Igre 
Energetska kriza izbacila na površinu zaboravljene projekte: EU bi je izbegla da nije odustala od Panevropskog koridora
Komentari12/11/2022
-16:06
Evropski lideri godinama su birali politiku oslanjanja na jeftine ruske energente, umesto da su razmišljali dugoročno i gradili gasovode i naftovode koji bi bili alternativa ruskim. U tome je prednjačila Nemačka, najveća evropska ekonomija, a za takvu politiku i građenje dobrih odnosa sa predsednikom Vladimirom Putinom umesto novih cevovoda sada kritikuju bivšu kancelarku Angelu Merkel.
Do promene takve evropske politike nije došlo čak ni u ovoj poslednjoj deceniji kada su odnosi između Rusije i Ukrajine polako počeli da se zatežu, sve do februara ove godine dok nisu eskalirali ratom. Od tada je evropska politika naglo promenila kurs u smeru koji ih udaljava od ruskih energenata, ali taj put nije lak, mnogo košta i postavlja pitanje da li će Evropa imati dovoljno sirovina za zimu.
Tokom aktuelne energetske krize na površinu su ponovo isplivali davno uspavani projekti koje je Evropska unija, činilo se, želela, a onda, iz nepoznatih razloga, od njih odustala. Jedan od takvih projekata je Panevropski koridor.
Energetska kriza potvrdila štetu zbog propuštene investicije
Region jugoistične Evrope je pre ravno 20 godina bio opcija Evrope za gasnu i naftnu diverzifikaciju, kada je prvi put spomenuta izgradnja Panevropskog koridora. Prema rečima energetskog stručnjaka Aleksandra Kovačevića, originalni projekat je podrazumevao izgradnju gasovoda, naftovoda i produktovoda koji bi išao od Rumunije, preko Srbije, Hrvatske i Slovenije do Italije. Kaže da se, i kada je potpisan međudržavni memorandum o razumevanju 2007. godine u Zagrebu, to odnosilo na čitav koridor, ne samo na naftovod.
"Panevropski energetski koridor je kompleksan koridor koji je trebalo da sadrži cevovode za transport nafte, derivate nafte, prirodnog gasa i drugih industrijskih gasova", rekao je Kovačević za Bloomberg Adriju.
Bloomberg Adria
Kovačević ističe i da je šteta neizgradnje Panevropskog koridora za evropsku sigurnost snabdevanja nenadoknadiva do današnjeg dana i da se u aktuelnoj energetskoj krizi to još više potvrđuje.
U medijima se o projektu uglavnom pisalo kao o Panevropskom naftovodu koji bi išao od rumunske Konstance do italijanskog Trsta, odnosno bio bi veza između Crnog mora i Jadranskog mora. Kovačević ukazuje da je Trst veliki centar nafte odakle kreću naftovodi koji idu do Nemačke, Švajcarske, Austrije, Češke i Slovačke.
Povezane vesti
"Mogućnost da se taj terminal snabde naftom iz Crnog mora direktno je vrlo ozbiljna strateška stvar", ukazao je Kovačević.
Naime, Savet Ministara energetike Unije je 2008. proglasio ovaj projekat strateškim prioritetom EU u gasno-naftnoj privredi. Tada je iz Brisela rečeno da će EU ubrzati posao na toj strateškoj investiciji i finansirati ga, kako bi se osigurao dotok iz Rusije i Kaspijskog regiona. Te godine su i rumunske, srpske i hrvatske kompanije potpisale sporazum o osnivanju Panevropske kompanije za razvoj projekata naftovoda (PEOP PDC).
Nepoznati razlozi odustajanja od projekta
Međutim, radovi na ovom projektu nikada nisu započeti, a razlozi zbog kojih je propao su manje poznati javnosti. Nakon svih prethodnih događaja, kako ističe energetski analitičar iz Hrvatske Ivan Brodić, malo se čulo o projektu, pa se sada, navodi, verovatno mnogi i ne sećaju da je postojao kao ozbiljna ambicija. Cena projekta bila je oko dve milijarde evra, a kapacitet je bio 40 miliona tona nafte godišnje.
"Ideja je bila da Panevropski naftovod bude diverzifikacija u odnosu na "Družbu". Nemamo baš nikakvih konkretnih informacija o tome šta se dešavalo sa projektom, ali bi svakako danas bio koristan u kontekstu potrebe za što više linija snabdevanja. Zapravo, čini se da bismo sada ponovo krenuli u ovaj projekat, morali bismo krenuti od nule", smatra Brodić.
EPA/ CLEMENS BILAN
Prema njegovim rečima, izgradnja tog naftovoda, uključujući i pribavljanje sve potrebne dokumentacije, zahtevala bi dosta vremena, najmanje tri do četiri godine.
"Ne znamo kako sada na projekat gledaju druge zemlje koje su bile uključene u to, odnosno ko je potpuno odustao od njega, ne znamo ni da li je negde već pripremljena dokumentacija ili se možda krenulo pribavljanje potrebnih dozvola. Sve ovo je ostalo nepoznato", kaže Brodić.
JANAF: Projekat više ne postoji
Hrvatski JANAF, kompanija koja je bila uključena u početni razvoj projekta, sada ne vidi da ima znakova njegovog oživljavanja.
Povezane vesti
"Razvojna kompanija PEOP PDC, osnovana sa ciljem razvoja projekta Panevropskog naftovoda, ugašena je i stoga projekat više ne postoji", odgovorili su uz JANAF-a na upit Bloomberg Adrije.
Ekspert za naftu iz Hrvatske Igor Dekanić, koji ističe da se seća da se od 2006. do 2008. godine govorilo o ovom projektu na energetskim skupovima, objašnjava da nije posebno iznenađenje što takve ideje umiru, jer na to može uticati više faktora.
profimedia
"Kao i u svim drugim industrijama, u energetici se neke poslovne ideje nikada ne ostvaruju. Neki projekti su još dugo u idejnoj fazi, kao što je prihvatni terminal LNG u Hrvatskoj, koji smo prvi put uključili u strateški plan Ine 1990. godine, da bismo 30 godina kasnije realizovali projekat u drugačijem obliku i sa drugim investitorima", objašnjava Dekanić.
Povezane vesti
Energetski stručnjak Kovačević pak smatra da bi sa današnjeg razumevanja bezbednosti snabdevanja ovaj projekat dobrodošao.
"Ovo je svojevremeno bio ozbiljan projekat i u smislu efikasnosti celog energetskog sistema, sigurnosti snabdevanja, ekonomije i komercijalnih aspekata", smatra Kovačević.
Jugoistična Evropa najranjivija energetska tačka
Evropa se godinama oslanjala i u velikoj meri zavisila od ruskog gasa, nafte, kao i naftnih derivata koji su na tržištu bili najjeftiniji. Rat u Ukrajini promenio je odnos zapadnoevropskih zemalja prema Moskvi do te mere da se odriču i zabranjuju sve što dolazi iz Rusije, pa čak i neophodne energente. Sirovine traže na drugim mestima, te je ove godine u Evropu pristiglo dvostruko više LNG-a nego ranijih godina. Morskim putem lako je dopremiti i naftu.
Zemljama koje izlaze na more i imaju LNG terminale bilo je lakše da se snađu u ovoj situaciji. Međutim, pojedine zemlje jugoistične Evrope u odnosu na ostatak Evrope su ranjivije. Ruski gas i nafta dominiraju u uvoznom portfelju ovih zemalja. Gas je daleko veći izazov od nafte. Turski tok je jedina ruta kojom gas stiže na zapadni Balkan. Prema podacima ACER-a iz 2019. i 2020. godine, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija 100 odsto zavise od ruskog gasa, Srbija zavisi oko 90 odsto, Slovenija oko 80 odsto, a Hrvatska više od 60 odsto.
profimedia
Pojedine evropske zemlje koje ne izlaze na more (Mađarska, Češka i Slovačka) većinu nafte dobijaju preko ruskog naftovoda "Družba", zbog toga se zabrana Evropske unije na uvoz ruske nafte odnosi samo na onu koja ide morskim putem. Zabrana stupa na snagu petog decembra. Srbija naftu dobija isključivo preko Jadranskog naftovoda (JANAF), koji se nalazi u Hrvatskoj, i ukoliko ne bude dobila izuzeće EU, od petog decembra ostaje bez jeftine ruske nafte.
Zbog sve većih izazova kako doći do neophodnih energenata reč "diverzifikacija" postala je sada ključna u govorima domaćih, regionalnih i evropskih političara. Diverzifikacija nije nova misao vodilja, ona je postojala i ranije i stručnjaci dalekosežnijeg razmišljanja su uvek podsticali energetske politike da o tome vode računa, ali je vrlo često sve ostajalo na deklarativnom nivou u vremenima kada je nabavka energije od postojećih izvora izgledala gotovo zagarantovano.
Preporuka za vas
Komentari (0)