navodi, kada su ušle na srpsko tržište otvaranje i održavanje tekućeg računa nisu naplaćivale. Onog momenta kada su otvorili određen broj računa, dodaje, počeli su tu uslugu da naplaćuju.
Medija Centar Beograd
" Ako uzmemo da u nekoj banci ima 50.000 računa i kada se uvede naknada od 100 ili 200 dinara, lako je izračunati kolika je to zarada koja kreće da im pristiže preko noći. Isto tako i za transakcije preko mBankinga. Uveli su po svakoj transakciji 10,15, 20 dinara", istakao je on.
Banke profitirale i tokom korone
To, kako kaže, možda građanima ne deluje mnogo te se ne bude, ali je to ogroman novac koji prihoduju banke imajući u vidu broj transakcija koji se obavi, kao i broj otvorenih tekućih računa.
Napominje da su u prošloj godini banke ostvarile profit od skoro 400 miliona evra, te da za povećanje naknada i uvođenje provizija nema nikakvog osnova.
Povezane vesti
Smatra da Narodna banka mora da reaguje po tom pitanju i da strožom regulativom zabrani takve stvari.
"Došli smo u apsurdnu situaciju. Banke su nas gurale da sami radimo posao umesto njih, a onda su uvele da mi plaćamo banci, za posao koji sami radimo. Još veći apsurd je ako pogrešimo jedan broj prilikom transakcije i nalog ne prođe, ode na pogrešno mesto, naplaćuju kaznu od oko 1.000 dinara, zavisno od banke", objašnjava on.
Podseća da u ovom trenutku banke imaju oko 150.000 tužbi za obradu kredita, ali da je Udruženje "Efektiva" pokrenulo eksperimentalno i nove sporove pred sudom - za održavanje računa i transakcije.
"Probaćemo da dokažemo na sudu da to nije nikakva usluga. Ako bude budemo uspeli na sudu to da dokažemo, banke će biti primorane da taj novac vrate, a to će biti naredni veliki broblem za njih", zaključio je on.
Komentari (2)
Nisam bankar
21.08.2021 11:17
Elektronsko bankarstvo jeste usluga i postoje stvarni troškovi. Izrada programa, implementacija u postojeći sistem, održavanje, ažuriranje, kontrole, korisnički servis. Ko će da plati sve to, možda Efektiva???
nbgd
23.08.2021 13:50
Ni ja nisam bankar, ALI da li treba da placamo bankama kiriju za lokale (ako ih sami nisu kupili), komunlije, nove racunare i odrzavanje njihovog sistema? OK, oni uzimaju kamate na svoje usluge, ali kao sto rekose u tekstu, "nateraju" nas da koristimo BESPLATNO elektronsko bankarstvo, a onda pocnu sa naplatom? To sve kosta, ali manje nego da imaju sluzbenike koji sede u ekspoziturama, pa njihove plate, pa konumalije, kirija i sl. Ocigledno su svoje troskove smanjili (koje svakako imaju dok imaju ekspoziture), i najmanje sto mogu da urade je da ponudjene usluge budu besplatne. U redu da se recimo uvede provizija za velike iznose (tipa 100.000 ili 200.000 RSD) ali ne i za standardne usluge placanja raguna. Kada vec platu moramo da primamo preko banaka, neka oni i dalje zaradjuju na drugim opcionalnim uslugama - kreditne kartice, krediti, pozajmice i sl. Uplate, isplate i placanje komunalija, dazbina i poreza bi trebalo/moralo biti besplatno.