Šta se to dešava sa kafom u svetu: Zašto je cena dostigla najviši nivo u poslednjih 50 godina

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/12/2024

09:56

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Cena kafe na svetskom tržištu je dostigla najviši nivo u poslednjih pet decenija. Kafa je na svetskoj berzi samo od početka 2024. godine poskupela više od 54 odsto. Pri tome, cene arabike su od početka godine povećane za 50 odsto, a robuste za oko 65 odsto. Cena sorte arabika je na njujorškoj berzi najviša još od 1977. godine. Postavlja se pitanje šta se to dešava sa cenom kafe u svetu i šta je razlog.

Rastu cena kafe doprinele su suše u Vijetnamu i Brazilu, tradicionalno velikim proizvođačima sirove kafe, a u Privrednoj komori Srbije objašnjavaju da je kafa berzanska roba i da se cene arabike i robuste, kojima se najviše trguje, prate na dve berze.

"Kada gledamo arabiku, posmatramo njujoršku berzu, za robustu posmatramo londonsku berzu. I jedna i druga oslikavaju realno stanje na tržištu. Prati se šta su sve poremećaji i šta su predviđenja i na osnovu toga, naravno, i ponude i tražnja, kreiraju se cene. Ono što smo mi primetili jeste da praktično zadnjih deset godina imamo konstantan rast cena kafe", rekao je za Euronews Srbija Aleksandar Bogunović iz PKS.

On naglašava da je to izrazito za ovu u odnosu na prethodnu godinu, kao i 2022. u odnosu na 2021. godinu jer je skok cene iznosio 60 odsto.

Kao razloge za taj skok Bogunović navodi klimatske promene kao jedan od najvažnijih faktora, dok je drugi faktor situacija na tržištu u uslovima rasta potražnje.

Bogunović kaže da raste potražnja i da se najviše na azijskom tržištu primećuje jedna promena kulture ispijanja čaja gde se polako prelazi na kafu.

"Kafa postaje sve traženiji proizvod i na tom tržištu, tako da i ta kreirana nova tražnja uslovljava rast cene na berzama", rekao je on.

Kada je reč o klimatskim promenama, sagovornik Euronews Srbija kaže da su najpre bili velike mrazeve, pa velike padavine i vlaga, a onda ove godine i jake suše, kao i da su sve to faktori koji su doveli do toga da cena raste jer je manja proizvodnja.

On navodi da Brazil praktično snabdeva dve trećine svetskog tržišta kafom, naročito arabikom i da se svaki poremećaj u Brazilu oslikava i na cenu na berzi.

Prema njegovim rečima, iako je rasla cena arabike, ona napravi prostor da raste i cena robuste zbog veće tražnje u toj situaciji, tako da "guraju jedno drugo na berzama".

Šta utiče na cenu u lancu?

U lancu formiranja cene, praktično svaka karika utiče na to, a njih je puno.

"Prvo, kada kažemo globalno, imamo rast cene radne snage. Svaka ta karika ima neku radnu snagu koja sad ima veću cenu, svaka je opterećena tim elementom. Kada govorimo o prvom nizu, to jeste proizvođač. Proizvodnjom kafe se bavi ogroman broj malih proizvođača i naravno da je rast cena inputa od đubriva, pesticida, herbicida, svih tih preparata, uticao na rast cene proizvodnje. Onda imate otkupljivače koji opet imaju neku logistiku u svom procesu, zbog energenata oni dodaju cenu. Zatim imate izvoznike koji imaju situacije tranzita, otežanih logističkih ruta. Znači, sad nije samo da su poskupeli transporti, nego su i produženi. Imate situaciju da isporuka može da traje dosta duže nego što je planirano, što takođe opterećuje cenu prevoza", rekao je Bogunović.

On kaže da zatim dolaze prerađivači koji opet u svom procesu koriste energiju i dodaje da su cene energenata porasle i da to dodatno opterećuje cenu proizvoda.

"Onda imate distribuciju do prodajnih objekata, a onda prodaju gde imate neke zakupe, imate neku radnu snagu koja je poskupela i na kraju imate situaciju da se sve to akumulira u finalnoj ceni proizvoda koju na kraju krajnji kupac plaća", naveo je Bogunović.

Kakvu kafu pijemo?

Postavlja se i pitanje da li kupci, odnosno potrošači u Srbiji, tačno znaju šta piju za tu cenu i da li piju pravu kafu ili tu ima mešavine graška i soje, kao i na koji način se to kontroliše.

Bogunović objašnjava da su izmene Pravilnika o deklarisanju obezbedile da potrošači budu potpuno upoznati sa tim šta konzumiraju.

On dodaje da je obaveza da se ukoliko se ne koristi čista kafe da se to jasno deklariše i na samom pakovanju tog proizvoda.

"S te strane, potrošači su potpuno upoznati sa tim šta konzumiraju i na samim potrošačima je da donesu odluku kakvu vrstu kafe će da piju. Naravno da čista kafa jeste skuplja u odnosu na kafe koje koriste neke zamenske kafe ili neke druge suplemente. Ono što je važno jeste da praktično onaj koji stavlja u promet je u obavezi da to jasno istakne na deklaraciji, a na samim potrošačima je da donesu odluku koju vrstu kafe će da koriste", rekao je Bogunović.

Prema njegovim rečima, kafa se uvozi u velikim količinama i postoje vrlo jasne kontrole, inspekcijski organi koji rade svoj posao, tako da je teško da se nešto napravi na sivom tržištu.

"Između ostalog, i zbog toga što već postoji veliki broj proizvođača i aktera na tom tržištu kojima nije u interesu da se tako nešto desi, pa i oni mogu dodatno da reaguju alarmiranjem organa vlasti da praktično spreče takve pojave na tržištu", kaže Bogunović.