Nije sladoled sve što je u kornetu: Kakav je kvalitet letnje poslastice koja obara rekorde po proizvodnji u Srbiji

Komentari

Autor: Zlatica Radović

25/06/2022

18:07

Nije sladoled sve što je u kornetu: Kakav je kvalitet letnje poslastice koja obara rekorde po proizvodnji u Srbiji - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Sladoled je nekada bio poslastica koja se pravila isključivo od mleka i jaja, a danas se tako zove i zamrznuta i obojena voda, mnogi se prave od aroma i biljnih masti, a na deklaracijama neretko piše da sadrže "preliv ukusa jagode i lešnika" umesto ovog voća. Od nedavno je stupio na snagu Pravilnik o kafi, koji je propisao da na kesicama ovog napitka ne sme stajati taj naziv ako u njoj ima dodataka poput cikorije, graška ili nekih žitarica, a pojedini stručnjaci smatraju da bi i kod sladoleda trebalo podvući jasnu crtu - između poslastice i zašećerene i zamrznute vode, da bi kupcima bilo jasnije šta je u kornetu ili na štapiću.

Potrošačima je na visokim temperaturama uglavnom najvažnije da su ovi proizvodi hladni i slatki, dok im je manje bitno šta zapravo jedu. To uglavnom piše sitnim slovima u deklaracijama. Iako na njih retko obraćamo pažnju stručnjaci napominju da postoji značajna razlika izmeđi sladoleda i dezerta.

Uprava za veterinu: Svi sladoledi bezbedni

Iz Uprave za veterinu za Euronews Srbija kažu da, prema Pravilniku o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura, već postoji podela na pet vrsta sladoleda. Navode da se smrznuti dezerti proizvode i prodaju kao krem sladoled, mlečni sladoled, sladoled, smrznuti voćni dezert i smrznuti aromatizovani dezert.

Oni napominju da je veterinarska inspekcija stalno prisutna u proizvodnim pogonima sladoleda, koji moraju biti registrovani u Upravi za veterinu.

"U proizvodnji se kontroliše ulazna sirovina, mleko i jaja, dodaci, ali i gotov proizvod. U letnjem periodu kontrole su, prema mesečnim planovima, češće. Svi sladoledi koji se nalaze na tržištu ispunjavaju kriturijeme kvaliteta i zdravstveno su bezbedni", kažu za Euronews Srbija u Upravi za veterinu.

Oni napominju i da sladoled iz uvoza u zemlju ulazi na osnovu rešenja o nesmetanom uvozu koje izdaje Uprava za veterinu, pod inspekcijskim nadzorom granične veterinarske inspekcije.

Jorga: Sladoled bi morao bolje da se reguliše

Specijalista za ishranu Jagoda Jorga smatra da bi trebalo razgraničiti šta može da nosi naziv sladoled, a šta ne.

"Sladoled bi morao mnogo bolje da se reguliše. On je od davnina bio nutritivno veoma kvalitetan proizvod iako je slatkiš. Pravio se od mleka, jaja, voćne kaše, od onoga što je voće, sa eventualnim dodacima neke količine šećera. Sladoled je odavno postao Frankenštajn namirnica, koja se pravi od aroma, boja, raznih biljnih ulja, sa trgavima mleka, o jajima da ne pričam. Iako postoji Pravilnik, mislim da bi to područje moralo mnogo jasnije da se reguliše i da se razdvoji sladoled od svega toga što su raznorazni zaleđeni proizvodi", smatra sagovornica Euronews Srbija.

Potrošači: Godinama nema uporednih analiza kvaliteta

Predsednik Udruženja potrošača Petar Bogosavljević smatra da su neophodne izmene Pravilnika o sladoledu, koje bi donele potpunije informisanje o sastavu ove poslastice.

"Dobro je da rastu i proizvodnja i potrošnja sladoleda, ali je važno da se poštuju pravila u proizvodnji, da se koriste kvalitetne namirnice i sirovine i da se ne upotrebljavaju potencijalno štetni aditivi i druge komponente koje mogu da budu opasne. Mi smo ranije imali strože zahteve u odnosu na EU kada je u pitanju broj mikroorganizama u sladoledu. Spustili smo naše kriterijume i prihvatili evropske, jer deo biznis sektora profitira time što obara nivo kvaliteta, pošto visok nivo kvaliteta povećava troškove proizvodnje", kaže Bogosavljević.

On ukazuje da udruženje potrošača godinama ne radi uporedno ispitivanje i ocenjivanje kvaliteta hrane, u kojem je bio i poseban deo koji se odnosio na sladoled iz industrijskih postrojenja i zanatske proizvodnje.

"Pošto te informacije razotkrivaju pravo stanje, taj program je zaustavljen od dela biznis sektora i državnih struktura. Interesi su mnogo jači od onoga što su realne potrebe i mogućnosti onih koji nisu u poziciji da odlučuju sa stanovišta finansiraja tih aktivnosti", kaže Bogosavljević.

PKS: Sladoled izvozimo u Bugarsku i Grčku, a kupujemo iz Nemačke

Na teritoriji Srbije posluju tri kompanije koje proizvode sladoled i koje zapošljavaju oko 2.000 radnika, ali trenutno ima i oko stotinu malih zanatskih proizvođača. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), 2021. godine smo proizveli 33.818 tona sladoleda.

"To je na nivou količina iz 2019. godine, kada je industrija sladoleda proizvela 33.875 tona što je za 51,8 odsto više u odnosu na isti period 2018. godine, od kada se beleži veliki trend rasta u ovoj industriji", kažu za Euronews Srbija u PKS.

U 2020. godini smo u inostranstvu prodali 22.230 tona sladoleda, što je trostruko više nego 2016. godine.

"Sladoled izvozimo na tržišta u regionu, a najviše u Bugarsku 6.330 tona, Grčku 4.900, Crnu Goru 1.230, Bosnu i Hercegovinu 1.300, Rumuniju 1.680, Hrvatsku 591 tona, Makedoniju 1.180 tona, ali i u Ujedinjeno Kraljevstvo 1.600 tona, Poljsku 1.220 tona, Nemačku 803 i Španiju 357 tona", navode u PKS.

Što se uvoza tiče 2020. godine smo u inostranstvu kupili 7.900 tona sladoleda, što je oko 2.400 tona više nego 2019. godine. I uvoz sladoleda od 2016. godine je u stalnom porastu, a u 2020. godini, najviše ove poslastice smo uvezli iz Nemačke 2.400 tona, 1.400 iz Belgije, 1.800 iz Poljske, doks mo iz Hrvatske kupili 722 tone. U PKS navode da su sirovine koje se najviše uvoze za proizvodnju sladoleda mleko u prahu i maslac.